Ekonomskim merama za 2014. godinu, koje je objavila pre desetak dana, Vada Srbije pokušava da „kupi vreme“ kako bi izbegla finansijski slom i obezbedila do godinu dana relativne socijalne stabilnosti. Mere nemaju razvojni karakter i ne mogu doneti privredni rast. One se, u suštini, svode na pokušaj da se, nešto ravnomernijom raspodelom siromaštva, smanji budžetski deficit, a da pri tome ne bude masovnih otpuštanja u javnom sektoru.

Glavne mere su smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru većih od 60.000 dinara (nešto više od 500 evra), povećanje niže stope poreza na dodatnu vrednost (PDV) sa osam na 10 odsto, smanjenje subvencija javnim preduzećima i troškova za nabavku roba i usluga i korišćenje jeftinijih kredita. Vlada procenjuje da će na taj način u budžetu za narednu godinu uštedeti oko 800 miliona evra.

Smanjenje plata će pogoditi armiju državnih službenika i zaposlenih u javnim preduzećima koja su mahom gubitaši, ali i obrazovane stručnjake I onako osiromašenog srednjeg sloja. Manje plate će, naime, dobiti i profesori, lekari, sudije, inženjeri u javnom sektoru, dakle onaj deo populacije od koga se očekuje da svojom kreativnošću i stručnošču odlučujuće doprinese oporavku privrede.

Računa se da će smanjenje zarada  pogoditi 180.000 do 200.000 ljudi. Vlada, kako se ispostavilo, ne zna tačno ni koliko ima zaposlenih u glomaznom javnom sektoru koji političke partije decenijama obilato koriste kako bi obezbedile posao za svoje funkcionere i aktiviste ili za rodbinu i prijatelje. Ranije se procenjivalo da ih je ukupno oko 500.000, a sada vlada pominje cifru od 700.000.

Dodatno će partijski funkcioneri i visoki državni službenici biti pogođeni novim merama jer je planirano ukidanje naknada za članstva u različitim upravnim odborima, pre svega u državnim institucijama, kao i uvodjenje platnih razreda, kako bi istu zaradu imali zaposleni u javnom sektoru koji obavljaju isti posao, bez obzira u kojoj su službi.

Paket

Paket mera za iduću godinu vlada je najavila na sednici otvorenoj za javnost, a ministar finansija Srbije Lazar Krstić je ocenio da bi Srbija za dve godine bila u bankrotu u slučaju da mere fiskalne konsolidacije ne budu preduzete i sprovedene. Krstić je svestan da najavljenim merama samo kupuje vreme i da su nužne ozbiljne reforme javnih finansija. Rekao je da bi, ukoliko tih reformi ne bude, deficit u 2016. godini mogao da dostigne osam do devet odsto, a javni dug bi premašio 85 odsto BDP-a.

Vlada je već počela da radi na paketu dugoročnih mera, sa ciljem da fiskalni deficit u 2017. godini smanji na dva do tri odsto BDP-a, a da se javni dug stabilizuje ispod 75 odsto BDP-a. Trenutno je budžetski deficit oko 6,5 odsto, a javni dug 58 odsto BDP-a. Najavljeni paket dugoročnih mera podrazumevaće reformu sistema socijalne zaštite, kako bi se u 2015. godini za te namene izdvajalo dodatnih 60 miliona evra, 50 odsto više nego sada, kao i reformu penzijskog sistema.

Plan je da se do 2020. približi starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarce i da muškarci u penziju odlaze sa 65, a žene sa 63 godine života. Do kraja 2013. godine treba da budu usvojene izmene Zakona o radu, kojim se omogućava lakše zapošljavanje i otpuštanje radnika, a biće i pojednostavljena procedura izdavanja gradjevinskih dozvola. Medjunarodni monetarni fond (MMF) i Fiskalni savet Srbije, koji su i ranije insisturali na kresanju javne potrošnje, pozitivno su ocenili mere, uz ogradu da su mere mogle da budu oštrije i da postoji rizik da u 2014. godini ne budu postignuti očekivani efekti.

Politika

Vladajući blok će u sprovođenju najavljenih mera imati ozbiljnih problema. Ogroman broj ljudi u javnom sektoru je najvažniji izvor glasova i podrške za stranke koje čine vladu. Ti ljudi će sada biti ljuti i nezadovoljni. Malo je verovatno da će oni kojima će plate biti smanjene izaći na ulice da demonstriraju budući da ne pripadaju najširim slojevima siromašnih I da čine tek trećinu od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Ali, lako bi se moglo dogoditi da na narednim izborima uskrate podršku vladajućim strankama.

Vlada se, čini se, više plaši mase zaposlenih čije zarade iznose tek po nekoliko stotina evra. Otuda se i nije opredelila za otpuštanja nego za smanjenja zarada, računajući da bi to trebalo da bude dovoljno da se očuva ne samo socijalna, nego i politička stabilnost. Izvesno je da će biti unutrašnjih otpora I pokušaja da se nove mere izigraju, ali je takođe izvesno da je vladajući blok svestan da, ukoliko u narednoj godini ne obezbedi uštedu u budžetu od gotovo milijardu evra, njegov opstanak na vlasti može da bude doveden u pitanje.

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je, svesna opasnosti koja joj preti, počela snažno da zaoštrava populističku retoriku. U srpskim medijima se neprekidno govori o drastičnom smanjivanju službenih putovanja, naročito u inostranstvo, smanjenju broja automobila i drugim uštedama. Cilj je da se siromašniji slojevi stanovništva, koji neće biti pogođeni smanjenjem plata, ali hoće povećanjem PDV-a na prehrambene proizvode, uvere da  teret krize konačno počinju da osećaju i bogatiji slojevi društva.

Ovakav pristup kombinovan je sa snažnom kampanjom protiv korupcije, pri čemu je kao glavni krivac za sve nedaće označena opoziciona Demokratska stranka (DS), koja je bila okosnica prethodne vlade. Svakodnevno se izveštava ko je uhapšen i ko bi mogao biti uhapšen, čime se stvara atmosfera straha od autoriteta i moći vladajućih stranaka i njihovih funkcionera, dok realan uticaj ključnih institucija sistema i poverenje u njih opadaju.

Neprekidnim održavanjem kampanje protiv opozicije SNS priprema teren za eventualne vanredne izbore koje bi, ukoliko sprovođenje predloženih mera ne bude išlo onako kako je planirala, mogla da raspiše na proleće. U tom slučaju za neuspeh bi mogla da optuži i koalicione partnere i da od birača zatraži podršku za završetak reformi.