Mrak, magla i hladnoća pozne jeseni na ulicama Severne Mitrovice. Miris nafte i buka od agregata. Svetle radnjice i poneka ustanova. Na ulicama se čuje žamor omladine dok hita u vikend provod. Urbana grupa hrli na koncert omiljene grupe „Beogradski sindikat“. Reperi su iz Beograda na sever Kosova stigli alternativnim putem. Dok nestaje struja uzvikuju,  “Spasi Srbiju i ubi se, Borise, Borise”, slogan  iz Miloševićevih vremena.

Usled višednevnih restrikcija struje, domaćice uz šporet na drva  pripremaju ogromne količine hrane. Sezona je slava, kada narod obično jede i druži se za bogatom trpezom. Svašta se na slavama čuje: “KFOR se opet spremao noćas da ruši barikade u Zupču”, “Ako nam Rusi daju državljanstvo, tražiće i svi ostali”, “Onu dvojicu  što rade za Evropsku Uniju, uhapsili naši kod Negotina u švercu oružja. Pratili ih mesecima, i Štefan File urgirao da se puste…”

Čudna i teška situacija je na severu. U ovom, pod upalom, sada već slepom crevu, ima svega kao u slavskom loncu i nema ničeg kao u mraku kad nestane struje. Gotovo tačno šest meseci od kada su  jedinice ROSU pokušale da zauzmu administrativne prelaze, neravan  put koji preko Jarinja vodi ka Beogradu, više ne funkcioniše. Ista situacija je i na putu ka Brnjaku,  drugom administrativnom prelazu ka Crnoj Gori. Na prelazima su kosovski policajci i carinici sa EULEX-om opasani sopstvenim preprekama, postavljenim tik uz srpske kule od šljunka.

Srpska – KFOR drumska kompanija

Srbi mesecima blokiraju puteve jedinicama EULEX-a i  KFOR-a, iako se vozila KFOR-a propuštaju. Vojnici KFOR-a su u više navrata uklanjali barikade, ali bi Srbi odmah postavljali nove. Na Internetu  kruže snimci gotovo komičnih scena u kojima međunarodni vojnici ašovima sklanjaju barikade od zemlje i pomeraju Srbe, dok ovi potonji istovremeno bagerom nanose nove, tik jedni pored drugih.

KFOR pokušava i da zatvori alternativne pravce ka centralnoj Srbiji, ali je to za sada bez uspeha. Nekada zaboravljene planinske i seoske staze sada su prometne ‘magistrale’. Lokalni  Srbi su u više navrata prokopavali i nove puteve:

“Ne mogu nikada toliko puteva da zatvore, koliko ćemo ih mi iskopati. I tunelom ako treba. Žilav smo mi narod.  Nismo nikada ni navikli na bolje. Daće Bog, videćemo leđa i ovima” u kratkim rečenicama, naizgled nezainteresovano, govori lokalni kamiondžija, dok sa svog prašnjavog kamiona istovaruje robu  na ulazu u Severnu Mitrovicu, i odbija da mu se ime pominje u tekstu.

Nema više ni KFOR-ovih školskih poruka mira na bilbordima: “Tolerancija”, “Mi smo tu za vaše sigurno okruženje…”  Umesto toga, novi bilbordi opominju da je to teritorija Srbije, da KFOR sve više postaje okupator, podseća se na stradanje Srba…Veliki grafiti su na mnogim zgradama: “Odavde nema nazad”,  “Tadiću izdajice”, “Eulex go home”, “Rusijo pomozi”, “Savo Mojsić, srpski heroj.”

Žrtve

Savo Mojsić je  srpski mladić, nedavno ubijen u mešovitom naselju Brđani u Severnoj Mitrovici,  kada su u automatskoj vatri otvorenoj na srpske mladiće, povređena još dvojica Srba. Osim snažne osude  vodećih albanskih i međunarodnih zvaničnika na Kosovu, i  potvrde da EULEX i KPS vode istragu, u javnosti još uvek nema konkretnih pomaka u istrazi.

Jedan od retkih primera efikasnosti policije jesu Interpolove poternice za petoricom Srba iz Zubinog Potoka, raspisane na zahtev UNMIK-a  krajem oktobra, o kojima je posebno albanska štampa detaljno izveštavala. Četiri  mladića i jedan stariji čovek su osumnjičeni za ubistvo kosovskog policajca Zumberija, sada već heroja Kosova, u julskoj akciji jedinica ROSU, kojom je i počela kriza na severu. Optuženi Ratomir Božović, opštinski službenik, za beogradski list “Večernje novosti” nije osporio da je pozivao Srbe na barikade i da se nalazio u koloni vozila iz Zubinog Potoka koja je išla u Zupče, gde se ubistvo i dogodilo,  ali je istakao da nema veze sa ubistvom policajca:

 "Nemam nikakve veze sa Zumberijevom smrću, ali moram da se sklonim jer je zbog mene i moja porodica na meti. Čiste su mi i ruke i obraz. Nemam šta da krijem.”

Treći plan za sever

U napetoj atmosferi, Severnu Mitrovicu od novembra učestalo posećuju evropski zvaničnici. Njihovi protokoli su različiti, od višesatnih razgovora sa Srbima na severu, do političke egzotike – fotografisanje na balkanskoj kriznoj tački.

"Na severu Kosova imamo ljude koji deluju kao kriminalci, pre nego kao političari. Oni blokiraju puteve i onemogućavaju slobodu kretanja KFOR-u i EULEKS-u, ali i građanima. Reč je o zakulisnim igrama, koje nemaju nikakve veze sa politikom", izjavila je prištinskim medijima članica evropskog parlamenta, Doris Pak, poznata kao višegodišnja zagovornica nezavisnosti Kosova.

Umereniji je bio ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, koji se u Severnoj Mitrovici sastao sa nekoliko nevladinih organizacija.

"Ima puno ljudi na severu kojima se ne sviđa nezavisnost Kosova. Ne znam možete li ih navesti da promene mišljenje. Ali, puno Srba živi južno od reke Ibar. Nisam potpuno ubeđen da su oni oduševljeni nezavisnošću Kosova, ali je prihvataju i žive sa njom. To je bio proces, pre par godina nije bilo tako. I to je ta vrsta dugotrajnog strpljenja koja je potrebna da bi se prevazišla otvorena pitanja na severu, kao i neka druga pitanja. Ali, poverenje je ključna stvar", rekao je Bilt u Prištini, samo par sati pre pucnjave na trojicu srpskih mladića u Brđanima.

Otprilike u isto vreme, prištinski list “Koha Ditore” je objavio da kosovska vlada priprema novi “sveobuhvatni” plan za sever Kosova, koji predviđa prestanak finansiranja “paralelnih” srpskih struktura. Ovaj prištinski list piše i o političkom uputstvu Evropske komisije da kosovske institucije ponude novu viziju za sever Kosova u nameri da “upravljaju severom, kao delom teritorije”.

Prema tom planu, vlada Kosova treba da uspostavi direktne kontakte sa Srbima sa severa, da se  “postepeno približi lokalnim liderima na severu”, te da “promoviše jednu novu političku klasu”. Sud će raditi u  punoj funkciji, uz otvaranje regionalne policijske stanice sever. U ovom dokumentu se navodi da vlada Kosova treba da “stvori atmosferu za održavanje izbora” koje će podržati OEBS, “nakon što Srbija bude prestala da finansira paralelne strukture”.

Ovaj plan se ne razlikuje puno od Ahtisarijevog plana, te prethodne strategije za sever. Predsednici srpskih opština na severu Kosova izneli su  da najnoviji dogovor iz Brisela glavnog srpskog pregovarača Borka Stefanovića i Edite Tahiri iz Prištine o “integrisanom upravljanju carina”, nije  ništa drugo do preslikano rešenje iz Ahtisarijevog plana, koji je Srbija više puta odbila.

Razlaz: Kosovski Srbi – Beograd?

U javnosti se već, po ugledu na devedesete i bosanske Srbe, spinuje novi sukob  Srba sa severa sa zvaničnim Beogradom.  Srpski predsednici severnih opština, načelnik okruga, i svi poslanici sa severa Kosova u srpskom parlamentu, iako  iz pozicionih i opozicionih stranaka, ujedinjeni su u odbijanju dogovora o carini. 

Na  ovonedeljni nastavak razgovora u Briselu, posle dvomesečnog prekida,  Borko Stefanović u Brisel je otišao pod teretom da nema jednoglasne politike o Kosovu čak ni u samoj vladi, kao ni većinske podrške parlamenta, i pored zvaničnih demantija. Poslednji primer je neuspeh vladajuće koalicije da u  parlamentu usvoji još jednu deklaraciju o Kosovu, čiji se nacrt teksta nije ni pojavio u skupštinskoj proceduri,  kada je bilo jasno da sama vlada nema potrebnu većinu.

Razgovori u Briselu su prestali nakon septembarskog sukoba Srba sa KFOR-om. Vuk Drašković je ubrzo u javnost pustio poverljivu informaciju sa skupštinskog odbora za bezbednost da su incident zapravo izazvali “kriminalci sa severa”, a odmah za tim je krenula priča o  kontroverznom biznismenu sa severa, Zvonku Veslinoviću, “novom Arkanu”, kako su ga mediji predstavili. Višednevna tema o navodnim srpskim kriminalcima sa severa i njihovom vođi Zvonku  Veselinoviću je danima bila udarna vest beogradskih medija i političara.

To je bio svojevrstan uvod za osnivanje društvenog pokreta “Preokret”, čije su vođe dva do juče nespojiva srpska političara, ne samo po godinama, već i po svojim političkim ideologijama – monarhista i ‘epski’ vođa Drašković i liberal Čedomir Jovanović. Oni su sada ujedinjeni oko ideje za Srbiju u Evropskoj Uniji, te hitne promene politike Srbije prema Kosovu.

Međunarodni pritisak da zvanični Beograd digne ruke od severa  je ravan podršci Prištini da uspostavi svoju vlast na toj kompaktnoj srpskoj teritoriji.

Slika o Srbima sa severa kao kriminalcima, slika da su oni poslednja prepreka pred Srbiju za ulazak u Evropsku Uniju,  mnogim Srbima na severu Kosova teško pada:

“Ni višemesečna dežurstva na barikadama, ni ove noćne temperature ispod nule mi nisu pali ovoliko teško kao to što me u rođenoj zemlji zovu kriminalcem, kaže  Rade A. (44), dok sedi na jednoj od barikada i drži vrelu šolju čaša. “Ličim li vam ja na kriminalca? “, dodaje, “Na nekog kog mogu da nateraju da radi ono što neće?  A neću u kosovsku državu!”