Od Beograda do Novog Sada i Valjeva, nasilje se širi ulicama Srbije. Nakon više meseci mirnih protesta protiv korupcije i kršenja vladavine prava, u mnogim gradovima izbili su sukobi između antivladinih demonstranata, nasilnih grupa pristalica predsednika Aleksandra Vučića i interventne policije, koji su rezultirali desetinama slučajeva hapšenja i premlaćivanja, kao i paljenjem praznih prostorija vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

“Vučić pokušava zaustaviti proteste i izabrao je nasilnu strategiju. I ranije je to pokušao, ali bez mnogo uspeha“, objašnjava Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), u intervjuu za OBC Transeuropa.

Srpski predsednik već nedeljama pokušava sprovesti novu strategiju kako bi se održao na vlasti uprkos studentskim protestima. “Verovatno se nadao da će uspeti, budući da su tokom leta protesti manje posećeni, ali i da će, s ovom neviđenom brutalnošću, uplašiti ljude”, ističe Cvijić. “Nije mu pošlo za rukom i sada vidimo još više gneva”.

Kako je nivo nasilja porastao tokom protesta u Srbiji?

Nasilje demonstranata zapravo je bilo odgovor na nasilje vlasti. Sve je počelo u tri grada na severu Srbije – Bačka Palanka, Vrbas i Bački Petrovac – gde je vlast poslala grupe kriminalaca koji su pendrecima napali demonstrante, okružene policijom, koja nikada ne interveniše protiv napadača, već isključivo protiv žrtava.

Ovo je izazvalo proteste širom zemlje. Videli smo kako su zapaljene prostorije Vučićeve stranke kao odgovor na otvorenu kriminalizaciju od strane policije i nasilje vlasti.

Da li Vučić sada može iskoristiti nasilje kao izgovor u pokušaju opravdavanja represije?

Da, Vučić svakodnevno pokušava ozakoniti represiju nad demonstrantima kroz medije koje kontroliše, a to su skoro svi mediji u zemlji: pokušava da stvori sliku o sekuritizaciji politike u zemlji, da deluje upravo u sferi bezbednosti i da demonstrante prikaže kao nasilnike.

Takođe se spekuluše da bi mogao uvesti vanredno stanje, ali kada je to pokušao učiniti tokom Kovida, nije mu pošlo za rukom. Na nedavnoj konferenciji za štampu javno je priznao da policija nema kapacitet da pokrije celu zemlju u slučaju istovremenog održavanja više protesta.

Najavio je i da će se, nakon pauze od nedelju dana, vlast vratiti u svojoj punoj snazi. Predstavnici opozicije upozoravaju da bi mogao pokušati izvesti vojsku na ulice.

Kako je moguće rešiti političku i društvenu krizu?

Jedan od načina za okončanje krize su vanredni izbori i ono što traže pojedine opozicione stranke, odnosno prelazna vlada kako bi se mediji oslobodili interferencija vladajuće stranke i stvorili uslovi za slobodne i poštene izbore. Samo takvi izbori mogu dovesti do okončanja političke krize.

Izbori do sada nikada nisu bili istinski slobodni i pošteni, a ni ovi neće biti. Biće raspisani ako Vučić bude smatrao da može pobediti posežući za izbornom krađom, kao i ranije.

Ali moguće je i da se prevari, to jest da nema dovoljnu podršku i da to uvidi tek na dan izbora. Dok je ranije imao “severnokorejsku” većinu od 90% glasova, sada je pao ispod 50%. Samo da bi se održao na vlasti u dve opštine [Zaječar i Kosjerić, prim. ur] na lokalnim izborima u junu, poslao je vojsku kriminalaca da zastraše građane čak i na dan izbora.

Ako je bio spreman to učiniti u dve male, ne preterano bitne opštine, možemo samo zamisliti šta je spreman da uradi na nivou države.

Kakav razvoj događaja se očekuje u narednim nedeljama?

Demonstranti slede liniju studenata, koji traže vanredne izbore. Vlast ne popušta jer Vučićeva stranka, prema anketama, loše stoji i zbog toga pokušava ugušiti proteste represijom. I dalje će pokušavati, ali neće uspeti, tako da će se period političke nestabilnosti nastaviti.

Tokom trinaest godina ovog režima, situacija u zemlji po pitanju demokratije se iz godine u godinu pogoršavala, o čemu svedoče i aktuelne demonstracija. Vidimo masovna hapšenja i slike studenata u policijskim stanicama, kako kleče s glavama okrenutim ka zidu. Za očekivati je da situacija u Srbiji postane veoma ozbiljna.

Kako se studenti pripremaju?

Studenti su napravili listu svojih kandidata, intervjuišući mnoge osobe za koje su smatrali da bi se mogle kandidovati. Spisak trenutno nije dostupan javnosti. Međutim, poznato je da su od opozicionih stranaka tražili da se suzdrže, kao i da na listi neće biti nijedna osoba koja je ranije obavljala visoke funkcije u vladi ili u nekoj političkoj stranci.

Da li demonstranti danas imaju ikakva očekivanja od Evropske unije, posebno s obzirom na činjenicu da Rusija otvoreno podržava represiju koju sprovodi Vučić?

Rusija je od početka podržavala Vučićevu represiju, ali mislim da građani Srbije više ništa ne očekuju od Evropske unije. Svi građani, ne samo studenti, znaju da se jedino oslanjanjem na sopstvene snage mogu izboriti za demokratiju.

Kada je reč o vladama [država članica] i institucijama Evropske unije, mnogo je kritika na račun Vučićevog ponašanja, ali ne postoji spremnost da se direktno podrže demokratski procesi u Srbiji.