Pre godinu dana, u noći 25. aprila, nekoliko sati pošto su proglašeni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora na kojoj je većinu dobila koalicija okupljena oko Aleksandra Vučića, nekoliko desetina ljudi u crnim uniformama i fantomkama na glavama, okupirali su deo centra Beograda, kvart Savamalu.

Oko dva ujutro, ljudi maskirani u fantomke, došli su u automobilima bez registarskih tablica, naoružani teleskopskim palicama i tokom dva sata privodili građane koji su se tu zatekli, izvlačili ih iz kola, oduzimali im legitimacije i mobilne telefone.

Za to vreme, bageri su rušili desetak zgrada koje su se nalazile na obali Save, na mestu gde se gradi naselje „Beograd na vodi“. Zgrade su mahom bile magacini preduzeća, neke u privatnom vlasništvu, neke davno, nelegalno podignute. U jednoj od njih, ljudi pod fantomkama zatekli su stražara kojeg su razoružali i vezali.

Te noći, srušeno je ono što je preostalo od pravne države kojom vlada premijer a od pre mesec dana i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada su ih ljudi pod fantomkama oslobodili, vratili im lične isprave i mobilne telefone, građani su zvali policiju. U izveštaju kancelarije zaštitnika građana, na čijem je čelu tada bio Saša Janković, navode se transkripti poziva građana i razgovor sa dežurnima u policiji koji odgovaraju da je „iz vrha policije“ naređeno da se za pomoć obrate komunalnoj policiji, kojoj naravno, nije u nadležnosti da se bavi krivičnim delima.

Istog dana oko podne mediji su objavili prva svedočenja građana ali i dalje sve što znamo o ovom događaju objavljeno je jedino u izveštaju zaštitinika građana, dve nedelje kasnije. Do danas traje predistražni postupak, a na svako pitanje novinara predstavnici vlasti odgovaraju da je „istraga u toku“.

Potraga za „idiotima“ iz „gradske vlasti“

Nekoliko dana nakon spornog rušenja zgrada u centru Beograda, premijer Aleksandar Vučić, vidno iznerviran propitivanjem o „slučaju Savamala“, rekao je da je onaj ko je rušio „kompletni idiot, jer je to trebalo da uradi u po bela dana, jer su u pitanju bespravni objekti“.

U junu 2016. precizirao je da je "nesumnjivo da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu" i istakao da će oni snositi krivično-pravnu, prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti.

Deo javnosti je ukazivao da bez obzira što su neki od srušenih objekata bespravno podignuti, način na koji su srušeni je takođe nezakonit.

Jedini sudski proces koji je povodom ovog slučaja pokrenut, vođen je protiv nedeljnika NIN koga je ministar policije Nebojša Stefanović tužio zbog naslovne strane na kojoj je označen kao „glavni fantom iz Savamale“. Ministar je ovaj proces najpre dobio, ali je viši, Apelaconi sud presudu preinačio i ministar će ovom nedeljniku morati da plati odštetu i sudske troškove, ukupno oko 3.000 evra.

Ono što je mnogo važnije je što se ni do danas ne zna koja firma je bila angažovana da ruši obiekte u četvrti Savamala, ko je angažovao maskirane ljude koji su maltretirali građane i ko je naredio da se policija ne odazove na njihove pozive.

Beograd na vodi

Savamala, deo centra Beograda, na obali Save, godinama je bio deo izbornih obećanja svake vlasti koje su najavljivale da će taj urediti taj zapušteni kvart. Aleksandar Vučić je dolaskom na čelo države proglasio za kapitalnu investiciju „Beograd na vodi“ i u februaru 2013. potpisao sporazum o saradnji između Vlade Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Od tog trenutka sve odluke koje su se odnosile na ovaj projekta donošene su fantomski, bez znanja stručne javnosti i građana.

Vlada je u maju 2014. odlučila da je projekat “Beograd na vodi” od značaja za Srbiju a Skupština usvojila poseban zakon, lex specialis i time zapravo, na 80 hektara centralnog gradskog prostora, poništila Zakon o eksproprijaciji kojim se ne dozvoljava eksproprijacija privatne svojine za potrebe izgradnje poslovnih ili stambenih komercijalnih objekata.

Bez ikakvog tendera posao izgradnje, kako je najavljeno, 2 miliona kvadrata poslovno stambene površine, kule visoke 180 metara, velikog tržnog centra, najvećeg na Balkanu i bulevara, dobila je firma biznismena Muhameda Alabara (Mohamed Ali Rashed Alabbar).

Na osnovu međudržavnog ugovora sa Emiratima, osnovano je posebno preduzeće Beograd na vodi u kome država Srbija ima udeo od 30%, dok je većinski vlasnik investitor iz Abu Dabija (Belgrade Waterfront Capital Investment LLCiAl Maabar International Investment), kojem se zemljište daje u zakup na 99 godina.

Na početku se govorilo o 3,5 milijarde evra investicija, da bi pri potpisivanju ugovora u aprilu 2015. bilo saopšteno da će investitor uložiti 300 miliona, od toga pola kroz „zajam u formi pozajmice osnivača“, dok će ostatak biti reinvestiran iz dobiti.

Umesto 4 godine, kako je najavljivao premijer Vučić, odnosno 10 godina, što su kasnije izjavljivali predstavnici gradske vlasti, rok za izgradnju je 30 godina.

Zarad ove investicije, van zakonske procedure pa i javne rasprave, izmenjen je Urbanistički plan grada i prilagođen investitoru.

Od samog početka, “Beograd na vodi” su oštro kritikovali pravnici zbog potpune netransparentnosti i nezakonitosti ugovaranja posla, urbanisti jer će kula narušiti panoramu grada, građevinski inžinjeri jer tvrde da će takve zgrade na samoj obali reke prouzrokovati niz problema zbog strukture zemljišta punog podzemnih voda.

Deo javnost ovu kapitalnu investiciju doživljava kao lični projekat premijera/predsednika Aleksandra Vučića u kome je poništena i lična svojina ljudi koji su imali imovinu u ovom delu grada kao i javni interes.

U siromašnoj Srbiji gde prosečan lični dohodak ne dostiže 400 evra, malo ko može se bi da priušti kupovinu u luksuznom šoping molu a još manje stan u elitnom naselju.

Godinu dana bez rezultata istrage

I pre nego što je počela gradnja kule “Beograda na vodi” grupa građana okupljena u “Inicijativi Ne da(vi)mo Beograd” otpočela je sa uličnim protestima zbog nezakonitih poslovnih aranžmana vlasti. Njihov simbol, velika žuta patka, okupljao je sve više građana a nakon “fantomskog” rušenja u Savamali 25. aprila 2016. na desetine hiljada Beograđana u više navrata je protestovalo tražeći smenu gradonačelnika Siniše Malog i ministra policije Nebojše Stefanovića.

Bivša žena gradonačelnika Siniše Malog je medijima izjavila kako joj se on, te sporne noći, pohvalio kako je organizovao “rušenje nekih tamo barakica, kolibica”. Nakon toga, u februaru ove godine, premijer Vučić je rekao kako Mali neće moći još dugo da bude gradonačelnik ali do danas ga nije smenio.

Ni do danas nije jasno zašto i kome je bilo potrebno da maskirane ljude šalje da “obezbeđuju” noćne radove “nepoznate” firme. Aleksandar Vučić i posle godinu dana ponavlja da se istragom bave nadležne institucije u čiji se rad on ne meša ali time daje za pravo onima koji ga kritikuju ne samo da je privatizovao deo Beograda kršeći zakone, već da je privatizovao pravosuđe koje za svo ovo vreme nije otkrilo identitet “fantoma”. I tako šalje jasnu poruku – da su fantomi oko njega, da njih štiti i uz njihovu pomoću vlada.