Nedavni i dugo očekivani predlog Evropske komisije o viznoj liberalizaciji za zapadni Balkan u koji je uključena i Srbija, ali bez teritorije Kosovo i Metohija, nametnuo je Srbima na Kosovu dva pitanja: Da li pristanak Srbije da na belu šengen listu dospe bez Kosova i Metohije znači da se Srbija odriče ove teritorije, i šta uopšte Srbi na Kosovu misle o mogućnosti ukidanja Šengen viza, s obzirom na teške uslove u kojima žive, ali i na uočljiv negativni stav prema zapadnoevropskom uticaju.

Priča o vizama za Srbe na Kosovu i Metohiji je u ovom trenutku medjutim, samo deo pitanja o izdavanju novih srpskih biometrijskih pasoša. Za lokalne Srbe je nepoznanica gde će i kako u budućnosti vaditi crvene biometrijske pasoše i kakva će biti procedura dobijanja Šengen viza onda kada Srbija bude dospela na belu šengen listu.

Oni su do sada svoje srpske pasoše podizali u obližnji gradić Rašku, iza administrativne linije s Kosovom, a potom ih ambasade stranih vlada iz Beograda, za Šengen upućuju na Prištinu i njihove kancelarije u kosovskoj prestonici. To je naročito postalo izraženo nakon februara 2008, kada su kosovski Albanci proglasili nezavisnost pokrajine. Kako Srbi sa severa su administrativno i politički, ali i geografski upućeni na Beograd i gotovo da nemaju dodira se delom južno od reke Ibar koji je de facto linija razdvajanja, za mnoge je odlazak u Prištinu nezamisliv.

U nedostatku jasnih smernica za kosovske Srbe šta nakon što Srbija dospe na belu Šengen listu, kruže razne spekulacije, od onih da se Srbija odavno odrekla svojih gradjana u pokrajini, pa do onih da će Srbija uspeti na diskretan način da sa evropskim partnerima pronadje mogućnost da i kosovski Srbi budu izdvojeni iz komplikovane administrativne procedure dobijanja Šengen vize i tako ih poštedi od rigoroznih mera koje će važiti za one kosovske Albance koji će tražiti srpski pasoš.

Sa terasa načičkanih mitrovačkih kafića i poslastičara, ljudi na letnjoj vrelini poručuju ipak da ih priča o vizama ne interesuje preterano zbog ‘realnijih’ problema sa kojima se susreću, ali i upućuju kritike na račun zvaničnog Beograda.

Oni su podstaknuti napadima opozicionih partija u Srbiji, ali i glavnih lidera kosovskih Srba, na vladu i predsednika da time priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost. U očekivanju preporuke Evropske komisije najavljene za 14. jul. opozicija je tada oštro optuživala vladu i poručivala da ako vlada prihvati predlog, priznaće nezavisnost Kosova i Metohije.

Iz vlade su ubrzo uputili objašnjenja da ta odluka ne prejudicira trenutni status Kosova pod Rezolucijom 1244, te da se radi isključivo o "o bezbednosnim razlozima koji se odnose na potencijalnu ilegalnu emigraciju koja polazi s Kosova, ili u kojoj je Kosovo pod Rezolucijom 1244 tranzitni pravac", pozivajući se na Završni nacrt Predloga Evropske komisije za viznu liberelizaciju sa Srbijom.

„Mi smo dve strane – šengenski prostor i Srbija. Odluka o dodeljivanju belog Šengena nije naša, nego je odluka tih zemalja", ukazao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je podsetio da su članice tzv. Šengenskog prostora i one zemlje koje nisu priznale nezavisnost pokrajine, tako da bilo kakva odluka, koja se ne može doneti bez njih, neće narušiti teritorijalni integritet Srbije. "I u tom smislu nema nikakve bojazni da Evropa pokuša nama da oduzme Kosovo", naveo je Đelić.

Medjutim, sami Srbi u pokrajini su znatno skeptičniji. „To je očekivana odluka jedne neozbiljne države. Državni predstavnici i dalje govore da je Srbija celovita, jedna država, sa istim propisima i zakonima koji važe podjednako za sve njene gradjane. Medjutim, u političkom činjenju, ti predstavnici su kontradiktorni. Dok u jednom trenutku izjavljuju i preporučuju kosovskim Srbima da se nisu stekli uslovi za njih da učestvuju na lokalnim kosovskim izborima, koji se očekuju na jesen, u drugom prihvataju preporuku Evropske komisije o viznoj liberalizaciji za gradjane Srbije, a kojom nisu obuhvaćeni ti isti gradjani koje pozivaju da ne učestvuju na kosovskim izborima" kaže Miloš Jakšic (32), stanovnik severnog dela Kosovske Mitrovice.

Srpski političari sa Kosova upozoravaju da će pristanak Srbije na ovakvu odluku imati za direktnu posledicu smanjenje zvaničnog broja stanovnika na Kosovu, pre svega zato što će se kosovski Srbi odjavljivati sa Kosova, a prijavljivati u obližnji grad u centralnoj Srbiji, ili u onim opštinam van Kosova i Metohije u kojima kosovski Srbi imaju ‘rezervnu’ nekretninu.

„To bi izazvalo veliko etničko čišćenje i egzodus Srba, jer će, bukvalno, svi Srbi sa prostora Kosova i Metohije da se odjave i prijave u takozvanoj užoj Srbiji", rekao je potpredsednik srpske Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije, Marko Jakšić, poznat po svom antizapadnom evropskom stavu, naglasivši da bi u tom slučaju najveći deo pokrajine ostao bez Srba.

U otvorenom pismu „ mapa puta za Kosovo", članovi savetodanog tela projekta „Bela Šengen lista", na čelu sa njenim predsednikom, bivšim italijanskim premijerom Djulijanom Amatom, pišu o problemima ‘vizne getoizacije’ Kosova i traže od Evropske komisije da razmotre odredjene promene, koje uključuju da Kosovo takodje treba da dobije mapu puta, te da nema diskriminacije njegovih stanovnika. Pozdravljajući predlog Evropske komisije o viznoj liberalizaciji za zapadni Balkan, potpisnici ovog pisma su zabrinuti što je Kosovo izostavljeno iz ovog procesa, uključujuči i srpske gradjane koji tamo žive.

„Formalno ću se odjaviti sa Kosova i registrovati se kao stanovnik Novog Sada", kaže Miloš Golubović, 24, student iz Kosovske Mitrovice, objašnjavajući kako će, kao stvarni stanovnik Kosova uspeti da doskoči administrativnim preprekama i dodje na belu Šengen listu. Za njega je pitanje viza veoma važno. Neuobičajeno za većinu mladih Srba na Kosovu i Metohiji, Miloš je uspeo da obidje neke zemlje zapadne Evrope, kroz razne studentske i civilne programe.

Miloševa zamisao je i namera mnogih mladih Srba na Kosovu i Metohiji ovih dana, koji planiraju i žele da putuju u zemlje Evropske unije, pre svega za mlade Srbe južno od Ibra, koji bi iskoristili tursitički boravak da zapravo ostanu u tim zemljama.

Srpska populacija južno od Ibra se suočava sa dramatičnim odlivom mladih iz nesigurnih ruralnih krajeva. Gurnuti u nekoliko blatnjavih ulica i sokaka iza žice, bez struje vode, dobrih škola, sportskih i kulturnih prostora, bez posla i slobode kretanja, za mnoge mlade Srbe južno od Ibra, izlaz su tzv. treće zemlje.

Mladi Srbi na Kosovu i Metohiji su primetno podeljeni na one koji, poput Miloša, već razmišljaju i planiraju da se odjave iz pokrajine i prijave u užoj Srbiji ili Vojvodini, i na one koji tvrde da ih se priča o Šengen vizama ne dotiče.

„ Kada iz ličnog ugla razmišljam o tome da će Srbi doći na belu šengen listu, onda mi je zaista svejedno, i to pitanje me nije tako važno. Nezaposleno sam lice, tako da čak i da imam tu olakšicu, ne bih mogao da putujem, jer nemam novac za to", kaže Miloš Damjanović, student istorije iz Kosovske Mitrovice. „Ipak, radostan sam zbog toga što drugi mogu da idu. Bilo bi glupo ne biti srećan zbog onih Srba koji će iskoristiti ovu olakšicu za putovanja".

Milan Milosavljević, student završne godine novinarstva iz Kosobvske Mitrovice sa druge strane misli „Ja lično bih žarko želeo da mogu da putujem, ali je kriza i očekujem da će biti još veća u narendom mesecvima, tako da o tome jednoastavno i ne razmišljam. Ali ljudi na Kosovu, generalno, a pre svega Srbi nemaju tradiciju putovanja. Srbi nemaju želju da upoznaju nešto više od ovog ovde".