Nisu sporna rešenja već spremnost da se ona sprovedu, rekao je povodom izbora nove vlade premijera Aleksandra Vučića ugledni ekonomista Vladimir Gligorov. Na tu jezgrovitu opasku mogla bi da se svede većina izazova pred kojima stoji Vučićeva vlada, na rečima snažno orijentisana ka reformama, ali bez jasnih i konkretnih programa koji treba da je dovedu do cilja.

Kao što to obično biva, realni praktični dometi vladajućih struktura često se pokažu na oko sitnim detaljima. Tako je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), koja je snažno je opredeljena za razvoj medijskih sloboda, prošlog vikenda izdala saopštenje u kome je optužila Radio televiziju Srbije (RTS, javni servis) da sistematski radi protiv te stranke i Vučića. Saopštenje je izdato sat vremena uoči premijerovog ekspozea, u kome je on naglasio podršku slobodi medija.

Povod za saopštenje SNS-a je bilo relativno benigno gostovanje šefa deska jednog dnevnog lista u jutarnjem programu RTS-a u kome je bilo kritičkih opaski i pitanja u vezi sa novom vladom. SNS, istina, u saopštenju uopšte nije navela na koju emisiju tačno misli, ali je to bilo jasno iz kontektsta. Tako su se mediji i novinari našli u nekoj vrsti kafkijanske atmosfere, ne znajući tačno ni za šta su optuženi.

Ovakav pristup vladajuće stranke u suprotnosti je sa osnovnim postulatima medijskih sloboda a novinarska udruženja su ga okarakterisala kao očigledan pritisak na medije. Sledstveno tome, nameće se pitanje da li će vladajuća partija imati isti pristup i u drugim sektorima čiju temeljitu reformu obećava, poput ekonomije i pravosuđa, odnosno da li će javno proklamovani ciljevi biti dramatično različiti od onoga što se događa u praksi.

Kontinuitet

U političkom smislu nova vlada je vlada kontinuiteta, i po sastavu i po idejama koje zagovara i po tome što u njoj odlučujuću reč imaju Vučić i SNS. Pre dve godine oni su  takođe obećali ubrzane reforme i ubrzavanje evrointegracija. U evrointegracijama su načinili ozbiljan napredak jer su, sa početkom direktnih pregovora sa Kosovom, otvorene nove perspektive pred Srbijom. Napretka ima i u borbi protiv korupcije, ali još nijedan ozbiljan slučaj nije do kraja procesuiran na sudu, dok na drugim sektorima nije bilo većih pomaka.

Formalno gledano, glavni koalicioni partneri su Socijalistička partija Srbije (SPS) i njen lider Ivica Dačić, koji je do sada bio premijer, a ubuduće će biti prvi potpredsednik vlade (funkcija koju je do sada imao Vučić)  i ministar inostranih poslova. Time je Vučić delimično izašao u susret željama pojedinih funkcionera u Briselu koji Dačiću, kako navode srpski mediji, pripisuju zasluge u pregovorima sa Kosovom.

Nova vlada neće imati ministarstvo za Kosovo, što pokazuje da Vučić ostaje pri stavu da nije reč o pitanju koje ima prioritetan značaj. Kosovom će se, kako je najavljeno, baviti cela vlada, a logično je pretpostaviti da će u pregovorima sa Prištinim važno mesto imati premijer i ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović, funkcionerka SNS-a.

Vučić i njegova stranka, dakle, i formalno preuzimaju ingerencije u odnosu na Kosovo i EU. Teoretski je moguće da u kosovske pregovore bude uključen i Dačić, ali bi to značilo da Srbija Kosovo počinje da tretira kao spoljni problem. Vučić će svakako biti oprezan, a ako uključi Dačića, to će značiti da je odlučio da načini još jedan simoličan korak u odnosu na kosovski problem.

Vučić i SNS su se pre izbora nove vlade potrudili da javno i jasno stave do znanja da će, zahvaljujući apsolutnoj većini koju stranka ima u parlamentu, svaki ministar koji „ne radi dobro“ moći brzo da bude smenjen. U praksi to znači da će vlada govoriti „jednim glasom“, i to Vučićevim, da vladajući smatraju da koaliciono partnerstvo ima sekundarni značaj i da imaju mogućnost da brzo i oštro kazne svaku eventualnu „neposlušnost“ ministara ili partnera.

Predstavnici vladajućeg bloka su, kako navode obavešteni izvori, u kontaktima sa predstavnicima Evropske unije (EU) stavljali do znanja da sada imaju natpolovičnu većinu u parlamentu i da će im to omogućiti da brzo sprovedu reforme i tako načine novi korak ka ulasku u EU. Ali, niko još pouzdano ne zna kako će politička volja koja je javno proklamovana i pred domaćom i pred međunarodnom javnošću biti realizovana.

Privreda

Shvatajući da su reforme privrede i finansijskog sektora neophodne, Vučić je pre godinu dana inicirao rekonstrukciju vlade u koju su ušla dvojica eksperata. Ministar privrede postao je Saša Radulović, a ministar finansija Lazar Krstić. Njihovi napori nisu, međutim, dali odgovarajuće rezultate. Radulović je neposredno uoči raspisivanja vanrednih izbora podneo ostavku optuživši Vučića i SNS da su blokirali reforme, a Krstić je ostao u vladi i biće ponovo ministar finansija.

Reč je, zapravo, o tome da su Vučić i SNS, neposredno se suočivši sa socijalnim buntom koji bi mogli da izazovu oštri rezovi u privredi, ustuknuli. Radulović nije imao razumevanja za takav postupak pa je formirao političku partiju, ali na vanrednim izborima nije prešao cenzus od pet odsto. Krstić je prihvatio političku volju kao silu protiv koje ne može i nagrađen je obnavljanjem mandata.

Zadatak pred kojim nova srpska vlada stoji je isti – smanjiti ogromnu potrošnju, otvoriti nova radna mesta, stvoriti delotvorne institucije i smanjiti korupciju. Razlika je u tome što SNS sada ima apsolutnu većinu, kao i u novim kadrovskim rešenjima za ključna mesta koja se tiču privrede. Novi ministar privrede je ekspert Svetske banke Dušan Vujović, a nova ministarka državne uprave Kori Udovički, koja je posle smene režima Slobodana Miloševića bila najpre ministarka energetike, a zatim guvernerka Narodne banke Srbije. Oboje su eksperti sa međunarodnom reputacijom.

Nedostatak novca delom se može nadoknaditi prodajom preostalog „porodičnog srebra“, što je Vučić i najavio rekavši da trebna očekivati privatizaciju Telekoma Srbije i Elektroprivrede Srbije (EPS). Nefunkcionalnost institucija i nepoverenje stranih i domaćih investitora i građana u njih u ovom trenutku izgleda kao nepremostiv problem. 

Atmosfera koja vlada u srpskom društvu ne nagoveštava spremnost na reforme i porast poverenja u institucije, bez kojih nikakve ozbiljne promene ne mogu biti izvedene. Stanovništvo kao ključni centar moći vidi političke partije a ne državu i njene institucije. Tako se, recimo, u proteklih godinu dana u SNS učlanilo između 60 i 70 hiljada ljudi. Stranka tvrdi da to čine zbog političkih uverenja, ali višedecenijsko iskustvo ukazuje da je osnovni motiv očekivanje da članstvo u partiji pomogne u rešavanju ličnih problema, poput zapošljavanja, školovanja dece, lečenja i ostvarivanja drugih privilegija.