Iako evropski zvaničnici ovih dana samouvereno za decembar najavljuju rasporedjivanje misije EULEX na Kosovu i Metohiji, odnosno početak njihovog rada, izgleda da se već sada pragmatično razmatra moguće odlaganje tog plana za početak sledeće godine. Nov rok bi mogao da se pomeri i do marta 2009. ili da se, kao druga "loša opcija" razmotri eventualno razmeštanje dela misije u decembru i to u albanskim sredinama, saznaje Osservatorio iz dobro obaveštenog neimenovanog medjunarodnog izvora u Prištini .

"Evropska unija je očajna. Ako se ne bude postigao sporazum sa svim stranama, EULEX se ne može rasporediti na Kosovu", rekao je ovaj neimenovani zvaničnik. Istovremeno, nekoliko stotina policajaca te nove misije, uključujući i predstavnike Medjunarodne civilne kancelarije se mesecima besposleno ‘muva’ po kosovskim gradovima, čekajući početak svog mandata.

Zvaničnici evropskih institucija i UNMIK-a u pokrajini, u neformalnim kontaktima, priznaju da se EU našla u velikom problemu nakon nerealnog početnog entuzijazma da će rasporedjivanje EULEX-a i Medjunarodne civilne kancelarije biti isključivo stvar tehničke prirode.

U najnovijem, i za širu javnost neočekivanom obrtu dogadjaja, kosovski Albanci se suprotstavljaju sporazumu od šest tačaka Generalnog Sekretara UN-a, Ban Ki Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a. Sporazum bi zapravo trebao da bude ulazna karta za rasporedjivanje nove misije. Iako su se, koliko do juče, kosovski Albanci zdušno zalagali za što hitnije rasporedjivanje EULEX-a, u najnovijoj, praktično vanrednoj političkoj situaciji, albanski predstavnici se jednoglasno izjašnjavaju protiv ovog plana. Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Hašim Tači su u izjavama za javnost ocenili da su odredbe plana, koji u Prištini zovu još i ‘UN-srpski plan’, u suprotnosti sa nezavisnošću Kosova, Ustava Kosova i Ahtisarijevog plana, te da se kao takve, ne mogu prihvatiti.

Predhodno su, početkom novembra, razgovori sa srpskom stranom urodili načelnim sporazumom da će Srbija prihvatiti misiju EULEX-a na Kosovu i Metohiji pod tri uslova: da je ova misija na Kosovu prisutna uz odluku SB UN, da bude statusno neutralna i da ne primenjuje Ahtisarijev plan. Srbija je zatražila konkretne garancije da se ovi uslovi potvrde i u medjunarodnim dokumentima, pre svega u izveštaju Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija.

Sednica SB je prošle nedelje ipak više puta odlagana, nakon neuspeha medjunarodne zajednice da natera kosovske Albance da prihvate sporazum.

Načelni sporazum predstavlja zapravo dogovor o 6 tačaka sadržanih u pismu Generalnog Sekretara predsedniku Srbije Borisu Tadiću od 12. juna ove godine. Te tačke se odnose na policiju, sudstvo, granice, carinu, infrastrukturu i zaštitu srpskog kulturnog nasleđa. Prema dostupnom tekstu ovog sporazuma u javnosti, on se po svojoj suštini može tumačiti i kao potvrda de facto stanja na terenu, u kom Beograd kontroliše sever Kosova i sredine južno od Ibra u kojima žive preostali Srbi, a za uzvrat, Beograd ne kontroliše Prištinu.

Upravo se u ovome vidi razlog snažnog protivljenja Prištine da prihvati sporazum. Na maratonskim sastancima sa predstavnicima zemalja Kvinta i ostalih uticajnih medjunarodnih institucija u Prištini, Albanci su odbili da prihvate ovaj sporazum.

U snažnom pritisku na kosovske lidere, nije pomoglo ni lično angažovanje pojedinih zvaničnika, posebno uticajnih u albanskoj javnosti. Usijanu atmosferu ovih razgovora možda najbolje dočarava, doduše nepotvrdjena informacija, da je je francuski minister inostranih poslova, Bernard Kušner nekoliko puta bio na telefonskoj vezi sa učesnicima prvog sastanka Albanaca i predstavnika Kvint grupe ranije prošle nedelje. Francuska je zbog svog predsedavanja Evropskom Unijom veoma zainteresovana za razmeštanja EULEX-a.

Kosovska štampa je u medjuvremenu, krenula sa napadima na šefa spoljnih poslova EU-e, Havijera Solane koga optužuje za "nediplomatske poteze" da prihvati plan od šest tačaka, "diskretno lobiranje protiv nezavisnosti Kosova", te bliske prijateljske veze sa ministrom spoljnih poslova Španije, koga Albanci optužuju za "tešku retoriku u govorima protiv nezavisnosti Kosova".

Razgovori su u senci i eksplozije u dvorištu sedišta Medjunarodne civilne kancelarije u Prištini, u noći izmedju petka i subote prošle nedelje, u kojoj nije bilo žrtava, ali je pričinjena materijalna šteta i koja je i pored snažnih osuda kosovskih zvaničnika, dodatno uznemirila medjunarodne predstavnike.
Visoki medjunarodni zvaničnici stižu ove nedelje u posetu Prištini. Danas stiže i pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid, koji bi mogao imati najjači uticaj na kosovske Albance. Sa druge, strane kosovski Albanci od njega očekuju da dobiju jasne garancije da se "suverenitet Kosova neće ugroziti".

Predsednik Srbije Boris Tadić, je tokom nedavne posete Varšavi naglasio medjutim, da bilo kakva promena postignutog dogovora nije prihvatljiva za Beograd, bez obzira na očekivanja vlasti u Prištini.

A srpski minister spoljnih poslova Vuk Jeremić samouvereno izjavljuje da je konačan stav Srbije poznat, da su sve strane upoznate sa njenim uslovima, da ovi uslovi nemaju alternativu, te da je Srbija u potpunosti spremna za sednicu Saveta Bezbednosti o Kosovu, kad god da se ona desi.
No, politička opozicija u Beogradu je i dalje snažno protiv bilo kakvog dogovora sa kojim bi Srbija "stavila potpis na nezavisnost Kosova", kako se tumači pristanak na rasporedjivanju EULEX-a.
Bivši srpski premijer, a sada opozicioni lider, Vojislav Koštunica ocenio je da bi "priznavanjem Ahtisarijevog Euleksa" Vlada Srbije "zabila nož u leđa državi, Kosovu i Metohiji i dosadašnjoj borbi za odbranu državnih i nacionalnih interesa".

Ovo pitanje je već mesecima vruće političko pitanje u Srbiji. Srpska opozicija, ali I pojedini stručnjaci za medjunarodnu politiku smatraju da se pristajanje Srbije na rasporedjivanje EULEX-a na teritoriji Kosova i Metohije pravno ne može tumačiti nikako drugačije nego priznavanje nezavisnosti Kosova. Oni tumače da misija EULEX-a mandat dobija na osnovu Ahtisarijevog plana koji direktno promiviše nezavisnost Kosova, tako da "nikakve kozmetičke prepravke to ne mogu promeniti".

Kosovski Srbi se takodje protive rasporedjivanju EULEX-a, naročito na severu. Nedavno je na adrese beogradskih zvaničnika upućena peticija sa potpisima sedamdesetak hiljada kosovskih Srba protiv rasporedjivanja EULEX-a.

Uprkos ranijim snažnim višemesečnim pritiscima na Ujedinjene Nacije i srpsku stranu da se UNMIK po svaku cenu zameni novom misijom – EULEX, EU shvata da bi bilo kakvo rasporedjivanje na silu, pre svega na severu Kosova, bio veoma rizičan potez, te da rasporedjivanje EULEX-a može da usledi samo uz saglasnost srpske strane.

Na severu je situacija dodatno usijana gotovo svakodnevnim incidentima koji su počeli u isto vreme kada i poslednji pregovori, nakon što je jedan kosovski Albanac pokušao da obnovi kuću u etnički mešovitom naselju Suvi Do na severu Mitrovice, a Srbi se suprotstavili. Oni optužuju predsednika opštine u južnom delu grada Bajrama Redžepija da stoji iza ove akcije. Srbi veruju da ovo nije spontan slučaj obnove jedne kuće, već predstavlja "jasnu provokaciju" koja je možda deo "mnogo većeg i opasnijeg plana" za sever Kosova.

U drugom mešovitom naselju Bošnjačka Mahala u severnoj Mitrovici su u nedelju na jednoj zgradi i 2 srpske kuće osvanuli albanski grafiti o Oslobodilačkoj vojsci Kosova.

Osservatorio je imao ekskluzivan uvid u regionalni policijski izveštaj o slučajevima provere dva "sumnjiva" civilna vozila na severu, sa srpskim civilnim tablicama, u noći 12. novembra, u kojima su otkriveni pripadnici specijalizovane prištinske policijske jedinice u civilkama. Vozila su primećena u različitom vremenskom intervalu, a u jednom od njih je opažen i sumnjiv teret za koji se u izveštaju tvrdi da se radi o oružju većeg kalibra. Srpski pripadnici KPS nisu uspeli da pretresu vozila i privedu albanske policajce zbog njihovog agresivnog ponašanja, iako su uspeli da zabeleže tablice na jednom od vozila, kao i identifikacione brojeve albanskih policajaca. Iste noći, srpska kosovska policijska patrola je prijavila da se u njihovo ime neko drugi preko radio veze javio u bazu, izveštavajući da je situacija na terenu "redovna". Policajci su uspeli da zabeleže broj radio veze sa koje se neko lažno u njihovo ime predstavio te noći.

Osservatorio je dobio i usmenu potvrdu visokog policijskog zvaničnika da su četiri noći zaredom prošle nedelje srpski pripadnici kosovske policije prijavljivali slične incidente o zaustavljanju vozila sa srpskim tablicama na samim vozilima ili u njima. U njima su se u civilnim odelima nalazili specijalci iz Prištine. Medjutim, prilikom zaustavljanja dva civilna vozila bez registarskih oznaka, jedan od putnika u civilnom odelu, kroz zatvoreno staklo, pokazao je i britansku vojnu legitimaciju, za koju je kasnije utvrdjeno da se radilo o pravoj. Medjutim, iz policije tvrde da se oni ne mogu mešati u rad KFOR-a.

Pretnje o nasilju se pojavljuju u medijima. Protiveći se pritisku na Albance da prihvate sporazum, Arian Dobroši za "New Kosova Report" kaže da će "Kosovari, ukoliko se sateraju na ovakav način, svakako zauzeti jedan radikalniji stav od onog koji su imali za vreme Miloševićevog ukidanja kosovskog Ustava 1989. što bi u najboljem scenariju dovelo do pada neefikasne Tačijeve vlade. To će dovesti do anarhije i medjuetničkog naselja kao onog iz 2004. a u najgorem slučaju će isti ljudi prihvatiti da krenu u ujedinjene sa Albanijom, destablišući čitav Balkan", navodi se u ovom autorskom člnaku.

U meduvremenu, petnaestak albanskih organizacija za sredu najavljuju protest u Prištini protiv prihvatanja plana.