Predsednik Srbije Aleksandar Vučić proveo je osam sati u Ljuboviji, na sastanku sa građanima zapadne Srbije, među kojima su bili i aktivisti koji se protive iskopavanju litijuma. Sastanku su prisustvovali i predstavnicima australijsko-britanske kompanije Rio Tinto, koje je predvodio izvršni direktor Jakob Stausholm. Sastanak, koji je održan u subotu 7. septembra, prenosile su dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Time je predsednik Vučić pokušao da odgovori na burne debate i masovne proteste građana održane tokom ovog leta širom zemlje protiv Rio Tinta i rudarenja u zapadnoj Srbiji.

Umesto rasprave u institucijama i stručnoj javnosti, predsednik Srbije i izvršni direktor multinacionalne kompanije “sišli” su među narod. U iscrpljujućoj predstavi čulo sve i svašta, od kritike Rio Tinta do poziva jednog od građana predsedniku da svrati kod njega u kuću na rakiju. Međutim, ni posle toliko sati nismo saznali šta će se konačno desiti sa projektom Jadar i šta su konkretne garancije ekološke bezbednosti.

Obaranje ruku

Na kraju razgovora sa građanima predsednik Vučić poručio je da ga čeka težak posao sa Rio Tintom, “obaranje ruku sa njima”, te da se, kako je rekao, plaši da će Rio Tinto manje para da uloži u zaštitu životne sredine da bi imali veći profit i da ga samo interesuje da ljudi budu zdravi. “Ako ne mogu da budu zdravi, nema tog posla, tačka”.

Tačku na ovu temu je već jednom stavio i predomislio se.

Pobuna protiv kompanije Rio Tinto i rudarenja litijuma u zapadnoj Srbiji traje već nekoliko godina. Nakon lokalnih izbori u junu 2024, Ustavni sud ukinuo je uredbu Vlade iz 2022. kojom je zbog tadašnjih protesta plan izgradnje rudnika litijuma u dolini reke Jadar obustavljen. Ovom odlukom dato je zeleno svetlo Rio Tintu da nastavi projekat.

Nekoliko dana kasnije, 19. jula, predsednik Vučić je u Beogradu ugostio nemačkog kancelera Olafa Šolca i potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića na Samitu o kritičnim sirovinama. Potpisan je Memorandum o razumevanju između Evropske unije i Srbije o strateškom partnerstvu o kritičnim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

“Dragi Bog je omogućio da se toliko traženi mineral i jedna od najznačajnijih sirovina nalazi u ovoj zemlji. Možda to treba iskoristiti, možda je to sreća za ovu zemlju“, rekao je Šolc.

Hajka na aktiviste

Do koje mere je Vučiću stalo do ove sporne investicije govori i podatak da je nakon masovnih protesta koji su organizovani širom Srbije počela hajka na pobunjene građane. Ekološki pokret Kreni promeni navodi da je između 30 i 60 aktivista i građana koji su protestovali ispitano u policiji, a beogradski portal CINS detaljno je mapirao 30 slučajeva hapšenja, informativnih razgovora u policiji, oduzimanja laptopova i mobilnih telefona te pretresa stanova građana koji su se pobunili protiv Rio Tinto projekta iskopavanja litijuma.

Ilustrativan je slučaj Aleksandra Matkovića, naučnog saradnika Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, koji je nakon objavljene analize planova za iskopavanje litijuma dobio pretnje smrću, a policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) su, kako navode mediji, izvršile pretres stanova njegovih prijatelja.

Svi aktivisti su ispitani zbog sumnje da su rušili ustavni poredak. Kao odgovor na slogan demonstranata napravljen je sajt “Kopaćemo” i na njemu su objavljene fotografije i imena tzv. ekoloških terorista. Ovo nije jedini spisak ove vrste.

Spiskovi nepodobnih

Hrvatska pevačica Severina Vučković zadržana je 25. avgusta na srpskoj granici kada je krenula na nastup u Beograd. Policija joj je pretresla automobil i ispitivala je o njenim stavovima o zločinima u Srebrenici i Hrvatskoj tokom akcije Oluja 1995, kao i o njenoj podršci protestima protiv iskopavanja litijuma. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da je Vučković ispitivana “na osnovu spiskova o verbalnim deliktima“.

Takođe se oglasio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin rekavši da je, dok je bio ministar policije i BIA, pravio spiskove onih kojima ne treba da bude dozvoljen ulazak u Srbiju, "po zakonu i po savesti" te da žali što se nije više posvetio pomenutim spiskovima "jer vidi koliko ološa je nepravedno zaboravljeno".

Osim spiskova stranih državljana postalo je jasno da postoje i spiskovi građana Srbije. Milica Ranđelović, moderatorka stranice Aktivizam na Fejsbuku zadržana je na beogradskom aerodromu kada je krenula na godišnji odmor, ispitivana o aktivnostima na društvenim mrežama, oduzet joj je telefon zbog sumnje da je pozivala na nasilno rušenje ustavnog poretka.

Drastičan je slučaj Sofije Todorović, predsednice organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je tokom poslednja dva meseca čak deset puta zaustavljana na granici. Zadržavanja i pretresi trajali su od jednog do četiri sata 5. septembra kada se vraćala iz nemačkog grada Ahena, gde je u ime svoje organizacije preuzela Ahensku mirovnu nagradu.

Zakopavanje problema

Rio Tinto nije prva problematična kompanija koju je vlast Aleksandra Vučića dovela u Srbiju niti je projekat izgradnje rudnika litijuma na plodnom zemljištu u zapadnoj Srbiji prva sporna investicija u zemlji. U nekim sličnim situacijama, osim pisanja medija i pobune lokalnih aktivista, nije bilo dalje reakcije.

Postavlja se pitanje zašto je baš ovaj projekat izazvao toliku buru. Objašnjenje se može naći u činjenici da je deo građana Mačve, područja gde bi trebalo da se rudari, već dugo i uporno pobunjen te da ima podršku ekoloških organizacija, opozicionih stranaka i dela uticajne javnosti.

Stručna javnost takođe je oštro podeljena oko rudarenja litijuma. Nakon stručnih rasprava, koje su često nerazumljive običnim građanima, jedino je jasan strah. Ljudi se plaše da će ostati bez zemlje i biti raseljeni. Slični projekti najavljuju se i u drugim krajevima Srbije i bojazan je da bi cela zemlja, kako se čulo na protestima, mogla postati ekološka deponija gde strani investitori ostvaruju profit.

Posebno opasno za Vučića je to što je protivljenje Rio Tintu okupilo ljude širom Srbije i različite grupacije, od ekoloških aktivista do opozicionih stranaka, od lobista do akademske zajednice, od anti-evropski raspoloženih građana do ljudi koji su samo zabrinuti kako će živeti sutra.

Pokazalo se takođe da je Vučićevo uništavanje i ignorisanje institucija dovelo do buke u kojoj nema dijaloga niti javne stručne rasprave već se sve svodi na propagandu za i protiv jedne multinacionalne kompanije, pa čak i za i protiv rudarenja u Srbiji uopšte.