Srbija i Kosovo, prema navodima specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) Miroslava Lajčaka, 16. jula u Briselu obnavljaju dijalog o normalizaciji odnosa. EU se time, nakon pauze od čak 20 meseci, u punom kapacitetu vraća u posredničku misiju u procesu rešavanja kosovske krize, ali realni dometi tog povratka još nisu jasni. Dnevni red samita je utvrđen na video sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Kosova Avdulaha Hotija i šefa evropske diplomatije Žozepa Borela 12. jula, ali detalji agende nisu saopšteni a izjave srpskih i kosovskih predstavnike ne obećavaju previše.

"Dijalog pod pokroviteljstvom EU posle 20 meseci se nastavlja. Dogovorene su i teme za sastanak u Briselu u četvrtak", objavio je Vučić na Instagram nalogu. Hoti je rekao da dijalog sa Srbijom nema alternativu, da je Vlada Kosova na video konferenciji predstavila svoje zahteve, među kojima je ključni da se konačan dogovor mora okončati međusobnim priznanjem dveju zemalja. "Konačan dogovor treba da sadrži međusobno priznanje, rešavanje pitanja nestalih, ratnu štetu, vraćanje katastarskih dokumenata i regulisanje ekonomskih odnosa", naveo je Hoti. Beograd je i dalje zvanično na suprotnim pozicijama, ali je ipak važno što je proces obnovljen.

Na video samitu održanom u sklopu priprema za sastanak u Briselu su, pored Vučića i Hotija, učestvovali i francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, koji čvrsto insistiraju na dogovoru Prištine i Beograda. "Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nezamenljiva je za bezbednost i stabilnost regiona i od velikog je značaja za perspektivu pristupanja dve zemlje u EU", naveli su u zajedničkom saopštenju Merkelova i Makron, naglašavajući da normalizacija odnosa podrazumeva potpisivanje "konačnog pravno obavezujućeg sporazuma” i "mere izgradnje poverenja".

Raniji pokušaji da se, uz snažnije posredovanje Vašingtona, dijalog pokrene sa mrtve tačke su završili neuspehom. Ti pokušaji su, sudeći prema navodima obaveštenih izvora, bili zasnovani na ideji o razmeni teritorija, ali se od toga definitivno odustalo jer su se okolnosti na terenu promenile. Kosovski predsednik Hašim Tači, koji je bio glavni pregovarač, u međuvremenu je izgubio deo uticaja, a njegovi oponenti na Kosovu, koji su bitno ojačali, protive se svakoj podeli i izbacili su ga iz pregovaračkog procesa. Protiv razmene teritorija je bila i Nemačka a povratak na staro, bar kako stvari sada stoje, nije moguć.

Ćorsokak

Kosovo računa na podršku zemalja koje su ga priznale, a Srbija deluje pomalo usamljeno. Vučić je stavio do znanja da "jedino Srbija ima različite stavove". Jedan od razloga zbog kojih je došlo do neslaganja je i upotreba termina "Kosovo – Srbija". Srpska delegacija je insistirala na tome da se koristi "Beograd – Priština", zato što Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. "Važno nam je da obezbedimo slobodan protok roba i usluga, da obezbedimo bezbroj malih sporazuma koji će da promene odnose Srba i Albanaca […] Ima bezbroj malih koraka kojima možemo da popravimo odnose, to je dobra taktika", rekao je Vučić.

Moguće je da će se izlaz iz ćorsokaka potražiti u regulisanju drugih pitanja, poput saobraćaja i slično, kao i jačanju ekonomske saradnje, ali to neće biti dovoljno da se obezbede uslovi za trajnu regionalnu stabilnost, na čemu insistiraju i Brisel i Vašington. Vučiću, koji se suočava sa problemima vezanim za pandemiju korona virusa i narastajućim otporom političkih oponenata, okretanje ka praktičnim problemima bi odgovaralo jer u drugi plan gura nezavisnost Kosova. Ali, na Kosovu su u toku tenzije između vodećih političkih blokova i lidera koje otežavaju poziciju Prištine. Nastojeći da zadrže i ojačaju podršku birača, političke grupacije i lideri žele što pre da dođu do nekog oblika priznavanja nezavisnosti ili da isposluju status Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN).

A kada se reč o statusu, značajnu ulogu ima Rusija, pa će i dalje mnogo tog zavisiti od dogovora Vašingtona i Moskve. Rusija ima uticaj na političke prilike u Srbiji i može da ga upotrebi za destabilizaciju regiona, ali to i ne mora da učini ako sa drugim vodećim vojnim i ekonomskim silama postigne neki dogovor koji bi zadovoljio njene interese. U tom slučaju i Priština i Beograd bi se našli pod snažnim pritiskom da se dogovore. U redovima Vučićevih oponenata u Beogradu se veruje da je on već obećao kosovsku nezavisnost i da je sada na redu finalizacija dogovora. Ali, čak i pod pretpostavkom da je to tačno, praktična realizacija ostaje veoma osetljivo pitanje.

Rusija

Vučić je tokom priprema za najavljeni samit u Briselu posredno stavio do znanja da odnosi sa Rusijom možda i nisu tako važan prioritet za Srbiju. On je, naime, izbegao da se čvrsto i jasno distancira od spekulacija da ruska strana podstiče nemire u Beogradu, sa ciljem da ga upozori da ne prihvati kosovsku nezavisnost dok su srpski tabloidi, koji su pod snažnim uplivom vladajućeg bloka, počeli da spekulišu o ruskom uplivu u nemire započete prošlog vikenda u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Moskva je demantovala da ima uticaj na proteste, ali je sasvim izvesno da ruska strana odlično razume u kolikoj meri vlasti u Srbiji utiču na tabloide i da nema previše poverenja u Vučića.

Vućić je prošlog vikenda rekao da nema dokaza o ruskom uticaju na proteste, ali je naveo da nije srećan zbog toga šta radi deo ruskih, nemačkih i američkih medija. To praktično znači da nije isključio ruski uticaj, ali ga je izjednačio sa uticajem drugih zemalja i sveo na nezadovoljstvo izveštavanjem medija. Spekulacije o ruskom uticaju u ovom trenutku odgovaraju Vučiću koji partnerima na Zapadu može da kaže kako je u veoma teškoj situaciji i kako Rusija potkopava njegovu poziciju. Ali, treba imati u vidu da Vučić nema podršku Zapada zato što Zapad želi da ga "spase" od Moskve, nego zato što od njega očekuje da se se distancira od Rusije i da reši kosovski problem. Cilj Zapad je da na taj način stvori uslove za stabilizaciju stanja u regionu u skladu sa svojim interesima.

U krugovima opozicije u Beogradu se veruje da će Vučić pokušati i proteste pokrenute zbog urušavanja vladavine prava, gušenja medijskih sloboda i načina na koji tretira političke i druge oponente, da predstavi kao još jedan razlog zbog koga ne može da ubrza prihvatanje dogovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ali, lista Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) je na izborima održanim 21. juna osvojila više od dve trećine poslaničkih mesta u srpskom parlamentu i sa tog stanovništa ne postoje nikakve teškoće za sprovođenje bilo koje političke odluke. Tako ubedljiva izborna pobeda može samo da poveća očekivanja Zapada od Vučića, koji već osam godina suvereno kontroliše političke i ekonomske prilike u Srbiji.

Ipak ne treba očekivati nikakve ultimativne zahteve, a rešenja krize teško da može da bude u ovoj godini. Nova runda raspleta kosovskog čvora mogla bi da dobije pravi zamah tek nakon predsedničkih izbora u Americi i formiranja nove administracije. Bilo da pobedi Donald Tramp, bilo da pobedi njegov oponent, američka politika se neće bitno menjati i ostaće zasnovana na zahtevu o normalizaciji odnosa, što u krajnjem ishodu znači i priznavanje kosovske nezavisnosti.