Masovni protesti u Srbijipokrenuti su i traju zbog korupcije i kriminala, koje veći deo javnosti povezuje sa vladajućom koalicijom, pre svega sa Srpskom naprednom strankom (SNS) i predsednikom Vučićem. Iako je režim to očekivao, ili se barem nadao, studentske i građanske akcije nisu utihnule ni tokom leta.

Politička kriza još je dublja, a režim je posegnuo za represivnim merama i brutalnim intervencijama policije, masovnim hapšenjima i medijskom diskreditacijom političkih neistomišljenika.

Sredinu avgusta obeležile su nemile scene u mnogim gradovima, činilo se kao da je Srbija na ivici građanskog rata i uvođenja vanrednog stanja.

U više mesta, tokom okupljanja, demonstranti su išli prema prostorijama vladajuće stranke. Iako se to dešavalo i ranije, okupljanja su uglavnom završavana mirno, demonstranti su ostavljali smeće ispred stranačkih prostorija ili su ih zasipali jajima.

Pripadnici vladajuće partije su najčešće stajali ispred prostorija, mahali srpskim zastavama i uzvikivali “Aco, Srbine” i “Ne damo Srbiju”.

Međutim, u pojedinim gradovima 14. avgusta građani i studenti koji protestuju demolirali su prostorije SNS-a, a ozbiljni sukobi prelili su se na ulice. Najkritičnije je bilo u Valjevu, u centralnoj Srbiji, gde je održan protest zbog demoliranja picerije “Korner“ čiji vlasnik podržava studente. Veče pre ptotesta, maskirani napadači razbili su lokal i napravili veliku štetu. Kao odgovor, Valjevci su organizovali protest koji je rezultirao sukobima sa policijom.

Valjevo je te noći izgledalo kao ratna zona. Nivo brutalnosti policijske akcije prevazišao je sve do sada viđeno tokom ovih protestima. Pukovnički pretresi, upadanje u lokale u kojem su sedeli ljudi koji nisu bili na protestu, uletanje u zgrade, obaranje na pod i žestoko pendrečenje, samo su neke od scena koje su zabeležene. Ipak, najgori zabeležen incident bilo je premlaćivanje petnaestogodišnjaka dok je mirno ležao na asfaltu.

Žestoki sukobi policije i pristalica vlasti s jedne strane sa demonstrantima s druge rezultirali su masovnim privođenjima građana. Prema zvaničnoj statistici, samo u noći između 14. i 15. avgusta noći uhapšeno je 47 građana, a povređeno je oko 80 demonstranata i 30 policajaca.

Narednih dana usledio je novi talas protesta i nasilja. Demonstranti su i dalje odlazili pred prostorije vladajuće stranke, a kordoni policije su štitili pristalice SNS-a.

Događaj koji je takođe obeležio avgustovske proteste je slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je uhapšena u noći između 14. i 15. avgusta tokom protesta ispred Vlade Republike Srbije.

Prema rečima studentkinje, pripadnici policijske jedinice za obezbeđenje određenih lica i objekata (JZO), uveli su je, zajedno sa nekoliko kolega, u garažu Vlade gde ju je komandant Marko Kričak šamarao, udarao glavom o zid i pretio silovanjem. Odmah nakon puštanja na slobodu, Nikolina je javnost obavestila o događaju, a širom Srbije održani su skupovi podrške pod sloganom “Sve smo mi Nikolina“.

O moralnom posrnuću režima govore još dve stvari. Najpre je glavni i odgovorni urednik ozloglašenog režimskog tabloida “Informer“ na televiziji objavio eksplicitne slike pomenute studentkinje, uz gnusne komentare.

Tokom protesta ispred JZO, zgradu su čuvale isključivo policajke, čime je jasno poslata omalovažavajuća poruka svim ženama u Srbiji. Bilo je mučno gledati lica tih policajki kojima očito nije bilo prijatno. Javnost je događaj okarakterisala kao još jednu zloupotrebu žena. Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je tvrdnje o navedenom incidentu i saopštilo da je policija delovala u skladu sa zakonom.

Nekoliko dana kasnije, nasilje je deeskaliralo, a mirniji protesti, pod različitim nazivima, nastavljeni su širom zemlje. Uz slogane “Gde smo ono stali“, “Pucate po šavovima“, “Nismo vreće za udaranje“, “Srbija se umiriti ne može“, studenti su pozivali građane na svakodnevne proteste.

Kada je režim shvatio da protesti ne prestaju, a građani ne odustaju, prešao je na novu taktiku.

SNS je pozvao svoje pristalice, uveravajući javnost da se radi o većinskoj Srbiji, da izađu na mirne proteste protiv blokada i najavio da će pokazati kako je njih daleko više od “blokadera”.

Tako su 20. avgusta protesti pristalica vladajuće stranke održani u 49 gradova, uz prisustvo – prema zvaničnim podacima MUP-a – 33 hiljade ljudi, dakle nešto više od 600 ljudi u proseku po mestu. Demonstranti su nosili parole “Hoćemo mir”, “Hoću da učim”, “Hoću da radim”.

Nekoliko dana kasnije, skupovi su ponovo organizovani, ovoga puta u 75 mesta u Srbiji. Prema policijskoj proceni, na okupljanjima širom zemlje bilo je oko 70 hiljada ljudi i sve je prošlo mirno.

Uz istu koreografiju, sa srpskim zastavama i parolama da žele da uče, rade i da bude mir, građanima se u jednom malom mestu u Srbiji pridružio i predsednik Vučić koji je za narednu subotu najavio okupljanja u 100 mesta.

Da je reč o debaklu najnovije ideje predsednika i njegovih saradnika svedoči poziv koji je Vučić uputio studentima. Sa svog Instagram naloga predsednik je u video obraćanju poručio: “Srbija svoje probleme mora da rešava dijalogom, a ne nasiljem. Pozivam predstavnike blokaderskog pokreta na razgovor i javnu debatu o vizijama, da razgovaramo o našim planovima i programima za budućnost i svi zajedno osudimo nasilje na našim ulicama“.

Vučić, koji nije učestvovao ni u jednom duelu otkako je došao na vlast, ponudio je debatu na svim televizijama i portalima i pozvao da studenti blokaderi izaberu troje, četvoro onih koji drugačije misle da predstave svoj program, pa da građani Srbije ocene čiji su planovi za budućnost Srbije bolji.

Predsednik nije dugo čekao na odgovor studenata. Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu napisali su: “Predsednik nas je pozvao na javnu debatu. Očigledno nema odgovor na narodni bunt, pa bi sada da razgovara sa nama koje mesecima naziva teroristima“.

Elektrotehnički fakultet je naveo: “Šta nas zoveš kada imamo 5% podrške, šta te briga za nas”, a Fakultet dramskih umetnosti: “Protivnik nije potreban onome ko ovoliko laže“. Ipak, velika većina komentara studenata svodi se na rečenicu: “Može debata, ali kada raspišeš izbore”.

Kako ni poziv na debatu nije dao željene rezultate, predsednik Vučić je u nedelju održao konferenciju za medije na kojoj je izneo niz spektakularnih ekonomskih mera koje će biti usvojene u narednim nedeljama. U najkraćim crtama, država će ograničiti trgovinske marže sa 40% na maksimalnih 20-22%, što bi trebalo da dovede do značajnog smanjenja cena osnovnih životnih namirnica, smanjenja kamatnih stopa na gotovinske kredite, popusta na račune za električnu energiju, povoljnijih cena ogreva i novog Zakon o zaštiti prava potrošača.

Prema rečima političkog analitičara Dušana Milenkovića, Vučić je prvi put priznao propuste, poput onog da “vlast nije uspela da reši problem inflacije”. Takođe, “predsednik je priznao da postoji veliko raslojavanje u društvu“ i prvi put govorio o razlici između “medijalne zarade koja je niža u odnosu na prosečnu“. Vučić je naveo da postoji jedan deo onih koji primaju ogromnu zaradu i to utiče na iznos prosečne zarade, stvarajući iskrivljenu sliku o stvarnim zaradama u Srbiji i ekonomskoj moći građana.

Mnogi ekonomski stručnjaci kritikovali su mere, ističući da intervencija neće imati dalekosežne pozitivne efekte. Takođe su ukazali da će trgovinski lanci, koji su najviše na udaru zbog smanjenja marži, brzo naći način da “zaobiđu” mere i sačuvaju profit, naravno na štetu zaposlenih.

U jednom trgovinskom lancu već je najavljeno smanjenje plata. Ako kao ilustrativan primer navedemo da kasir u prodavnici tog lanca u centru Beograda, gdje je kupovna moć najveća, ima mesečnu neto platu od 500 evra, jasno je da će smanjenje plata uticati na život i standard zaposlenih u trgovinskom sektoru.

Marže će biti smanjene tokom šest meseci, ali posledice neće osetiti trgovinski lanci, nego već obespravljeni radnici. Pomenimo i to da smanjenjem marži nisu obuhvaćene cene struje i goriva, dakle onoga od čega država ima najveću direktnu zaradu.

Iako su predstavljene kao mere za smanjenje raslojavanja, mnogi ekonomisti pesimistično najavljuju dalju ekonomsku podelu na ekstremno bogate i siromašne, uz sve manji udeo takozvanog srednjeg sloja.

Dok je predstavljao mere, Vučić nije delovao sasvim pripremljeno, što je neuobičajen prizor. Na momente je zastajao, pa rekao da nije imao dovoljno vremena da se detaljno pripremi. Odgovorio je na svega nekoliko pitanja režimskih medija i završio konferenciju rečima da je “umoran jer prethodnu noć nije spavao pripremajući se za fantastične ekonomske mere”, uz obećanje da će odgovoriti za nekoliko dana, kao i da nas još bolje mere očekuju u septembru.

Po završetku konferencije, studenti Pravnog fakulteta još jednom su podsetili da “predsednik nije nadležan da predstavlja ekonomske mere“. Zanimljivo je naglasiti da na konferenciji nisu govorili ni predsednik Vlade, ni ministar finansija, niti bilo ko drugi u čijoj nadležnosti su ova pitanja.

Studenti, učenici i građani se pripremaju za septembar. Širom Srbije se čuje slogan “Jesen stiže huljo moja”, što je parafraza stiha Đorđa Balaševića, poznatog umetnika iz Srbije, “Jesen stiže dunjo moja”. Za sada je najavljen veliki protest srednjoškolaca 1. septembra, a očekuje se niz novih akcija studenata i građana.