Srbija je dočekala vladu. Igranje sa živcima građana Srbije okončano je u utorak uveče pola časa pre isteka ustavom predviđenog roka kada je izglasana nova vlada sa premijerom Koštunicom na čelu.

Za novu vladu glasala su 133 poslanika od 244 prisutna, protiv je bilo 106, uzdržana 3, a dva poslanika nisu glasala. Nova vlada ima 25 članova, premijera Koštunicu, potpredsednika zaduženog za evropske integracije Božidara Đelića i 23 ministra. Demokratska stranka (DS) kontroliše 13 resora, uključujući ministarstvo inostranih poslova (Vuk Jeremić), pravde (Dušan Petrović), ekologije (Saša Dragin), finansija (Mirko Cvetković), odbrane (Dragan Šutanovac), poljoprivrede (Slobodan Milosavljević), rada i socijalne politike (Rasim Ljajić), telekomunikacija i informatičkog društva (Aleksandra Smiljanić), državne uprave i lokalne samouprave (Milan Marković), kulture (Voja Brajović), dijaspore (Milica Čubrilo), ministarstvo bez portfelja, odnosno Nacionalni investicioni plan (Dragan Đilas).

Demokratska stranka Srbije (DSS) je u raspodeli resora dobila ministarstvo unutrašnjih poslova (Dragan Jočić), prosvete (Zoran Lončar), infrastrukture (Velimir Ilić), trgovine (Predrag Bubalo), rudarstva i energetike (Aleksandar Popović), ministarstvo za Kosovo i Metohiju (Slobodan Samardžić), vera (Radomir Naumov), dok su G17 pripali ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (Mlađan Dinkić), zdravlja (Tomica Milosavljević), omladine i sporta (Snežana Samaržić Marković) i nauke (Ana Pešikan). Neki ministri iz prethodne vlade su ostali na istim mestima, a drugi su prešli u nove resore. Inače, po prvi put se u vladi nalaze četiri žene, a prosek godina je 45,5.

No, vratimo se par dana unazad, do trenutka kada je na mesto predsednika srpskog parlamenta izabran radikal Tomislav Nikolić. U tri dana koja su potresla Srbiju otkazano je potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom o viznim olakšicama i readmisiji, nije podignuta zastava Srbije ispred Saveta Evrope, zabeležen je krah berze, pala je vrednost dinara, predstavnici međunarodne zajednice su slali poruke o otežanom evropskom putu Srbije, svetske agencije su pod oznakom hitno izveštavale o vaskrsu radikala, a građani Srbije su u najvećem bili zatečeni i uplašeni.

Zatim se desilo čudo, koje ni sam predsednik Srbije, kako je izjavio gostujući u uticajnoj TV emisiji Utisak nedelje na B92, nije očekivao. Taman kada je mislio da su pregovori definitivno propali, njegovi su ga saradnici obavestili da je dogovor moguć. DSS i DS su pronašle zajednički jezik, što je blagoslovio sveprisutni Mlađan Dinkić, koji je pristao na svaki kompromis osim da mu omraženi Boža Đelić zauzme fotelju u ministarstvu finansija. A onda je počela trka sa vremenom.

Prvo je u petak 11. maja predsedniku parlamenta Nikoliću dostavljen zahtev za zakazivanje nove sednice. Premijer Koštunica ga je obavestio da je postignut dogovor o formiranju vlade, nakon čega je Nikolić zakazao nastavak konstitutivne sednice za subotu 12. maja u 20:30 časova, istovremeno najavivši da neće podneti ostavku bez zahteva većine poslanika, što je, kako Nikolić tvrdi, Koštunica pokušao da izdejstvuje.

Imajući na umu kratke rokove, Demokratska stranka je predložila da se o razrešenju predsednika skupštine i izboru novog vodi objedinjena rasprava što je Nikolić odbio rekavši da ne može da stavi na dnevni red izbor novog predsednika dok stari ne bude smenjen. Inače, Nikolić je nakon otvaranja rasprave o njegovoj smeni napustio mesto predsedavajućeg parlamenta i ustupio ga najstarijem potpredsedniku Milutinu Mrkonjiću iz Socijalističke partije Srbije (SPS).

Sednica je prekinuta oko pola tri iza ponoći a nastavak je zakazan za nedelju u 11 časova. Odmah po nastavku sednice Nikolić je podneo ostavku. Vidno iznerviran, gotovo tužan, sa poslovično smrknutim izrazom lica, Nikolić je izjavio da je funkciju prihvatio na molbu Koštunice.

Kako je prenela B92 Nikolić je rekao da je „bio prisiljen da obeća da neće podnositi ostavku kada to žuti (DS) budu tražili ako formirate vladu zato što je Koštunica rekao da Srbiji na čelu skupštine treba patriota koji neće izdati Kosovo, a Tadić će izdati Kosovo i Metohiju".

Posle Nikolićeve ostavke, konstitutivna sednica je prekinuta, a nastavak je zakazan za ponedeljak u 10 časova kada je na dnevnom redu bila rasprava o Zakonu o ministarstvima. Sednica je trajala do 14 časova, kada je proglašena pauza od 24 časa što je ustavom predviđen rok za podnošenje amandmana. Konačno, u utorak od 14 do 18 sati je skupština većala o amandmanima, da bi se raspravi o vladi pristupilo tek iza 18 časova.

Otuda ne čudi što je vlada izabrana i položila zakletvu pred ponoć, a ceo scenario je pre ličio na trku i paniku nego na uobičajenu skupštinsku proceduru. Takođe, bilo je sasvim jasno da su sve poslaničke grupe odlučile da omoguće formiranje vlade. Inače, Nikolić će u istoriju srpskog parlamentarizma ući i kao čovek koji je najkraće bio predsednik skupštine.

Novi – stari premijer podneo je ekspoze u utorak u kasnim popodnevnim satima. U uvodnim rečenicima Koštunica je istakao da „u Srbiji, u svakom njenom delu, i u Gračanici, i u Kosovskoj Mitrovici i u Bujanovcu, i u Knjaževcu, i u Loznici, i u Subotici mora da se živi bolje, mirnije, sigurnije, mora biti više posla za građane, a njihov ukupni standard života mora biti bolji. To je najviši cilj ove vlade".

Kako prenosi «Politika» Koštunica je predstavljajući program svoje vlade rekao da „formiranje vlade u ovom trenutku bez sumnje stvara uslove da postignemo preko potrebnu stabilnost u zemlji, a verujem da se svi slažemo da upravo unutrašnja stabilnost predstavlja ključni uslov da Srbija snažnim koracima ide napred".

Premijer je istakao da su stranke koje su formirale vladu, vođene tim ciljem, odlučile da interes države, nacije i građana stave iznad stranačkih. Koštunica je ponovio da će vlada svoj rad temeljiti na pet dogovorenih principa – očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nastavak evropskih integracija, saradnja sa Tribunalom u Hagu, poboljšanje socijalne i ekonomske situacije i borba protiv kriminala i korupcije. Koštunica je naglasio da je proces evropskih integracija Srbije tesno povezan sa uspešnim i celovitim okončanjem saradnje sa haškim tribunalom.

Kako prenosi B92, premijer je rekao da to znači „da postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku završila saradnja sa Hagom i u tom cilju je formiran Savet za nacionalnu bezbednost koji će kooridinirati rad svih službi bezbednosti i usmeravati aktivnosti kako bi se što pre završila saradnja sa Tribunalom".

Koštunica je poručio da Srbija neće odustati od Kosova, a Srbima iz pokrajine rekao da oni „moraju da znaju da je za Srbiju Pokrajina zauvek sastavni i neotuđivi deo teritorije", naglašavajući da Srbija neće prihvatiti jednostrano ili nametnuto rešenje. Koštunica je poručio da je plan njegovog kabineta da do 2010. godine godišnja stopa zaposlenosti raste i da se u aktivne mere zapošljavanja uključi 70 odsto nezaposlenih lica.

Koštunica je „obećao" da će posebnu pažnju pokloniti zapošljavanju mladih, žena, lica sa invaliditetom i pojedinih etničkih manjina, te da će se upustiti u još žešću borbu sa kriminalom i korupcijom.

Šefovi poslaničkih grupa radikala i socijalista su izrazili sumnju da će nova vlada štiti interese Srbije na Kosovu, dok je šef Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović rekao da ne veruje da će vlada biti prodemokratska ili proevropska, ali da zaslužuje šansu. Kako prenosi B92 Jovanović je rekao da se ne slaže sa politikom koju je u ekspozeu izneo Koštunica i da želi da mandat nove vlade bude što kraći kako bi politika LDP „dobila šansu da menja Srbiju".

Poslanici manjinskih zajednica su različito reagovali na predloženi ekspoze. Dok su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara rekli da neće glasati za vladu jer se nigde ne spominje puna autonomija Vojvodine, dotle su poslanici romskih partija najavili da će glasati za novu vladu. Jedini predstavnik albanske zajednice u republičkom parlamentu Riza Halimi je za Politiku izjavio da veruje da će se posle izbora nove vlade „stvoriti bolja klima i da će vlada realizovati projekte pomoći na jugu Srbije".

Prvi radni dan ministri iz redova DS počeli su polaganjem venca na mesto gde je ubijen nekadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić. A onda su se razbežali na radne zadatke. Novi ministar inostranih poslova Vuk Jeremić sastao se sa Oli Renom sa kojim je razgovarao o nastavku evropskih integracija. Iz Brisela je u toku prepodneva stigla vest da je Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje Vlade Repbulike Srbije potpisala ugovor o viznim olakšicama i readmisiji. Srbiji je, barem za kratko, laknulo.