Nova srpska vlada izabrana je 28. oktobra, četiri meseca nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna ove godine. I pre nego što je završeno konstituisanje novog parlamenta i glasanje o vladi, saopšteno je da će ona biti privremena i da će trajati tek nešto više od godinu dana. To je prilično neobično budući da je vladajući blok predvođen Srpskom naprednom strankom (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića na izborima dobio dvotrećinsku većinu i da u srpskom parlamentu praktično i nema predstavnika opozicije.

Vučić je najavio da će vanredni parlamentarni izbori biti održani na proleće 2022. godine, zajedno sa izborima za predsednika Srbije i za lokalni parlament u glavnom gradu Beogradu. On verovatno želi da iskoristi činjenicu da je ubedljivo najpopularnija politička ličnost u Srbiji i da, spajanjem svih izbora, obezbedi lično prisustvo u kampanjama na svim nivoima. Budući da i on i drugi funkcioneri vladajućeg bloka značajan deo javnih nastupa posvećuju kritikama opozicije koja je bojkotovala prošle izbore i nema predstavnike u parlamentu (pa shodno tome ni mogućnosti da kroz institucije utiče na političke i ekonomske poslove), može se reći da je kampanja za vanredne izbore praktično počela.

Nova vlada će, zapravo, biti neka vrsta "čekaonice" za funkcije koje će se raspoređivati nakon izbora najavljenih za 2022. godinu. Njeni članovi potpuno su svesni da su pozicije koje su im sada dodeljene privremene i da će im budućnost zavisiti od toga koliko su uspešni u pripremi terena za još jednu izbornu pobedu SNS-a. Oni, takođe, vrlo dobro razumeju da uspeh izbora u značajnom procentu zavisi od popularnosti Vučića i da, shodno tome, od njega zavisi i njihova politička budućnost. Ograničavajući mandat vlade i pre nego što je formalno izabrana Vučić je, dakle, izvršnu vlast tesno vezao za izbornu kampanju i za svoju političku budućnost i budućnost svoje stranke.

Nova srpska vlada, na čijem je čelu dosadašnja premijerka Ana Brnabić, biće vlada kontinuiteta, bez obzira na to što će se u njoj naći čak 10 ministara koji nisu bili članovi ranijih vlada. Ključni ljudi iz vladajuće SNS koji su bili u dosadašnjoj vladi ostaju na najvažnijim ministarskim pozicijama, s tim što će neki od njih zameniti mesta. Vlada ima 21 ministra, tri više nego prethodna, kao i dva mesta bez portfelja. U vladi ima 11 žena, dakle gotovo polovina od ukupnog broja članova. Na izbor ministara odlučujuće je uticao Vučić, koji je pažljivo nastojao da najvažniji resori budu u rukama njegovih najbližih saradnika, ali i da nagradi druge partnere koji su mu bili od koristi.

Ministri

Raspored ministarskih funkcija ukazuje na dalje Vučićevo približavanje Zapadu. Socijalistička partija Srbije (SPS) u prethodnoj vladi je imala pet ministarskih mesta a sada su joj pripala samo dva – prosveta i jedno mesto ministra bez portfelja. Ta stranka je do sada slovila kao najvažniji oslonac Rusije na političkoj sceni u Srbiju. Svakako najozbiljniji udarac za SPS je gubitak lukrativnog Ministarstva energetike. Rusija praktično ima monopol u snabdevanju srpskog tržišta gasom i naftom, pa joj nije svejedno ko je ministar energetike. Budući da, nakon što su godinama vodili taj sektor, kadrovi SPS-a sada iz njega odlaze, to bi moglo da utiče na poziciju Rusije.

Energetiku će u narednih godinu dana voditi dosadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je i u jednoj od prethodnih vlada obavljala tu dužnost. Zorana Mihajlović ne slovi kao političarka bliska Moskvi, što svakako ima značaj. Njeni dosadašnji stavovi i postupci pokazivali su veću naklonjenost Zapadu, odnosno Briselu i Vašingtonu, nego Rusiji. Ona je funkcionerka vladajuće SNS i logično je pretpostaviti da ima veće poverenje predsednika Srbije nego što ga je imao raniji ministar Aleksandar Antić, visoki funkcioner SPS-a.

Lider SPS-a Ivica Dačić, koji je do sada bio ministar inostranih poslova, izabran je za predsednika parlamenta. Novi šef diplomatije biće dosadašnji šef kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nikola Selaković. Selaković je osoba od velikog Vučićevog poverenja a na ministarsko mesto dolazi u trenutku kada Brisel i Vašington od Srbije traže da ubrza pregovore o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Njegovim izborom Vučić je verovatno želeo da u narednih godinu dana izbegne bilo kakvo iznenađenje na spoljnopolitičkom planu. Selaković, inače, slovi kao tvrdokorni i rigidni nacionalista, ali nema sumnje da će na novoj funkciji slediti Vučićeve zahteve, ma kakvi oni bili.

Ministar bez portfelja u novoj srpskoj vladi je potpredsednik te stranke i funkcioner SPS-a Novica Tončev a ministar prosvete njen visoki funkcioner Branko Ružić. Ružić je, takođe, i prvi potpredsednik vlade. Potpredsednici SPS-a Aleksandar Antić i Slavica Đukić Dejanović će, kako je najavljeno, biti na drugim odgovornim mestima van Vlade Srbije. SPS je odluku o ličnostima koje su popunile dva ministarska mesta donela tek početkom ove nedelje (dakle neposredno uoči formiranja vlade), što znači da se unutar stranke vodila oštra borba. Obavešteni izvori kažu da je reč o ozbiljnim unutarstranačkim sukobima, ali da je na kraju prevagnuo pragmatizam i želja da se zadrži što veći upliv u izvršnu vlast.

Ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane su, kako se ranije spekulisalo, zamenili mesta, tako da je ministar odbrane sada Nebojša Stefanović a ministar unutrašnjih poslova je Aleksandar Vulin. I jedan i drugi su u minulim godinama dovođeni u vezu sa finansijskim aferama, ali to očigledno nije bila prepreka za njihovo postavljenje. Nezavisni mediji i istraživački portali su, pozivajući se na zvanična dokumenta, izveštavali o Stefanovićevoj umešanosti u malverzacije u trgovini oružjem, a spekulisalo se i da su on i njegova porodica finansijski i politički ojačali. To se, navodno, ne dopada Vučiću, ali je Stefanovića, koji nije poznat po bliskim vezama sa Moskvom, ipak zadržao na jednoj od najvažnijih ministarskih funkcija.

Dijalog

Činjenica da se, uprkos tome što ima apsolutnu kontrolu nad ključnim polugama vlasti, već sada opredeljuje za vanredne izbore pokazuje da je Vučić ipak svestan da praktično jednopartijski parlament izabran na prošlim izborima nije primeren demokratskim standardima i zahtevima Evropske unije (EU). Na to ga je verovatno podstakao i izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u kome se ističu ozbiljne primedbe na račun vladavine prava i medijskih i drugih sloboda. Taj izveštaj definitivno je pokazao da ispunjavanje zahteva vezanih za pregovore o normalizaciji odnosa sa Kosovom neće biti dovoljno i da na red dolaze i druge teme.

Nova vlada imaće nekoliko novih resora, a svakako najzanimljiviji je resor za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Formiranje tog resora dovodi se u vezu sa potrebom da se, u okviru priprema za vanredne izbore, obnovi dijalog sa opozicijom i ublaže kritike zbog opšteg pomanjkanja društvenog dijaloga, ali još nije jasno kako će sve izgledati u praksi. Na čelo novog resora izabrana je bivša visoka funkcionerka opozicione Demokratske stranke (DS) Gordana Čomić, koja je uoči prošlih izbora napustila stranku, izjasnila se protiv odluke opozicije o bojkotu izbora i uključila se u izbornu trku. Njena politička grupacija nije, međutim, prešla cenzus i nema predstavnike u parlamentu.

Vučić je izborom ličnosti koja nije članica SNS-a verovatno želeo Briselu da pokaže kako je otvoren i spreman na dijalog sa oponentima, ali takav potez će na domaćoj političkoj sceni doneti suprotne efekte. Većina opozicionih stranaka koje su bojkotovale izbore oštro kritikuje Gordanu Čomić i smatra da je "prešla na Vučićevu stranu". Ukoliko novo ministarstvo zaista bude jedan od pokretača dijaloga između vlasti i opozicije o izbornim uslovima, stav opozicije prema ministarki će snažno opterećivati ceo proces. Moguće je da se u praksi uloga tog ministarstva svede na jačanje dijaloga između civilnog sektora i vlasti, ali na izbore izlaze stranke a ne nevladine organizacije pa se time neće moći nadoknaditi nedostatak političkog dijaloga.