Beograd je odmah nakon eskalacije oružanih sukoba u Kumanovo, uz granicu Srbije sa Makedonijom, preduzeo korake kakvi su očekivani u sličnim situacijama. Na granicu su hitno upućena policijska pojačanja (450 pripadnika Žandarmerije), a Vojska Srbije je podigla nivo borbene gotovosti kako bi, u slučaju eskalacije nasilja, mogla brže da interveniše i spreči eventualno prelivanje sukoba na teritoriju Srbije.

Premijer Aleksandar Vučić i drugi najviši funkcioneri uzdržavali su se od preterano zapaljivih političkih izjava. Napetost nije iskorišćena kao povod za pojačanu retoriku u odnosu na Kosovo, mada je jasno da srpski politički i vojni vrh veruju da naoružane grupe koje izazivaju incidente dolaze upravo sa tog područja. Vlasti takvim stavom žele Briselu i Vašingtonu da pokažu da su faktor stabilnosti u regionu i da nemaju nameri da se upuštaju u politički avanturizam.

Istovremeno, srpski mediji bojni analitičari različitih provinijencija nude obilje teorija o uzrocima najnovije eskalacije nasilja, počev od stava da je reč o akciji Zapada protiv ruskog predsednika Putina, sa krajnjim ciljem da se onemogući izgradnja gasovoda preko Turske i Balkana, pa do tvrdnji o čvrsto organizovanoj zaveri za stvaranje Velike Albanije, na čijem čelu su albanski premijer Edi Rama i kosovski zvaničnici.

Relativna odmerenost državnog vrha i strasno upuštanje medija u razglabanja različitih teorija zavere samo na prvi pogled deluju zbunjujuće. U stvarnosti, sasvim dobro funkcionišu u odnosu na one kojima su namenjene. Izbegavajući da incidente iskoriste kako bi zaoštrili odnose sa susednom Makedonijom i Kosovom, Funkcioneri spoljnim saveznicima šalju poruku da su ozbiljni i odgovorni političari. Istovremeno, mediji idu u susret u Srbiji raširenom uverenju da Albanci uz pomoć Zapada smišljeno rade na stvaranju Velike Albanije, ali bez isticanja radikalnih zahteva.

Politika

Kada je reč o političkim prilikama u Srbiji, Vučiću eskalacija sukoba na severu Makedonije ide na ruku. Stanovništvu se kroz medije plasira ideja o velikoj opasnosti koja dolazi od Albanaca i prenose reportaže o jedinicama Žandarmerije u pograničnom području,  a Vlada angažovanjem dodatnih jedinica manifestuje odlučnost i spremnost da zaustavi prelivanje nasilja na teritoriju Srbije. Vučić sa pravom očekuje da će takva situacija ojačati njegovu poziciju i pokušava da je iskoristi u što je moguće većoj meri.

Druga važna potencijalna korist na domaćoj političkoj sceni je stvaranje uslova da i izraziti nacionalisti, koji čine značajan deo biračkog tela, lakše prihvate bolne kompromise koje Srbija pravi u pregovorima sa Kosovom. Pojednostavljeno rečeno, javnosti se sugeriše stav da se Srbija nalazi pred novom opasnošću i da je sada glavni zadatak sprečavanje stvaranja Velike Albanije, koja treba da obuhvati i južne delove Srbije, zapadnu Makedoniju i istočne delove Crne Gore, i sva pažnja se prebacuje na tu temu.

Kosovo automatski pada u zasenak, a ljudi počinju da strahuju od neke nove, veće političke zbrke i postaju spremniji da lakše prihvate realnost. Naravno, bilo bi pogrešno reći da su srpske vlasti dugoročno i pažljivo osmišljavale ovakav pristup i na to svoditi njihov odnos prema krizi u Makedoniji. Pre će biti da su se vladajući krugovi u zvaničnim reakcijama pragmatično prostirali onoliko koliko im okolnosti dozvoljavaju, pažljivo vodeći računa o stavovima Vašingtona i Brisela, a da se poruke koje preko medija dospevaju u javnost prevashodno riči dnevne politike.

Medijima za isticanje opasnosti od Velika Albanije u prvi plan uopšte i nije bio potreban neki spoljni podsticaj. Takvo shvatanje je duboko ukorenjeno u srpskoj javnosti i insistiranje na njemu nepogrešivo podiže tiraže i gledanost, pa je nastojanje medija da na njima insistiraju sasvim očekivano. Dovoljno je, dakle, bilo da vlasti ne stavljaju nikakve primedbe medijima pa da se stvori atmosfera kakva je trenutno na snazi.

Saradnja

Srpska vlada je incidente u Makedoniji definisala kao terorističke akte, a aktuelnoj krizi koja potresa tu zemlju nije stala ni na stranu vlasti ni na stranu opozicije. Srbija nastoji da održava zvanične odnose sa Makedonijom i podržava tamošnje vlasti u borbi protiv terorizma. Ukoliko se politička previranja, koja uključuju i masovne demonstracije pristalica opozicije u Skoplju, završe pobedom opozicije, Beograd neće imati nikakvih problema u uspostavljanju dobrih odnosa sa novim vlastima.

Srpske vlasti su saopštile da su Skoplju dostavile informacije o pripremi terorističkog napada, o čemu su se javno oglasile i Vojno bezbednosna agencija (VBA) i Bezbednosno informativna agencija (BIA). Šef VBA general Petar Cvetković rekao je da su makedonske službe olako shvatile upozorenja iz Beograda. Oglašavanje šefova pomenute dve službe treba domaćoj javnosti i susednim zemljama da pokaže da Srbija ima kapacitete da se nosi sa krizom i da je u stanju da prikuplja relevantne obaveštajne podatke.

Područje juga Srbije, koje se nalazi u uglu između Makedonije i Kosova, takođe je predmet posebne bezbednosne pažnje Srbije. U tom delu zemlje, koje lokalni Albanci nazivaju Preševska dolina, većinsko je albansko stanovništvo. U tri opštine na jugu Srbije – Preševu, Bujanovcu i Medveđi živi oko 58.000 Albanaca. Oni u Preševu čine skoro 90 odsto populacije, u Bujanovcu oko 55 odsto, a u Medveđi oko 26 odsto.

Reč je i o području koje je strateški važno za Srbiju, jer kroz taj kraj, tačnije kroz opštinu Preševo, prolazi vitalni saobraćajni koridor 10, koji iz Srbije, preko Makedonije vodi prema Grčkoj. Put i pruga koji prolaze kroz ovo područje, a potom i pored Kumanova, za Srbiju su izuzetno važna komunikacija, čije bi eventualno prekidanje zbog bezbednosnih problema imalo katastrofalne posledice po srpsku ekonomiju i njen povoljan geografski položaj.