Srbija je ušla u četvrtu nedelju vanrednog stanja, koje je proglašeno 15. marta, i u šestu nedelju od kako je, prema zvaničnim podacima, otkriven nulti prenosilac korona virusa. Građane svakog dana o toku pandemije, zaraženima i umrlima obaveštava Krizni štab lekara a više puta nedeljno im se obraća lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Usmereni pre svega na vesti o pandemiji, strah od bolesti, nabavku namirnica zbog ograničenja kretanja, poštovanje procedura koje preporučuju epidemiolozi, malo ko se u ovom trenutku bavi činjenicom da je vlast prekršila neke druge, ne manje važne, procedure koje se odnose na poštovanje zakona i Ustava.

Nezakonito uvođenje vanrednog stanja

Suprotno zakonu po kojem samo Skupština Srbije može da proglasi vanredno stanje, predsednik Vučić je tu odluku saopštio u prisustvu premijerke i predsednice parlamenta.

Do tog trenutka u Srbiji je trajala predizborna kampanja za opšte izbore zakazane za 26. april. Vladajuća stranka je organizovala masovno i javno sakupljanje potpisa za izbornu listu a jedan od lekara, koji je stajao do predsednika na pres konferenciji krajem februara, govorio je kako je reč o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“, da žene imaju blaže simptome virusa zbog estrogena, te da mogu slobodno da idu u šoping u Milano. Sam predsednik je građanima preporučio da jedu avokado i piju rakiju da spreče zarazu.

Odjednom se sve promenilo i predsednik je objasnio da Skupština ne može da održi sednicu zbog epidemije koja u tom trenutku nije bila zvanično ni proglašena. Paradoksalno, vanredno stanje je uvedeno četiri dana pre nego što je donesen akt o proglašenju epidemije 19. marta.

Uvođenjem vanrednog stanja i suspendovanjem rada Skupštine Srbije sve odluke su postale apsolutno centralizovane. Sledeći preporuke Kriznog štaba stručnjaka o suzbijanju pandemije, vlast je donela nekoliko kontradiktornih mera, takođe u suprotnosti sa važećim zakonima i propisima.

Selektivne mere

Uredbom o zabrani svih okupljanja u zatvorenom prostoru zatvorene su najpre škole, vrtići, pozorišta, bioskopi, nešto kasnije restorani dok su kladionice i kockarnice najduže opstale, zatvorene su tek krajem prošle nedelje.

Poslednja mera koja se odnosi na zabranu kretanja je da na ulici ne sme da bude više od dvoje ljudi zajedno. Istovremeno, poslodavcima je ostavljena mogućnostda svoj rad organizuju po svom nahođenju. Oni koji mogu da organizuju rad od kuća to su učinili ali se zabrana okupljanja ne odnosi na službe i kompanije koje i dalje rade a često ne obezbeđuju svojim zaposlenima neophodnu zaštitnu opremu. Bilo je slučajeva da su radnici obustavljali rad protestujući što nemaju maske i sredstva za dezinfekciju.

I pored strogih kazni koje su najavljene i koje se primenjuju protiv onih koji krše odluke vlasti u vanrednom stanju, nije bilo takve reakcije kada su se vernici okupili ispred crkve u Novom Sadu i svi koristili istu kašiku za pričest.

Haotično menjanje odluka

Takođe suprotno zakonima, doneta je naredba o ograničenju i zabrani kretanja. Pravnici ukazuju da takvu naredbu može da donese Skupštine Srbije ili u izuzetnim situacijama Vlada. Nju je, međutim, doneo ministar policije i više puta je menjana. Takozvani policijski sat traje radnim danima od 17h do 5h ujutro, vikendom se menja a poslednja promena je od subote u 13h do ponedeljka u 5h.

Građanima starijim od 65 godina zabranjeno je svako kretanje van kuće osim subotom (do pre sedam dana taj dan je bila nedelja) i to od 4 do 7 časova ujutro kada mogu da idu u nabavku u prodavnice specijalno otvorene za njih. Vreme kada je dozvoljeno šetati pse se takođe stalno menja, jedino je ista minutaža: 20 minuta do 200 metara od kuće.

Ukoliko se redovno ne prate vesti može se desiti da neko nehotice prekrši zabranu kretanja a opštem haosu menjanja pravila doprinose i stalne najave da će se uvesti višenedeljna i totalna zabrana izlaska van kuće.

Sve te odluke najčešće saopštava predsednik lično, na konferencijama za štampu koje se prenose direktno na svim televizijama. Svaki put kada se oglasi koristi priliku da preti neposlušnim građanima, moli penzionere da ne izlaze iz kuće, da se hvali kako lično nabavlja respiratore i obračunava se sa političkim protivnicima koji na retkim nezavisnim medijima gde mogu da se oglase kritikuju pojedine odluke vlasti.

Cenzura i hapšenje novinarke

Vlada je 28. marta usvojila takozvani zaključak o informisanju u vreme pandemije , kojim se obaveštavanje javnosti u potpunosti centralizuje, jedini koji mogu da daju informacije su predsednica Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab, a svima koji objave informacije koje su saopštila “neovlašćena lica” zaprećeno je sankcijama koje važe za period vanrednog stanja. Medijska udruženja i deo javnosti pobunili su se protiv ovakvog uvođenja cenzure, a vlast je tvrdila kako je odluku donela u cilju sprečavanja lažnih vesti.

Posledica ovakve odluke usledila je ubrzo, 1. aprila privedena je novinarka portala Nova Ana Lalić zbog teksta o rizičnim uslovima u kojima rade lekari i medicinsko osoblje u Kliničkom centru Vojvodina. Policija joj je pretresla stan, oduzela kompjuter i dva telefona i određen joj je pritvor od 48 sati po prijavi bolnice koja je demantovala navode teksta.

Ana Lalić je ipak puštena iz pritvora sutradan, a istog dana premijerka Ana Brnabić je izjavila da je zbog molbe predsednika Vučića odlučila da povuče odluku o cenzuri. Čini se ipak da su neke druge reakcije bile presudne, ne samo domaća medijska udruženja već i međunarodne organizacije oštro su reagovale povodom odluke o cenzuri i privođenja novinarke.

Ne samo mediji već i nevladine organizacije imaju problem da dođu do tačnih informacija. Jedna od nepoznanica u ovom trenutku je koliko Srbija ima respiratora u bolnicama. Predsednik Vučić je više puta govorio o problemima u nabavci. Transparency Srbija je podsetila na njegovu izjavu da je država već naručila i platila preko 1.000 respiratora, međutim takve informacije nema na državnom Portalu javnih nabavki, što bi po zakonu moralo da bude navedeno. Postoji samo dokumentacija o hitnoj nabavci 15 respiratora koja je raspisana u prvoj polovini marta.

Korona kao predizborna kampanja

Aleksandar Vučić je mogao umesto vanrednog stanja da proglasi takozvanu vanrednu situaciju u skladu sa već postojećim Zakonom o sprečavanju rizika u katastrofama i vanrednim situacijama.

Jedna od razlika između ove dve mere je što u vanrednoj situaciji Vlada ne može propisivati nikakva ograničavanja ustavom zajamčenih prava građana.

Mera koju je odabrao omogućila je da prolongira rok za opšte izbore koji ističe krajem aprila i da ih raspiše na jesen do kada po zakonu može da traje vanredno stanje. Istovremeno, dobio je još jednu priliku da ovlada ne samo medijima u kojima se neprestano pojavljuje, već i da jedini bude u stalnoj predizbornoj kampanji. Tu situaciju koristi za najavu populističkih mera poput obećanja da će svaki punoletni građanin dobiti jednokratnu pomoć od 100 evra kada se ukine vanredno stanje.

Na sebe je preuzeo svu vlast, on je taj koji odlučuje kada smeju napolje da izlaze građani a kada kučići, zahvaljujući njemu stižu respiratori i ostala potrebna pomoć u Srbiju, jedini on od svih institucija može da odobri ili ukine odluke Vlade.

Kao glavnog “krivca” epidemije predsednik je prozvao gastarbajtere koji su se, kako se virus tokom februara i marta širio po Evropi, vratili u Srbiju i tako doneli Covid-19, a premijerka je, podržavajući njegovu optužbu, dodala da je taj masovni povratak nepatriotski čin jer su time opteretili zdravstvo u Srbiji.

Za to vreme, građani u strahu od zaraze i vesti o sve većem broju obolelih i umrlih, poštuju odluke vlasti i retko javno, osim na društevnim mrežama, postavljaju pitanje njihove zakonitosti. Tokom osam godina ove vlasti, gotovo sve institucije su urušene, a na tim ruinama će građani Srbije dočekati kraj karantina. Kada predsednik Srbije to odluči.