Srpske vlasti su rebalansom budžeta predvidele da svaki punoletni građanin jednokratno dobije po 100 evra pomoći zbog posledica pandemije, ali su dodatna objašnjenja o načinu isplate novca izazvala gnev oponenata i dela građana. Naime, ministar finansija Siniša Mali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su rekli da će novac odmah dobiti penzioneri i socijalno ugroženi građani, a da će ostali morati da ga traže jer su, kako su naveli, "neki tajkuni" kritikovali meru i rekli da neće uzeti ponuđeni novac. Ukratko, milioni građana će, zbog toga što je nekoliko "tajkuna" i oponenata vlasti meru označilo kao populističku, morati da zovu telefonom i šalju mejlove da bi dobili novac.

Efekti ovakvog objašnjenja će biti da će penzioneri i socijalno ugroženi biti zadovoljni jer će novac dobiti bez pokretanja administrativnih procedura, a da će svi ostali morati da se trude, pri čemu će ih vlasti i vlastima bliski mediji ubeđivati da je to zbog "tajkuna" i kritički nastrojenih oponenata vlasti. Budući da je u Srbiji formalno u toku izborni proces koji je prekinut zbog pandemije, jasno je da vladajući blok koristi mogućnost odlučivanja o raspodeli budžetskih sredstava kako bi vodio kampanju protiv potencijalnih političkih oponenata. Jedna od prvih meta je lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas, koji je uz to i biznismen, od strane vladajućeg bloka često označavan kao "tajkun".

Moguće je, naravno, da vlasti ovakvu meru uvode jer je teško doći do tačne evidencije punoletnih građana koji se nalaze u Srbiji, ali čak i ako to zaista jeste jedan od ključnih problema, objašnjenja koja su ponudili Vučić i Mali u prvi plan stavljaju dnevnu politiku, odnosno upotrebu novca iz budžeta za napad na političke oponente. Osim toga, nameće se zaključak da vlasti pokušavaju da pojačaju animozitet većine građana prema oponentima i iskoriste pandemiju kako bi učvrstile sopstvenu političku poziciju. Na taj način podstiče se netrpeljivost i napetost unutar srpskog društva, ali politički ciljevi očigledno imaju prioritet.

Vlasti, podstaknute strahovanjem da bi ekonomska kriza koju sa sobom neminovno donosi pandemija mogla vremenom da se pojača, po svemu sudeći planiraju da već raspisane parlamentarne i lokalne izbore održe u junu ili početkom jula, pošto prethodno ukinu vanredno stanje proglašeno 15. marta. Za podršku građanima i privredi u prevazilaženju ekonomskih posledica pandemije vlada je opredelila gotovo šesti milijardi evra (uključujući i novac za isplatu po 100 evra punoletnim građanima). Parlament, čiji rad je suspendovan nakon uvođenja vanrednog stanja, ove nedelje počinje da radi i prva njegova odluka je usvajanje rebalansa budžeta.

Kampanja

Priča o gotovo šest milijardi evra, čak i ako većina novca ne bude brzo na raspolaganju, moći će vrlo dobro i lako da se iskoristi u kratkoj kampanji koja će se voditi od trenutka ukidanja vanrednog stanja do održavanja izbora. Funkcioneri vladajućeg bloka, uključujući i Vučića, već mesecima ponavljaju kako se Srbija veoma uspešno nosi sa ekonomskom krizom i kako ima bolje ekonomske rezultate čak i od većine evropskih zemalja. Na tu kampanju, koja je u javnom diskursu dominantna zahvaljujući činjenici da vladajući blok kontroliše mejnstrim medije, sada će se nadovezati priča o gotovo šest milijardi evra koje će preporoditi srpsku privredu.

Parlamentarni i lokalni izbori su raspisani 4. marta, a vodeće opozicione stranke su odlučile da ih bojkotuju jer smatraju da ne postoje ravnopravni uslovi za kampanju. Nakon uvođenja vanrednog stanja ionako marginalizovana opozicija je izložena dodatnim pritiscima i optužbama, uključujući i najnoviji spin u vezi sa dodelom po 100 evra pomoći svakom punoletnom građaninu. Nema naznaka da bi opozicija sada mogla da promeni stav i izađe na izbore, a iz vladajućeg bloka stižu poruke da je izborni proces započet, ali da nije isključena mogućnost da se u njega uključi još neka od stranaka.

Deo opozicije bojkotuje i rad parlamenta zbog toga što smatra da vladajuća većina drastično krši demokratske procedure. Parlament ponovo počinje da radi, ali čak i ukoliko se opozicionim poslanicima omogući nešto više prostora, to neće bitno uticati na odnos snaga na političkoj sceni, jer borba protiv pandemije je još na snazi, a u takvim uslovima parlamentarna zasedanja neće biti ni česta ni dugotrajna. Vladajući blok ima gotovo dvotrećinsku većinu i za očekivati je da nastavi sa marginalizacijom opozicionih stranaka i tako dodatno osigura uslove za ubedljivu izbornu pobedu i još ubedljiviju dominaciju na političkoj sceni.

Kada se sve sabere, jasno je da su srpske vlasti upotrebile sva raspoloživa sredstva kako bi izbegle da pandemija, koja je izbila usred izbornog procesa, negativno utiče na njihov rejting. Opozicija i drugi oponenti tvrde da je to učinjeno uz masovno kršenje Ustava, vladavine prava, ograničavanje slobode medija i druge zloupotrebe, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da podrška vlastima, uprkos tome, jača. Jer, takozvani prosečan birač, naročito u vreme krize, mahom sluša one koji mu se javno obraćaju. A obraćaju mu se gotovo isključivo najviši državni funkcioneri, dok je prostor za oponente dodatno ograničen vanrednim stanjem.

Svet

Vučiću je sada ostalo da pokuša da stvori uslove za održavanje izbora pre letnje pauze, odnosno do početka jula. Ako u tome uspe, odnosno ako pandemija bude držana pod kontrolom (u čemu Srbija ima relativno dobre rezultate), izgledi za izborni uspeh su realni. U političkom smislu za njega jedini ozbiljan problem može da bude stav Evropske unije (EU) i Amerike, odakle sve češće stižu glasne kritike zbog kršenja demokratskih principa u Srbiji u vreme vanrednog stanja. Ako požuri, odnosno ako izbore obavi dok su Evropa i Amerika još zauzete svojim problemima i borbom protiv pandemije, kasnije će moći lakše da se odupre i tim pritiscima.

Briselu i Vašingtonu je i dalje važna stabilnost u Srbiji jer bez toga neće moći da bude na odgovarajući način rešena ni kosovska kriza, niti je moguće uspostaviti dugoročnu regionalnu stabilnost. Vlasti u Beogradu su pokazale spremnost za saradnju, što je dodatni razlog da Vučić očekuje podršku i nakon pandemije i izbora. Neki problemi u odnosima Srbije i Kosova se rešavaju u tišini, korak po korak, poput nedavnog energetskog osamostaljenja Kosova, što podrazumeva isključivanje Srbije iz odlučivanja o kosovskoj energetici. Vest o tome je pomenuta u srpskim medijima, ali nije bila predmet posebnih analiza ili polemika jer ugrožava snažno uverenje kod većinskog dela birača da se vlasti lavovski bore da očuvaju Kosovo (ili delove Kosova) u sastavu Srbije.

Nešto ozbiljniji problem za Beograd biće izrazito približavanje Kini do koga je došlo tokom borbe protiv pandemije. Srbija je od Kine dobila značajnu pomoć, a vlasti su domaćoj javnosti to predstavile kao odlučujući događaj. Pomoć je stizala i iz EU, i to u finansijskom smislu u većim iznosima, ali je Vučić svejedno oštro kritikovao Brisel, naročito na samom početku pandemije. Sada, kada su se stvari u Srbiji stabilizovale i kada je obezbeđena veća količina zaštitne opreme, respiratora i lekova, tonovi u odnosu na EU postaju blaži, a Brisel ne pokazuje preteranu ljutnju zbog ranijih oštrih Vučićevih kritika. Srbija je čak prošlog vikenda poslala Italiji nekoliko aviona sa zaštitnom opremom.

Beograd, dakle, očekuje da će u narednim nedeljama i mesecima, bez većih teškoća, izgladiti odnose sa Briselom i Vašingtonom i da neće trpeti teže posledice zbog izrazitog približavanja Kini. Sasvim je moguće da će se pokazati da su takva očekivanja ispravna, ali takođe ostaje prostor za nagađanja da su pozicije Srbije na Zapadu ovakvim potezima dugoročno ugrožene i da će se Beogradu ubuduće, a naročito nakon smirivanja pandemije, pristupati uz znatno veći oprez i sa dozom sumnjičavosti.