Bilo je prilično besmisleno i nemotivisano, nanelo je štetu svima, ali je na sreću trajalo veoma kratko. Tako nekako bi mogao da se opiše mali “trgovinski rat” između Srbije i Hrvatske, neposredno podstaknut najnovijim talasom izbeglica iz zemalja zahvaćenih sukobima koji je zapljusnuo region. Blokada granice između dve zemlje je trajala nekoliko dana ali će za popravku štete u odnosima između njih biti potrebno mnogo više vremena, strpljenja i razuma.

Formalno gledano, u najnovijem odmeravanju snaga Srbija je prošla bolje budući da je Hrvatska bila prinuđena da ukine zabranu ulaska kamiona sa teritorije Srbije, uvedenu prošle nedelje. Suštinski, gubitnice su obe strane jer su sasvim nepotrebno nanele veliku štetu koja se meri desetinama miliona evra. Prošle godine ukupna vrednost robne razmene između Srbije i Hrvatske je iznosio 756,9 miliona evra, što je veoma značajno za njihove posrnule privrede.

“Trgovinski rat” počeo je 21. septembra odlukom hvratske vlade da zabrani ulazak kamionima iz Srbije, čime je blokiran robni drumski saobraćaj. Za takvu meru Hrvatska se opredelila sa namerom da prinudi Srbiju da manje izbeglica usmerava ka hrvatskoj granici i da deo njih uputi na sever, prema granici sa Mađarskom.  Hrvatske vlasti objasnile su da prethodni pokušaji da se Beograd ubedi da preusmeri izbeglice nisu dale rezultat.

Srbija je odgovorila da ne preusmerava izbeglica ka Hrvatskoj i da one same traže nove prolaze jer znaju da je Mađarska zatvorila granicu i dovela pojačane policijske i vojne snage. Beograd je zatim postavio Hrvatskoj ultimatum da povuče odluku o zabrani ulazak kamiona, a nakon negativnog odgovora iz Zagreba zabranjen je ulaska kamiona sa hrvatskim registarskim tablicama i robe proizvedene u Hrvatskoj na teritoriju Srbije.

Hrvatska je zatim zabranila ulazak vozilima sa srpskim registarskim tablicama. U početku je važila i zabrana ulaska građanima sa srpskim pasošima, ali je ona vrlo brzo povučena. Obe strane su ukidanje blokade granice započele 25. septembra, na direktan podsticaj Brisela.

Brisel

Činjenica je da su dve zemlje, koje su tokom devedesetih vodile krvavi višegodišnji rat, na prvi jasan zahtev iz Brisela odmah preduzele korake ka smirivanju situacije i otvorile granicu. Time se pokazalo da je Evropska unija (EU), uprkos krizi koja je potresa, i dalje u stanju da utiče na događaje u potencijalno turbulentnom regionu, gde pokušava da odbrani principe na kojima je stvorena. Pokazalo se, takođe, da je EU ostala veoma privlačna zemljama tog regiona.

Hrvatska je pri uvođenju zabrane ulaska kamiona sa teritorije Srbije računala sa tim da je ona već članica EU i da će Brisel imati razumevanja za meru koju je preduzela kako bi se zaštitila od preteranog priliva izbeglica. To se, međutim, nije dogodilo. Istoga dana kada su dve države povukle odluku o blokadi granice, u Beogradu je boravio evropski momesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han koji je time podržao Srbiju, a Brisel je od Zagreba zatražio hitno objašnjenje o zatvaranju granice.

Tako se hrvatski premijer Zoran Milanović, koji je zauzimanjem oštrog stava prema Srbiji želeo, između ostalog, da dobije poene u predizbornoj kampanji koja se u Hrvatskoj zahuktava, našao u veoma nepovoljnoj poziciji. Igrao je oštro i sa neskrivenim očekivanjem da će kao članica EU dobiti podršku, a ispostavilo se da će njegova vlada  morati da daje Briselu objašnjenja za poteze koje je vukla. Umesto pozitivnih, dobio je negativne predizborne poene kod kuće, a pogoršao je i poziciju u evropskoj porodici.

Milanović je, pokušavajući da upravlja izbegličkom krizom, pored Srbije u igru uvlačio i Mađarsku, koja je pre nje postala članica EU. Izbeglice koje dolaze u Hrvatsku usmeravao je ka granici sa Mađarskom, a optuživao je srpskog premijera Aleksandra Vučića da se dogovorio sa mađarskim vlastima da izbeglice sa srpske teritorije koje žele u Mađarsku preusmerava ka Hrvatskoj. Mađarske vlasti su, sasvim očekivano, negirale tvrdnje o nagodbi sa srpskim vlastima.

Hrvatski mediji su u izveštavanju o krizi uglavnom zadržali profesionalni nivo, izbegavajući otvoreno huškanje javnosti protiv Srbije. Milanović u javnim nastupima nije ostao na tom nivou, dozvolivši sebi da koristi govor kakav se može čuti na ulici. U jednom trenutku je, čak, upotrebio termin “barbari” koji je vezao za Srbe. To je izazvalo gnev u Beogradu, a nije se dopalo ni funkcionerima iz Brisela.

Retorika

Greške koje je načinio hrvatski premijer automatski su postale element uspeha srpskog premijera Vučića koji je 25. septembra, neposredno uoči formalne odluke srpske vlade o ukidanju zabrane za ulazak hrvatskih kamiona i hrvatske robe, rekao da je zadovoljan što je Srbija, kao zemlja koja još nije članica EU, uspela da dobije podršku Brisela u sporu sa članicom EU. Ishod spora je predstavio kao pobedu svoje vlade, ali je nastojao da pokaže otvorenost prema Hrvatskoj.

Srpski tabloidi su odmah nakon hrvatske odluke o zabrani ulaska kamiona iz Srbije prešli na otvorenu i neprijateljski nastrojenu retoriku, nazivajući Milanovića raznim pogrdnim imenima pa čak i idiotom i poredeći Hrvatsku sa ustaškom državom iz vremena Drugog svetskog rada. Takvo poređenje je u noti upućenoj hrvatskoj ambasadi u Beogradu 24. septembra, a povodom zabrane ulaska građanima sa srpskim pasošima, prihvatilo i iznelo je i Ministarstvo spoljnih poslova (vodi ga potpredsednik vlade Ivica Dačić). Hrvatski ambasador je odbio da primi notu smatrajući je uvredljivom.

Vučić je nakon ukidanja blokade na granici donekle ublažio retoriku, pozvavši članove vlade da ne optužuju nikoga. U izjavi hrvatskoj televiziji datoj neposredno uoči deblokade granice, on je pozvao srpske tabloide da izbegavaju teške optužbe i govor mržnje. Hrvatski premijer Milanović je u istom terminu dao intervju srpskom javnom servisu u kome je ponovio ranije zahteve za preusmeravanje izbeglica ka Mađarskoj i rekao ka Hrvatska kao članica EU može da blokira dalje srpske evrointegracije.

Vučiću je ishod malog trgovinskog rata sa Hrvatskom došao kao melem na ranu. U trenutku kada je Srbija prinuđena na pragmatičnu politiku i ustupke u vezi sa Kosovom, nacionalistički orijentisanoj većini srpskih birača on može da ponudi priču o velikoj pobedi nad ključnim suparnikom u regionu. Tu priliku vladajući blok ne želi da propusti, pa je za očekivati da će spuštanje pojačane retorike trajati znatno duže nego otvaranje granica.

Ali, Beograd mora da vodi računa o tome da je hrvatski premijer MIlanović u pravu kada kaže da je Hrvatska članica EU a Srbija nije i da je to veoma važno. Srbiji predstoji dug pregovarački proces sa Briselom u kome produbljivanje netrpeljivosti u odnosu na jednu članicu EU ne može doneti nikakvu korist. Ukoliko to ne uzme u obzir, odnosno ukoliko previše pažnje posveti ubiranju poena kod svojih birača, Vučićeva vlada će napraviti ozbiljnu grešku.