Dosad najpozitivniji godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku evropskih reformi u Srbiji – kako je ovde ocenjen upravo objavljeni dokument iz Brisela – i predlog da se odmrzne Privremeni trgovinski sporazum dodatni je podsticaj građanima da obnove svoje poverenje u Evropsku uniju, ali i u domaće političare, koji im iz godine u godinu najavljuju „bržu integraciju u EU", a obećanje nikako i da ostvare. Ovoga puta izgleda da su obe strane, i beogradska i briselska, spremne da o perspektivi evropskog članstva Srbije govore sa manje „ako", i više „kada".

Optimizam „podgreva" i sve izvesnije usvajanje Lisabonskog ugovora – nakon irske referendumske podrške – koji će institucionalno osposobiti EU da nastavi proces proširenja.

Priznanje napretku Srbije

„Srbija je dobro napredovala u proteklom razdoblju", kaže se u najnovijem saopštenju Evropske komisije. „Srbija je pokazala volju da se približi EU sprovodeći odredbe prelaznog sporazuma sa EU i ostvarujući suštinske reforme", pa uzevši u obzir i „postojanu saradnju Srbije sa Međunarodnim krivičinim sudom za bivšu Jugoslaviju", Komisija smatra da bi EU sada morala da stavi na snagu Prelazni trgovinski sporazum.
U briselskom izveštaju se ističe da je vlada u Beogradu prethodnih godinu dana dokazala opredeljenje za približavanje zemlje Uniji, preduzevši niz inicijativa, uključujući i jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Vlada Srbije se pokazala relativno stabilnom i bila je aktivan učesnik u pripremanju zakonodavstva u nizu oblasti i primeni nacionalnih programa o evropskoj integraciji.

Srbija ima „dobre kapacitete u državnoj upravi", vladina Kancelarija za evropsku integraciju valjano funkcioniše, kaže se u dokumentu, a „ostvaren je i napredak u borbi protiv korupcije", iako su „retke presude u procesima za korupciju". Komisija ukazuje da su „nužni snažniji napori u borbi protiv organizovanog kriminala i obezbeđivanje nezavisnosti, odgovornosti i delotvornosti pravosuđa". Srbiji se zamera i da je preduzela nedovoljne napore u uspostavljanju tržišne privrede, pa se očekuje da na tome energičnije poradi, kako bi bila u stanju da se suoči sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar EU.

„Odmrzavanje" i kandidatura

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić očekuje da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom bude odmrznuta u decembru. On je rekao da je ovo „najpozitivniji izveštaj Evropske komisije koji je Srbija ikada dobila, i u njemu se prepoznaje veliki napredak koji je postignut, pre svega u efikasnosti parlamenta, ali i u reformi pravosuđa i sistema bezbednosti". „Srbija je u oktobru 2008. usvojila nacionalni plan za integraciju u EU koji ima veoma jasan cilj, da do kraja 2012. godine budemo potpuno usklađeni sa zakonskim tekovinama EU, takozvanim aki kominoter (acquis communataire). Mi smo od jula prošle godine do danas ispunili 81 odsto našeg plana", istakao je Đelić. Za mnoge u Srbiji ovo je dovoljan znak da vlada u Beogradu još ove godine zatraži status kandidata za člana EU. Mišljenje stručnjaka je, međutim, podeljeno: čak i da EU to prihvati, pitanje je kakva bi korist bila od „kandidature" ukoliko ne bismo odmah dobili i rok za početak pregovora – pogledajmo slučaj Turske i Makedonije. Bolje je, zato, da se usmerimo na sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog trgovinskog sporazuma, čim bude „odmrznut".

„Odluka Evropske komisije da i formalno predloži primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma pokazuje da je Komisija veoma snažan saveznik naše zemlje na njenom evropskom putu", primetio je Đelić i dodao da sad ostaje „samo da se uspostavi potpuni konsenzus" u okviru EU (odnosno, da i Holandija prihvati predlog EK). To bi moglo da se dogodi na sastanku Saveta ministara u Luksemburgu krajem oktobra – za očekivati da će Švedska, kao predsedavajuća EU, staviti na dnevni red preporuku EK o primeni Prelaznog sporazuma. „Ukoliko Savet ministara ne bude raspravljao o tome, diskusija bi mogla da se prenese na Samit Evropske unije u decembru ove godine, posle novog izveštaja glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca" rekao je Đelić. On je takođe izrazio uverenje da će Savet ministara doneti pozitivnu odluku da Srbija bude stavljena na „beli Šengen" počevši od 1. januara 2010. godine, kao i da bi i Velika Britanija mogla da ukine vize za građane Srbije u roku od par godina.

„U odnosu na prethodnu godinu Srbija je napravila veliki korak napred, ali to ne znači i da smo nadomak ulaska u Evropsku Uniju", naglasila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević povodom izveštaja EK. Prema njenim rečima, Srbija je u prethodnih godinu dana usvojila mnogo evropskih zakona – što je, kaže Delević, i suština evropskih integracija – a sledeća godina će biti usmerena na to kako se ti zakoni primenjuju.

Većina poslanika Skupštine Srbije ocenila je da je godišnji izveštaj Evropske komisije podsticajan za Srbiju na daljem putu evropskih integracija i da joj otvara perspektive da ubrzo postane kandidat za članstvo u EU.

Uobičajeno antievropsko raspoloženje radikala ovoga puta je uobličio šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović, koji je rekao da Srbiji nisu potrebni izveštaji Evropske komisije da bi spoznala da su njen osnovni problem korupcija i kriminal i sa „Evropska unija te izveštaje koristi u onoj meri u kojoj joj to odgovara da izvrši pritiske na Srbiju, a mi ćemo postati članica EU tek kada prihvatimo nezavisnost Kosova i Metohije i put za otcepljenje Vojvodine".

Četiri poruke i tri izazova

Šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensen Deže je u razgovoru sa novinarima istakao da izveštaj Komisije o Srbiji sadrži četiri glavne poruke i ukazuje na tri izazova koji se nalaze pred državom. Poruke su da je Srbija pokazala predanost i napredak u približavanju EU, da je pokazana predanost u saradnji sa Haškim tribunalom i da EK zato veruje da treba u potpunosti primenjivati prelazni trgovinski sporazum i podržati Srbiju u evropskim integracijama (što podrazumeva i ukidanje viza za njene građane, a uključuje i dosadašnju finansijsku pomoć EU od preko milijardu evra). A na saradnju Srbije s Haškim tribunalom, smatra Deže, „ne bi trebalo gledati kroz ovog ili onog begunca", već kroz „sveukupni odnos" koji vlasti u Beogradu imaju prema Tribunalu.

Kao glavne izazove koji se nalaze pred Srbijom u njenim evropskim integracijama, Deže je naveo sprovođenje svih mera donetih u tom cilju, zatim stvaranje održivog tržišta, restrukturiranje državnih preduzeća i privatizaciju i, najzad, pitanje Kosova.„Uzimamo u obzir dosadašnje napore da se obezbedi saradnja sa Euleksom, ali verujemo da je potrebno učiniti još. Treba naći mesta za pragmatična rešenja", rekao je Deže, posebno ukazavši na „pravni vakuum" u kontroli administrativne linije sa Kosovom. Upitan o zvaničnoj kandidaturi Srbije za članstvo u EU, on je odgovorio da bi trebalo ići „korak po korak" i da je u ovom trenutku „prvi cilj puno sprovođenje prelaznog trgovinskog sporazuma". „Srbija je u pokretu, mi želimo da se to nastavi i eventualno ubrza", istakao je šef Delegacije EK u Srbiji.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je za najnoviji izveštaj EK o Srbiji da je „celovit, uravnotežen i tačan" i dodajući da treba odati priznanje srpskoj vladi za iskazanu odlučnost za pristupanje evropskim integracijama. Srbija je na brojnim područjima pripremila zakonske predloge u skladu sa standardima EU, postigla napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i u zaštiti žena i dece, ali „u praksi ima još nedostataka". Kacin je, pored ostalog, zamerio da je Statut Vojvodine još blokiran i da vlada Srbije, iako je uspostavila saradnju sa Euleksom, i dalje finansira paralelne strukture na Kosovu i organizuje paralelne izbore. Primetio je i da u vraćanju oduzete imovine nema napretka i da je prisutan govor mržnje. Kacin je pozitivno ocenio poziv komesara za proširenje Olija Rena da se odmrzne prelazni sporazum EU sa Srbijom, ali i ukazao da Unija i svet još čekaju na izručenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića sudu u Hagu.

Ovako različiti stavovi (Kacina i Dežea) o suštini saradnje Srbije sa Haškim tribunalom najbolje odražavaju i podeljena mišljenja o tome među članicama EU, što bi moglo dovesti u pitanje „odmrzavanje" Prelaznog sporazuma do kraja godine.