Premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio je u ponedeljak da će smeniti ministra odbrane Bratislava Gašića. Razlog ovakve odluke potpuno je opravdan, ministar je dan ranije uvredio novinarku TV B92 koja je u nameri da snimi njegovu izjavu čučnula, da bi omogućila tv snimateljima da ga bolje kadriraju. „Što volim novinarke koje ovako lako kleknu“ prokomentarisao je uz osmeh ministar, nakon čega je ta njegova izjava osvanula na Youtube i izazvala osudu medijskih organizacija i dela javnosti.

Ne bi odluka premijera o smeni ministra bila neobična da nije reč o jednom od njegovih najbližih saradnika čija je profesionalna biografija sporna a ostavka zbog niza „incidenata“ tražena više puta, od kada je u aprilu 2014. postao ministar.

Bratislav Gašić je na određen način paradigma vlasti i okruženja Aleksandra Vučića. Karijeru je prema svim do sada dostupnim podacima, gradio kroz političke stranke. Kada se učlanio u Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja, bio je keramičar. Vrlo brzo je našao unosniji posao od lepljenja pločica– devedesetih dok je Srbija bila pod međunarodnim sankcijama počeo je da uvozi kafu, zatim osnovao preduzeće Santos koje proizvodi čaj i kafu. Vlasnik je dve velike benzinske pumpe i televizije Plus.

Njegova karijera dobila je novi zamah kada je deo radikala formirao Srpsku naprednu stranku čiji je predsednik premijer Vučić. Postao je potpredsednik stranke a ubrzo i gradonačelnik rodnog Kruševca.  U to vreme njegova televizija je prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije dobijala novac iz gradskog budžeta i to preko privatne firme njegove žene. Ni sin nije ostao bez posla – postao je vlasnik televizije Zona iz Niša i Sportske TV iz Kruševca. Ovaj očigledan konflikt interesa Bratislava Gašića nagrađen je ministarskim mestom – nekadašnji keramičar postao je ministar odbrane u Vladi Srbije.

Premijeru Aleksandru Vučiću tada nije bilo sporno ni što se nije znalo koju je školu završio ministar odbrane niti kada je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu. No to nije neobično za aktuelnu vlast u Srbiji. Sporna je i diploma predsednika Srbije Tomislava Nikolića a za ministra policije Nebojšu Stefanovića je utvrđeno da mu je doktorski rad plagijat. I za brojne druge ministre u Vladi nepoznato je koje su ih stručne kvalifikacije dovele do funkcija te je tako i Gašićeva diploma zaboravljena.

Ipak, nestručnost Gašića kao ministra vojske bila je od prvog dana očigledna a lojalnost premijeru Vučiću nesporna. Njegovu smenu među prvima je tražio Zaštitnik građana Saša Janković kada je pokušao da istraži incident u kome su se brat premijera Vučića i brat gradonačelnika Beograda u pratnji specijalne vojne jedinice Kobre sukobili sa Žandarmerijom tokom Parade ponosa u septembru 2014. Janković je postavio pitanje zbog čega članovi porodice državnih funkcionera imaju vojno obezbeđenje, bezuspešno je tražio od ministra Gašića dokumenta vezana za incident da bi na kraju postao glavni junak fabrikovanih afera i naslovnih strana tabloida bliskih vlasti.

Najveći revolt prema Gašiću izazvao je pad vojnog helikoptera 13. marta ove godine kada je, tokom sletanja, sedmoro ljudi izgubilo život. Deo javnosti je tražio njegovu ostavku jer je prekoračio ovlašćenja izdavanjem naredbe da helikopter koji je prevozio bolesnu bebu sleti pod gustom maglom na beogradski aerodrom. Zahtevana je i ostavka ministra zdravlja Zlatibora Lončara a premijer je optužio medije za hajku “protiv ministara koji su hteli da spasu jedno dete”. Time je okončana svaka dalja mogućnost istrage odgovornosti članova njegove vlade. Do danas nije utvrđeno kako je helikopter pao a jedini sudski epilog je što je nadležnim generalima zabranjeno unapređenje u više činove u sledećih godinu i dve dana.  

Tragedije, konflikti interesa, sporne odluke nisu bile razlog za smenu Gašića ali mu je presudila jedna prostačka, seksistička izjava objavljena na internetu. On se izvinjavao i najavio da će od sada njegova “nova misija biti borba protiv zlostavljanja žena”.

Obrazloženje premijera da će ga smeniti jer “moramo da zaštitimo sve žene u Srbiji”, obećanje da će “Srbija postati moderna, pristojna i normalna zemlja” bila bi mnogo ubedljivije kada mu u Vladi kao ministar ne bi sedeo, recimo, Velimir Ilić poznat po fizičkim sukobima sa novinarima i posebno, vulgarnim vređanjima novinarki.

Premijer Vučić nije razmišljao o “modernoj i pristojnoj Srbiji” kada su nekoliko dana ranije njegovi ministri pravde, rada i odbrane (opet Gašić) uz hvalospeve i slavlje dočekali generala Vladimira Lazarevića koji se vratio u Srbiju odsluživši kaznu zatvora zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu.

Reakcija na to svakako mu ne bi donela simpatiju birača koje će za nekoliko meseci glasati na lokalnim a moguće i na vanrednim parlamentarnim izborima. Zgodno je ispalo i što je izvređana žena novinarka, te je time istovremeno poslata poruka kritičarima iz međunarodne zajednice koji uoči početka pregovora o pridruženju Srbije EU sve glasnije govore o ugroženoj slobodi medija u Srbiji.

U patetičnom govoru kojim je najavio smenu Gašića, premijer Vučić, je hvalio rad i rezultate ministarstva odbrane, priznao da mu je "veoma teško" jer mu je Gašić jedan od najbližih saradnika i najodanijih prijatelja i da “brine o njegovom životu”.

Odlukom da “žrtvuje” prijatelja Vučić je pokazao odlučnosti vođe da rešava probleme i štiti ugrožene i istovremeno amnestirao i Gašića i svoju vlade za sve prethodne greške i propuste, mnogo veće od jedne glupe, lascivne izjave.

A porukom kako se nada “da će Gašić za godinu ili dve moći da se vrati u javni život, sa većim legitimitetom, jer je podneo žrtvu koji drugi nisu” pokazao da je sve skupa zapravo obična populistička lakrdija.