U trenutku zaključenja ovog članka, završen je  sastanak predsednika Srbije Borisa Tadića i  četiri predsednika opština severnog Kosova. U šturoj vesti na sajtu Predsednika, neposredno po završetku tročasovnog sastanka u Beogradu, kasno večeras je saopšteno je da su učesnici sastanka „konstatovali da su na severu Kosova, najneophodniji mir i jedinstvo“, da KFOR i EULEKS „moraju ostati statusno neutralni“, te da je naglašena važnost podrške građana sa severa Kosova „svojoj državi i podrška Srbije svojim građanima“.

U ovoj sterilnoj vesti, međutim, nema odgovora na glavno pitanje sa kojim su srpski predstavnici sa severa Kosova i otišli da se sretnu sa predsednikom Tadićem – imaju li Srbi na severu čvrste garancije da, ukoliko budu uklonili barikade, neće više biti novih jednostranih poteza iz Prištine, sličnih onim od 25. jula, kada su u kasnim večernjim satima, kosovske jedinice specijalne policije ROSU krenule na ono što zvanična Priština zove „kosovskom severnom granicom i kapijama 1 i 31“, a Srbi „administrativnim prelazima prema centralnoj Srbiji – Jarinje i Brnjak“.

Svojevrsna, gotovo dvonedeljna šatl diplomatija glavnog srpskog pregovarača za Kosovo, Borka Stefanovića između Srba sa severa Kosova i odlazećeg komandanta KFOR-a, Erharda Bilera, za sada je rezultirala u kontroverznom dogovoru  – „zajedničkom razumevanju“ zvaničnog Beograda i KFOR-a o smirivanju krize. Mnogi tumače da je ovaj dogovor zapravo postignut između Beograda i Prištine, a da je KFOR, na iznenađujući način, odigrao pre ulogu pre posrednika, nego vojne sile.

Osim potvrde da su i Beograd i Priština prihvatili ovaj dogovor, ali ne i kosovski Srbi, te da se radi o usmenom dogovoru, koji i Beograd i Priština potpuno različito tumače, nema  preciznih informacija o samoj strukturi sadržaja ovog sporazuma. Na svom aktivnom blogu o kosovskoj krizi, bivši predstavnik UNMIK-a u Kosovskoj Mitrovici, Džerald Galuči, objavio je  navodnu verziju tog dogovora , koja poprilično drugačije izgleda od prvobitnog nacrta dogovora od 3. avgusta. Ako ništa drugo, verzija se razlikuje po nedostatku informacija o tome koje su strane pregovarale i ko je postigao sporazum. Ovaj dogovor ima 11 tačaka, koje su u velikoj meri slične sa prethodno postavljenim deset uslova Vlade Kosova.

"Nije nikada bilo bilo kakvog potpisanog sporazuma. Niko zapravo ne želi da stavlja svoje ime na neku stvar i Biler  nije ovlašćen bilo šta da potpisuje.  Nije jasno precizirano,  verovatno da bi se svakoj strani omogućilo da misli šta želi, sa KFOR-om, koji to postiže na način na koji se to svima sviđa.”, kaže Džerald Galuči za Osservatorio.

A u prvobitnom nacrtu sporazuma od 3. avgusta,  koji je objavljen u saopštenju za štampu KFOR-a, jasno su istaknute tri stavke: o nepromenljivosti „trenutnog sistema kontrole“ na administrativnim prelazima, do polovine septembra, sa mogućnošću produžetka, na kojima KFOR  ima kontrolu; da se preko njih omogućava putnički i teretni saobraćaj do 3,5 tone težine; te da će barikade biti uklonjene i sloboda kretanja ponovo uspostavljena. Takođe se jasno navode strane u razgovoru.

KFOR je prethodno ove prelaze proglasio vojnom zonom, nakon paljenja punkta Jarinje 27.jula i posle mnogo godina, vojnici su ponovo počeli da na njima kontrolišu saobraćaj.

Iako je u samom saopštenju predviđena mogućnost skore primene ovog dogovora, to se nije dogodilo. 

Da nešto nije bilo kako treba, bilo je jasno kada se satima iz vojne baze u Leposaviću nisu pojavljivali sprski pregovarači, koji su prethodno na sastanak otišli sa optimizmom da „će uskoro sve biti gotovo i dogovor uslediti“. Spekulisalo se da je dogovor zapeo oko svega dve reči, u drugoj tački, ali kojima se bitno menja značenje – ne predviđa se mogućnost nastavka teretnog saobraćaja do 3,5 tone, već samo prolazak humanitarne pomoći.

Srbi su nastavili sa barikadama, nezadovoljni učinkom dotadašnjih pregovora, a situacija se dodatno zakomplikovala kada je  vlada Kosova objavila deset uslova za postizanje sporazuma, i kada je bilo očigledno da se „pazar tvrdi“,  uz međunarodnu asistenciju između Prištine i Beograda.

Počela je nova serija teških razgovora Srba i KFOR-a, uz gotovo olujnu političku akciju iz Prištine. Kosovski zvaničnici su u glas poručivali da „nema povratka na staro“, da „Kosovo nikada više neće biti isto posle 25. jula“,  da će „svim sredstvima štititi svoju granicu na severu”, te konačno da građane severa „u šaci drže kriminalci“.  Prištinski mediji su objavljivali priče o naoružanim ljudima, snajperistima na severu, navodeći čak i konkretna imena.

Iz KFOR-a su takođe stizale gotovo istovetne izjave o „kriminogenim strukturama“ na severu.

„Ovo je dvanaestogodišnji medijski spin, kojim se, ne prvi put, opravdavaju nasilne akcije iz Prištine, kako bi se zauzeo sever, i mi smo tu igru odavno prozreli, ali na žalost ne i zapadna Evropa, jer je deo dugogodišnje negativne slike o Srbima još od vremena Miloševića”, za Osservatorio kaže Nada  Simkić, novinarka lokalnog lista Jedinstvo. Ona dodaje da je ovoga puta iz Prištine pokrenuta “strahovita propagandna mašinerija sinhronizovanih medijskih napada na sever, sa određenim međunarodnim  kancelarijama.

Na drugoj strani, Srbi na barikadama su strpljivo čekali gotovo dva dana da im se obrate njihovi predstavnici.

„Vadili smo kestenje iz vatre“, rekao je Stefanović za srpsku novinu Press. „Sastanci su trajali po nekoliko sati. Morao sam non-stop da se konsultujem sa državnim vrhom i predstavnicima međunarodne zajednice. Bio je to najteži period u mom životu i jedan od najodgovornijih zadataka, ali je bitno da smo sačuvali mir na severu Kosova“, rekao je Stefanović.

Sam Stefanović je priznao da je ovaj sporazum u mnogo čemu nepovoljan po kosovske Srbe i da on ne predstavlja povratak na situaciju pre 25. jula, kako su Srbi na početku tražili, ali da je “sprečeno krvoproliće”, jer neće biti upada jedinica ROSU na sever i hermetičkog zatvaranja granica prema Srbiji. Takođe je potvrdio da neće biti kosovskih simbola, carine, te će se teretni saobraćaj takođe odvijati, ali sa ograničenjem do 3,5 tone.

Građani su zabrinuti i nepoverljivi zbog promenjenog stanja, ali su smireni i svesni da bi svaka odluka, mimo zvaničnog Beograda bila pogubna po njihov opstanak. Iako je nakon objavljivanja vesti o postignutom sporazumu u petak veče, najavljena hitna sednica skupština severnih opština, na kojoj bi se poslanici izjasnili da li prihvataju ovaj sporazum ili ne,  ona je ipak odložena za četiri dana.

U međuvremenu su se srpski pregovarači više puta sastali sa Srbima na severu i pokušali da ih ubede da su u ovom trenutku ispregovarali najviše što se moglo, i molili ih da ignorišu “slavodobitne pokliče” iz Prištine, čiji je premijer rekao da sporazum, posle deklaracije o proglašenju nezavisnosti Kosova, predstavlja “najznačajniji događaj u istoriji Kosova”, jer je Kosovo uspostavilo svoj puni suverenitet.

Konsultacije Srba su se uglavnom odvijale iza zatvorenih vrata i na njima je bilo različitih mišljenja.

“Možda bi moglo da se veruje u ovaj sporazum. Ali mnogo puta smo prevareni, dovedeni u situaciju da poverujemo, jer smo lakoverni”, kaže Nadica Spasojević, lokalna odbornica u Zvečanu, koja je prisutvovala nekim od ovih sastanaka.

“Kako bi se inače protumačilo to što smo pustili specijalne jedinice iz Prištine 40 kilometara u dubinu svoje teritorije, ako ne lakovernošću da neće biti unilateralnih akcija iz Prištine tokom dijaloga u Briselu?”, dodaje  i govori o jedinstvu srpskih odbornika, uprkos različitim mišljenjima:

“Zato što mi nemamo kuda. Ovo je kraj. Sada branimo svoj kućni prag. Znamo da ako mi ne odbranimo, sigurno neće ni Beograd. To jedinstvo se prenosi na barikade. Svi smo tu. I naša deca nisu sklonjena prvi put u dvanaest godina. Brojem branimo naše, a Beograd je naš glavni grad”, naglašava ova poslanica.

Konačna odluka o uklanjanju barikada čeka se u utorak, ali je ona izgleda već donešena da se Beograd posluša.

“Idite na odmor. Zatim ćemo se vratiti svi opušteniji i moći ćemo da nastavimo”, poručio je posrednik Evropske unije u dijalogu Prištine i Beograda, Robert Kuper.

Na Kosovu nema opuštanja, a avgust na severu ponajmanje liči na sezonu odmora.