Mandatar za sastav nove srpske vlade Aleksandar Vučić promenio je gotovo polovinu ministara iz prethodne vlade u kojoj je bio premijer, ali to neće doneti nikakve bitnije promene u politici koju vodi srpski vladajući blok. Srbija ostaje opredeljena za evrointegracije, ali je nerealno očekivati oštrije korake koji bi vodili ka radikalnijem distanciranju od  Moskve i potpunom prihvatanju kursa koji prema Rusiji drže Brisel i Vašington.

Ali, ukoliko opstane pun mandat, odnosno četiri godine, nova vlada bi, makar teoretski, trebalo da obavi najvažniji deo posla u vezi sa evrointegracijama, uključujući i sređivanje odnosa sa Kosovom. To podrazumeva i promenu Ustava Srbije u čijoj preambuli je izričito navedeno da je Kosovo u sastavu Srbije. Brisanje preambule bi bio veoma rizičan politički potez za koji se Vučić ipak neće opredeliti.

U samom sastavu vlade nema velikih iznenađenja. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) zadržala je koaliciono partnerstvo sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), kojoj je ostavila tri ministarska resora (toliko je imala i u prethodnoj vladi). Vučić je očigledno procenio da mu je ipak bolje da SPS, inače drugu stranku po snazi u srpskom parlamentu, zadrži unutar vlasti, nego da je gurne u opoziciju.

Jezgro vlade ostalo je isto. Na mestima potpredsednika ostali su lider SPS-a Ivica Dačić, lider Socijaldemokratske partije Srbije (SDP) Rasim Ljajić i dvoje funkcionera SNS-a, Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović. Pri tome Dačić ostaje ministar inostranih poslova, Ljajić zadržava resor trgovine i turizma, Stefanović resor unutrašnjih poslova a Mihaijlovićeva resor saobraćaja i infrastrukture. Na važnom mestu ministra energetike ostaje Aleksandar Antića (SPS), što znači da u resoru koji je bitan za odnose sa Rusijom neće biti promena.

Kampanja

U eskpozeu koji je podneo parlamentu Vučić je najavio „zlatno doba“ za Srbiju, predviđajući da će nova vlada uspeti da reši krupna pitanja sa kojima se zemlja suočava. Slične najave davane su i ranije, ali se rokovi za dolazak obećanog boljeg života pomeraju od godine do godine. Od optužbi koje stižu tim povodom vlada se brani navodima o stabilnom budžetu i rastu proizvodnje i BDP-a, dok razbijena i slaba opozicija još nije u stanju da joj parira ni u parlamentu ni na javnoj sceni.

Budući da vladajući blok na vanrednim izborima održanim 24. aprila ove godine osvojio  160 od ukupno 250 mesta u srpskom parlamentu, izbor nove vlade nijednog trenutka nije doveden u pitanje. Vučić i SNS su taj posao bez ikakvih teškoća mogli da obave i ranije, ali im odgađanje nije nanelo političku štetu. Naprotiv, kod velikog dela biračkog tela sklonog da vlast prepoznaje u jednom čoveku samo je učvršćeno uverenje da nema nikakvih problem sve dok premijer kontroliše situaciju.

Otuda je sama parlamentarna rasprava o izboru nove vlade pre neka vrsta političke predstave koju Vučić i njegov propagandni tim nastoje da iskoriste u obračunu sa neistomišljenicima, nego prilika za ozbiljniju raspravu o ključnim političkim i ekonomskim pitanjima. Stiče se utisak da je vladajući blok unapred planirao da u parlamentu „pregazi“ nemoćnu opoziciju, izabere novu vladu i proglasi letnju pauzu.

Održavanje tenzije i permanentan pritisak na oponente su konstanta politike vladajućeg bloka i jedan od osnovnih razloga za raspisivanje vanrednih izbora, koji su održani uprkos činjenici da je vladajući blok u tom trenutku imao dvotrećinsku većinu u parlamentu. Vučić je to na konferenciji za novinare održanoj dan uoči sednice parlamenta rekao da je izbore raspisao zbog političke stabilnosti, ali i sa ciljem da izbegne da ga opozicija optužuje da nema dovoljnu podršku birača. 

Da u tom pogledu neće biti bitnijih promena pokazala je i sednica parlamenta na kojoj je raspravljano o izboru nove vlade. Mandatar je gotovo šest sati čitao ekspoze bez pauze, stojeći za govornicom u parlamentu. Slušali su ga poslanici vladajućeg bloka, a on je tokom ekspozea neke od njih opomenuo da ne gledaju u mobilne telefone. Deo opozicione je napustio salu, nezadovoljan zbog toga što je sastav nove vlade parlamentu dostavljen samo 24 sata pre sednice na kojoj je ona birana.

Nova lica

Najviše pažnje javnosti u izboru novih ministara izazvala je ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić, koja se otvoreno deklariše kao pripadnica LGBT populacije. Mediji su takav potez odmah okarakterisali kao istorijski, a premijer i vladajući blok s pravom očekuju da on bude sa odobravanjem dočekan u Briselu i Vašingtonu. Iz krugova civilnog društva stižu upozorenja da isticanje seksualne orijentacije kao bitnog kvaliteta nije dobar pristup.

Ana Brnabić je nestranački kandidat, ali je ranije u javnim izjavama podržavala premijera i sarađivala sa njim, pa je izvesno da je Vučić nije predložio za ministarku zbog toga što pripada gej populaciji. Činjenica da jeste gej i da to ne krije poslužila je kao zgodan „spin“ koji prati formiranje nove srpske vlade. Reforma uprave i lokalne samouprave je, inače, jedan do važnijih zadataka koje Srbija treba da ispuni na putu ka EU, pa će Ana Brnabić imati veoma težak posao.

Nova lica u vladi su i ministarka pravde Nela Kuburović  (SNS), ministar prosvete Mladen Šarčević (nestranački kandidat), kulture i informisanje Vladan Vukosavljević (nestranački kandidat), privrede Goran Knežević (SNS), poljoprivrede Branislav Nedimović (SNS). Ministri bez portfelja će biti Slavica Djukić Dejanović i Milan Krkobabić (oboje iz vladajuće koalicije). Opozicija i civilni sektor kažu da većina njih ima oskudne biografije i malo radon iskustvo.

Naročito je na udaru ministar kulture Vukosavljević, koji se ranije bavio trgovinom nekretninama i odnosima sa javnošću. Od 2013, kada je SNS došla na vlast, je bio gradski sekretar za kulturu Beograda. Imenovanje Vukosavljevića, kao i imenovanje Šačevića, koji je vlasnik privatnih škola, za ministra prosvete, među intelektualcima se tumači kao neka vrsta šamara akademskoj zajednici.

Bez ministarskih mesta su ostali dosadašnji ministar pravde Nikola Selaković i ministar privrede Željko Sertić, što je iznenađenje jer se zna da uživaju veliko poverenje premijera. Ali, mediji uveliko spekulišu da je Selakoviću namenjeno ili mesto direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) ili mesto gradonačelnika Beograda, dok bi Sertić mogao da preuzme neki veliki sistem, poput Elektroprivrede Srbije.