Viši sud u Užicu odlučio je da izbori u Kosjeriću budu ponovljeni na jednom biračkom mrstu. Novo glasanje održaće se 1. jula. Opozicija očekuje pobedu, a Srpska napredna stranka (SNS) će uložiti sve resurse da do toga ne dođe. Studenti su zadovoljni, beleže u svoju svesku još jednu prevagu nad nadmoćnim protivnikom. Vodi se bitka i za Zaječar, mada su tu šanse daleko manje.

Lokalni izbori u dva grada u Srbiji, Kosjeriću i Zaječaru, održani 8. juna još uvek nisu završeni. Iako se radi o dva mala mesta – Kosjerić sa oko 10 hiljada stanovnika, a Zaječar manje od 50 hiljada – lokalni izbori su bili dramatični i na momente se u javnosti stvarao utisak da od ovih izbora zavisi sudbina čitave države.

U oba mesta pobedila je vladajuća Srpska napredna stranka. Odnosno, pobediće ukoliko se prihvate zvanični rezultati izbornih komisija. U Kosjeriću je razlika bila svega 51 glas (samo jedan odbornik više za vlast), dok je u Zaječaru “pobeda“ vladajuće koalicije bila nešto ubedljivija. Naprednjaci su osvojili 48,4 posto glasova, prva opoziciona lista “Promena u koju verujemo“ 33,19, a druga opoziciona lista 7,40. Sve druge liste, uključujući Socijalističku partiju Srbije (SPS), ostale su ispod cenzusa. Kada se glasovi pretvore u mandate, SNS će u Zaječaru imati 27 mandata, a dve opozicione liste zajedno 23 mandata.

U normalnim uslovima i makar delimično stabilnim demokratijama, ovo bi bio kraj izveštaja o lokalnim izborima. U Srbiji to nije slučaj. Nekoliko ilustrativnih primera najbolje oslikava stanje srpske demokratije, naročito kada je reč o izborima.

“Sve ili ništa“ mogao je da bude slogan građana Srbije koji mesecima protestuju protiv Aleksandra Vučića i njegovog režima. Zbog toga su se Kosjerić i Zaječar, inače zaboravljene i prilično nerazvijene opštine, nenadano našle pod svetlima reflektora, a stranke i studenti su u pogon stavili sve što su mogli.

U neravnopravnoj borbi učestvovali su sa jedne strane opozicija, studenti i pobunjeni građani, a sa druge strane vladajuća stranka, uz priključene male satelitske partije, sa svim resursima kojima vlast raspolaže.

Utakmica je bila neravnopravna, kao uostalom i na svim izborima od 2012. godine, jer vlast koristi sve državne resurse kako bi dobila izbore. Tako su u Kosjeriću i Zaječaru uloženi milioni državnih para (čitaj: para poreskih obveznika) za asfaltiranje lokalnih puteva, izgradnju objekata i završavanje davno započetih projekata.

Po oprobanom receptu vlast je za glas davala pakete, ovoga puta prilično bogate, pune hrane i kućnih potrepština. Iz oba grada stizala su svedočenja da SNS za glas daje veš mašine, šporete ili drugu belu tehniku. “Cena glasa“, po izjavama stanovnika oba mesta, kretala se od nekoliko hiljada dinara (do 50 evra), pa naviše, a “najvredniji“ glasovi i porodice koje su mogle da obezbede više glasova dobijale su obećanja o sigurnom zaposlenju za svoje članove.

Vlast je koristila i oprobanu taktiku zastrašivanja, mada je to ovoga puta bilo najmanje efikasno jer su se građani, zahvaljujući studentima i višemesečnim protestima, oslobodili. Funkcionerska kampanja je obeležila izbore, pa su se ministri ređali u oba mesta kao na traci, doduše u svakom mestu dočekali su ih nezadovoljni građani. SNS je poslao sve svoje “operativce“ da uspostave sistem koji godinama brižljivo grade, a koji podrazumeva paralelne biračke spiskove, kol centre u privatnim (a često i državnim) objektima i upisivanje birača iz drugih mesta kako bi glasali iako nisu stvarno nastanjeni u Kosjeriću i Zaječaru.

Potonja strategija zapravo je postala zaštitni znak vlasti, koha odavno ne raspisuje lokalne izbore na teritoriji čitave Srbije, već ih deli tako da uvek može da “prebacuje“ svoje lojaliste iz mesta u mesto. Po srpskim zakonima, na lokalnim izborima građanin može da glasa ukoliko ima prebivalište. Ako se izbori održavaju, na primer, u Beogradu, ali ne i u drugim mestima, SNS organizuje svoje glasače da se odjave iz mesta u kojem žive, prijave u Beogradu, glasaju i kada budu proglašeni konačni rezultati, ponovo se prijave u mestu u kojem zaista žive. Izbori, naročito lokalni, time su pretvoreni u apsurd.

I na kraju – ključni argument u priči o neravnopravnim uslovima igre – famozni birački spisak. Rak rana srpskog izbornog sistema već decenijama, birački spisak nikada nije “pročišćen“, pa su tako u njega upisani i mrtvi i oni koji godinama ne žive u Srbiji, a dopisani su ljudi čije je postojanje teško dokazati.

Za lokalne izbore, u zgradu od deset stanova u kojoj živim i u kojoj se svi poznajemo, stiglo je još deset glasačkih listića sa prezimenima koje nismo prepoznali. Na listićima nije bilo broja stana, već samo adresa, a svi pokušaji da saznamo ko su ti ljudi i da osporimo njihovo pravo da glasaju bili su neuspešni, uprkos tome što su svi vlasnici stanova svojim potpisom potvrdili da u njihovim stanovima ne žive ljudi čije smo glasačke listiće našli na oglasnoj tabli zgrade.

Opozicija, studenti, nezavisne organizacije priložile su i za izbore u Kosjeriću i Zaječaru, ali i za mnoge pre toga, dokaze o sličnim malverzacijama, ali vlast nije promenila svoj modus operandi. Tako su birači masovno prijavljeni na bb adrese (ima naziv ulice, ali nema broja), pa je nemoguće ustanoviti da li su u pitanju pravi ili lažni stanovnici. Dešava se i da desetine građana budu prijavljene na adresu na kojoj je trafo-stanica ili garaža.

U ovakvim uslovima su održani izbori u Kosjeriću i Zaječaru. Razlika između ova dva mesta ogleda se u tome što su u Zaječaru opozicione partije išle na dve liste, dok su u Kosjeriću studenti “naterali“ sve opozicione političare i građane da idu na jednu listu.

Nedeljama pre izbora, studenti, nevladine organizacije, građani i opozicione političke partije radili su zajedno kako bi sprečili izborne mahinacije. Organizovane su obuke za članove izbornih komisija i biračkih odbora, sva biračka mesta pokrivena su posmatračima (pored CRTE koja se smatra najefikasnijom organizacijom za posmatranje izbora, režim je nekoliko dana pred izbore osnovao svoje posmatračke organizacije), a građani, ne samo ovih mesta, nego iz svih delova Srbije od ranog jutra na dan glasanja bili su u Kosjeriću i Zaječaru da bi sprečili, kako su rekli, krađu izbora i obezbedili koliko toliko regularne izbore.

Čitavog izbornog dana na društvenim mrežama i nerežimskim medijima objavljivani su dokazi o kol centrima, paralelnim biračkim spiskovima i drugim pritiscima vladajuće stranke.

Sat vremena po zatvaranju birališta, opozicija je proglasila pobedu u oba mesta. U Kosjeriću je, zapravo, bilo jasno da opozicija vodi već nakon obrade reprezentativnog uzorka. Ta je pobeda bila vrlo tesna, a svedoci sa terena govore da je “studentska lista“ imala oko 30 glasova više u odnosu na vladajuću koaliciju. No, pola sata kasnije CRTA je iznela podatke, za koje se kasnije ispostavilo da su i zvanični podaci Opštinske izborne komisije, po kojima je SNS u Kosjeriću dobio 51 glas više.

Situacija se promenila nakon ponovnog brojanja glasova na nekoliko biračkih mesta koje su tražili članovi komisije iz redova vladajućih partija, tokom kojeg je pronađeno više nevažećih listića. Opozicija tvrdi da su listići “najednom postali nevažeći“ i sumnjaju da je u biračkim odborima bilo malverzacija.

U Zaječaru je razlika bila veća, ali su, prema rečima opozicionih lista, uočene i dokazane neregularnosti na svim biračkim mestima. Dan nakon izbora, u selu u blizini Zaječara u kontejneru su nađeni paralelni birački spiskovi, što je samo po sebi dovoljan razlog za ponavljanje izbora.

Usledili su protesti u oba mesta i pritisci opozicije i studenata za uvid u birački materijal. Na osnovu toga, opozicija je tražila ponavljanje izbora na jednom biračkom mestu u Kosjeriću na kojem je utvrđeno da je glasala žena koja nije upisana u birački spisak. To biračko mesto je dobila opozicija sa oko 100 glasova razlike, pa udružena opoziciona lista računa da će na ponovljenim izborima „lako“ ponovo pobediti i time osigurati i pobedu u Kosjeriću. U Zaječaru opozicija traži ponavljanje izbora u celom gradu.

U oba mesta je opštinska izborna komisija odbila sve prigovore opozicije. Viši sud u Užicu, kojem Kosjerić teritorijalno pripada, glasovima 2 prema 1, uvažio je zahtev opozicije i poništio izbore na već pomenutom biračkom mestu 25, pa će izbori morati da budu ponovljeni. U Zaječaru sud još nije odlučio o žalbama opozicije.

S obzirom da su krenuli iz “debelog minusa“ jer su uslovi bili neravnopravni kako je opisano i jer je vladajuća stranka pre početka utakmice imala ozbiljnu prednost, rezultati su, za studente i opoziciju, prilično ohrabrujući.

Ovi lokalni izbori pokazali su da je bolje prošla lista u Kosjeriću gde su sve opozicione grupacije bile ujedinjene i uz jasnu i nedvosmislenu podršku studenata. Izbori su pokazali ono što odavno znamo, ma kolika mobilizacija pobunjenih građana bila, ma koliko strah nestao, ma koliko dobro bili obučeni i organizovani kontrolori i članovi biračkih komisija, vrlo je teško pobediti na izborima u uslovima koje je postavila Srpska napredna stranka.

Srbija čeka 28. jun, kada su studenti zakazali veliki skup u Beogradu. Vlast hoće pa neće da organizuje kontramiting tog dana. Studenti najavljuju radikalizaciju. Naučna zajednica već deset dana blokira jednu od najvećih raskrsnica u Beogradu tražeći ukidanje uredbe kojom im je Vlada ukinula primanja jer podržavaju studente u blokadi i ne drže predavanja i ispite.

Leto je počelo i sezona godišnjih odmora je uveliko u toku. Da li će protesti preživeti ili će se ugasiti biće jasnije nakon 28. juna.