Pod sloganom „Za promenu“ održana je, 17. septembra, Parada ponosa u Beogradu. Iako se do poslednjeg trenutka očekivala bezbednosna procena policije, bilo je jasno da će se Parada bez problema završiti, jer su kao učesnici najavljeni predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, dvojica ministara i gradonačelnik Beograda. Ipak, ni ovo okupljanje LGBT građana nije proteklo u atmosferi opšte opuštenosti i radosti, po kojoj je ova manifestacija poznata i prihvaćena širom sveta.

Ponosni u ograđenom prostoru

Uspeh ovogodišnje Parade je što je oko 1000 građana prošetalo mirno centrom grada. Beograđani pamte prvu Paradu ponosa održanu 2001. godine, kada su desničari i huligani brutalno tukli malobrojne učesnike, koje prisutna policija nije zaštitila. Iz policije je tada saopšteno da „naše društvo nije sazrelo za takvo iskazivanje nastranosti“ dok su iz opozicije, iz Srpske radikalne stranke čiji je generalni sekretar tada bio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poručivali da „režim pokušava da protivprirodni blud uvede u Srbiju kao nešto normalno“.

Pokušaji da se Parada održi 2004, a zatim 2009. nisu uspeli jer policija nije garantovala bezbednost građanima. Tek 2010, nekoliko stotina ljudi je uspelo da prošeta ograđenim delom centra grada ali su istovremeno huligani van te „bezbedne zone“ demolirali izloge, palili automobile pa čak i oštetili zgradu sedišta tada vladajuće Demokratske stranke. Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je oko 250 huligana.

Sledeća Parada održana je tek 2014. i od tada LGBT građani i oni koji ih podržavaju, uz podršku vlasti, neometano obeležavaju Međunarodni dan ponosa LGBT osoba. I dalje okruženi jakim policijskim snagama, u delu grada koji je blokiran kontejnerima postavljenim kao prepreke, na zatvorenoj, propisanoj trasi, bez građana koji ih slobodno pozdravljaju, učesnici Prajda su ove godine uz muziku i zastave duginih boja okončali svoju šetnju.

Parada prihvatljiva, LGBT građani i dalje diskriminisani

Organizatori i LGBT aktivisti su ocenili da je ovogodišnja parada pokazala da se Srbija menja, da njihove manifestacije postaju društveno prihvatljivije. Premijerka Ana Brnabić, koja je inače deklarisana lezbejka, izjavila je da Vlada za sve građane obezbeđuje isti nivo poštovanja ljudskih prava i da njeno prisustvo Prajdu, kao i prisustvo ministara daje jasan signal da je Srbija društvo koje poštuje različitosti. Ona je poručila da će “svaka vrsta govora mržnje, zločina iz mržnje i diskriminacije biti oštro sankcionisani”.

To je ono što je i dalje nephodno građanima iz LGBT zajednice. Na predstavljanju poslednjeg izveštaja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, nekoliko dana uoči ovogodišnje Parade, navedeno je da su LGBT građani kao i osobe koje žive sa HIV-om najdiskriminisanije grupe. Izveštaj pokazuje da su izloženi diskriminaciji u raznim oblastima života zdravstvu, zapošljavanju, obrazovanju, pristupu socijalnim uslugama. Zakon o zabrani diskriminacije se ne poštuje, nedostaje zakon o rodnom identitetu, zakon koji će regulisati istopolne brakove kao ni zakonske odredbe i procedure koji bi pravno regulisale priznavanje promene pola, naveli su istraživači UNDP.

U izjavi za Osservatorio Balcani e Caucaso Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava navodi da doneti zakoni pokazuju na pozitivne promene u odnosu na LGBT osobe. Ipak, on ukazuje da “nedostaje zakonsko uređenje istopolnih partnerstava koji se odnose na pravo na nasleđivanje, na socijalno i zdravtsveno osiguranje koje se ostvaruje preko partnera, što se inače u braku podrazumeva”.

LGBT građani su i dalje česte žrtve govora mržnje i zločina iz mržnje. Antonijević naglašava da “nedostaje primena zakona za zločin iz mržnje koji je usvojen 2012. godine ali do sada nije primenjen ni u jednom slučaju iako na to ukazujemo u brojnim predmetima gde zastupamo žrtve na sudu”.

U patrijarhalnoj Srbiji, građani i dalje zaziru od otkrivanja drugačije seksualne orjentacije i po rečima Gordana Stevanović iz kancelarije Zaštitnika građana ne traže pomoć “ili zbog ranijih iskustva nereagovanja institucija ili neadekvatnog reagovanja u slučajevima kada su im se obratili”.

Šareni baloni kao još jedan uspeh na putu Srbije ka Evropskoj uniji

Vlast u Srbiji koju već pet godina predvodi predsednik Aleksandar Vučić uspela je da mnogo bolje nego prethodne Vlade, kontroliše huliganske i desničarske grupe koje su prethodnih godina izazivale incidente i nasilje nad građanima LGBT opredelenja. Na putu ka Evropskoj uniji, predsedniku Vučiću je izuzetno važno da pokaže Srbiju kao modernu, demokratsku državu, koja poštuje sve različitosti.

Čini se da je u takvoj predstavi države posebno napredovao baš u domenu prava LGBT osoba. Izabrao je Anu Brnabić za premijerku, sam je saopštio javnosti da je ona lezbejka, što je u trenutku izbora nove Vlade, sredinom juna ove godine, bila vest koja se pronela i van granica Srbije, mnogo više od njenih profesionalnih kvalifikacija.

Učesnicima LGBT Parade je vlast omogućila da šetaju jednom godišnje i tako je ponovo poslata u svet slika Srbije u kojoj se poštuju ljudska prava. S druge strane, brojni građani koji su obespravljeni na poslu, obeshrabreni jer insitucije u državi ne funkcionišu, diskvalifikovani jer nisu članovi vladajućih partija, zastrašeni da iskažu drugačije mišljenje od proklamovanih stavova koji diktiraju kontrolisani mediji, život u Srbiji doživljavaju drugačije.

Ljudska, manjinska ili LGBT prava samo su deo obaveze koju vlast treba da ispuni ne bi li se Srbija priključila Evropskoj uniji. Zastave u duginim bojama, šareni baloni, vesela povorka koju predvodi premijerka lezbejka, sigurno će biti pozitivno ocenjeni u izveštajima briselskih posmatrača.

Građanima Srbije i svojim biračima predsednik Vučić je poslao sasvim drugačiju poruku. Par dana uoči Parade ponosa, na pitanje hoće li na njoj učestvovati on je saopštio: “Nisam ni raspoložen, ni zainteresovan i ne pada mi na pamet da idem na tu paradu. Imam pametnija posla, a i da nemam, ne bih išao”.