Takozvani "makedonski scenario", o kome već mesecima govore funkcioneri vladajućeg srpskog bloka i srpski mediji bliski vlastima, optužujući srpsku opoziciju da, po ugledu na Makedoniju, a uz podršku inostranih centara moći, priprema nasilje na beogradskim ulicama, kao bumerang se vratio Beogradu. Priča o "makedonskom scenariju" dobila je novu dimenziju i dodatno je aktuelizovana nakon što je objavljeno da su operativci srpske obaveštajne službe i pojedini srpski novinari u Skoplju radili u korist odlazećeg makedonskog lidera Nikole Gruevskog.

Srpski portal "Krik" je prošle nedelje, pozivajući se na makedonske obaveštajne izvore, preneo presretnute razgovore u kojima se novinar Miroslav Lazanski i pripadnik srpske Bezbednosno informativne agencije (BIA) Goran Živaljević dogovaraju o tekstu u kome će biti napadnut blok predvodjen tada liderom opozicije a sada novoizabranim premijerom Zoranom Zaevim. Prethodno je Živaljević snimljen u makedonskom parlamentu tokom nereda u kojima je povredjeno nekoliko pristalica Zaeva.

Pogled na "makedonski scenario" iz sasvim drugačijeg ugla prilično je neprijatan po srpske vlasti. Jer, Beograd se našao u poziciji da mora da objašnjava aktivnosti svog diplomate koji u Skoplju zvanično boravi u svojstvu predstavnika srpske obaveštajne agencije. Naravno, autentičnost snimaka presretnutih razgovora teško je i formalno dokazati, ali su snimci Živaljevića u makedonskom parlamentu uverljivi, a i on sam je jednoj makedonskoj televiziji rekao da je tačno da je tamo boravio.

Sve je propraćeno uobičajenim merama i kontramerama koje se primenjuju u ovakvim slučajevima. Najpre je srpska ambasadorka u Skoplju Dušanka Divjak-Tomić, povodom boravka Živaljevića u makedonskom parlamentu, pozvana na razgovor u Ministarstvo inostranih poslova. Nakon objavljivanja snimaka presretnutih razgovora i makedonska ambasadorka u Beogradu Vera Jovanovska Tipko pozvana je na razgovor u srpsko Ministarstvo inostranih poslova. Bila je to recipročna mera srpske strane, ali nikakvi novi detalji ili objašnjenja nisu usledili.

Makedonska ambasadorka je, kako su preneli mediji, upitana na koji način su transkripti razgovora dospeli u javnost i da li su na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije bili pozivani ambasadori svih zemalja čiji su predstavnici službi vidjeni u zgradi parlamenta tokom protesta u Skoplju, ili samo ambasador Srbije. Odgovorila je, sasvim očekivano, da makedonske službe ne raspolažu informacijama o prisustvu pripadnika drugih stranih službi u makedonskom parlamentu tokom nereda, kao i da nema podatke o tome kako su navedeni transkripti razgovora dospeli u javnost.

Obaveštajac

Makedonska televizija Telma je objavila da je Živaljević bio u makedonskom parlamentu 27. aprila u vreme upada demonstranata nezadovoljnih izborom albanskog političara za predsednika tog parlamenta. Njegovo objašnjenje da je tamo išao po službenoj dužnosti, da bi video da li u incidentima učestvuju osobe iz Srbije, pripadnici navijačkih grupa ili ekstremisti, deluje neubedljivo i naivno. Nema podataka da je Živaljević, pre nego što je otišao u makedonski parlament, o tome obavestio makedonske službe bezbednosti i od njih tražio dozvolu, što bi inače trebalo da bude uobičajena procedura.

Makedonski mediji koji su prvi izvestili o prisustvu srpskog diplomate i bezbednjaka u Sobranju u trenutku upada demonstranata i sukoba naveli su da je taj oficir BIA-e već treći mandat poznat regionalnoj javnosti po nekoliko kontroverznih dogadjaja. Navodno postoje indicije da je Živaljević u junu prošle godine učestvovao u organizaciji skupa u Moskvi, kojem je prisustvovao predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković, kao regionalni potpisnik ruske incijative za formiranje vojno neutralne teritorije na Balkanu.

Kada je informacija o prisustvu srpskog diplomate u Sobranju procurela u javnost, srpski Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da Živaljević ulaskom u Sobranje u noći kada su u to zdanje upali demonstranti nije prekršio diplomatske protokole i da je samo obavljao svoj posao. “Nije učestvovao u krivičnom delu, samo je izveštavao o situaciji u Makedoniji, jer Srbija mora da zna kako se ta situacija može odraziti na nacionalne i državne interese”, rekao je on. Srpski ministar nije govorio o tome da li procedura nalaže da se pri takvim posetama dobije odobrenje odgovarajuće službe u Makedoniji.

Ivica Dačić je ranije, na pitanje sa kim je Živaljević išao u makedonski parlament, nervozno odgovorio da ima spisak ljudi iz Makedonije koji su u Srbiji organizovali proteste protiv premijera Aleksandra Vučića i naveo da o tome Makedoniju obaveštavaju već dve godine. Makedonska strana nije reagovala na te izjave, iz kojih se može zaključiti da Beograd smatra da se Skoplje direktno mešalo u unutrašnje stvari Srbije, podstičući demonstracije protiv vladajućeg bloka. Moguće je da srpske vlasti zaista imaju neke dokaze za to, ali je takodje moguće da se priča “spinuje” kako bi se umanjila šteta nastala Živaljevićevim prisustvom u makedonskom parlamentu tokom nereda u kojima je premlaćen i Zoran Zaev.

Smirivanje

Srbija i Makedonija nastoje da, uprkos svemu, poprave odnose. Srpski predsednik Aleksandar Vučić i Zoran Zaev su se pre desetak dana sastali na neformalnoj večeri koju je u Briselu za lidere regiona organizovala šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, nakon čega su dali izjave koje odišu optimizmom i razumevanjem. Nije bilo medjusobnog izvinjenja za retoriku i “teške reči” koje su se na relaciji Beograd – Skoplje mogle čuti u minulih nekoliko meseci. Dvojica lidera su se ponašali kao da ih se ne tiče previše ono što se dogadjalo, a bilo je očigledno da je i jednom i drugom stalo da što pre “zatrpaju” nerazumevanje i da pokažu kako su spremni da nastave da rade na učvršćivanju mira i stabilnosti.

Zaev, objektivno gledano, ima razloga da bude nezadovoljan jer su vodeći srpski mediji, kao i važni funkcioneri vladajućeg srpskog bloka, tokom njegovog pokušaja da prinudi rivala, lidera VMRO DPMNE Nikolu Gruevskog da mu omogući formiranje vlade pošto je skupio natpolovičnu većinu poslanika, otvoreno podržavali Gruevskog. Sada kada je odneo pobedu i dobio podršku Brisela i Vašingtona Zaev želi da što pre stabilizuje odnose u Makedoniji i regionu pa je pokazao spremnost da zanemari razmirice sa Beogradom.

Skoplje je, takodje, izbeglo da zatraži da Živaljević napusti zemlju. Makedonija se očigledno odlučila za što blaži pristup, sa ciljem da izbegne novo zaoštravanje odnosa sa Beogradom. Zaev ima mnogo važnija posla jer mora da uloži ogromne napore kako bi očuvao krhku političku stabilnost u zemlji u kojoj, kako se očekuje, uskoro preuzima premijersku funkciju. Slučaj Živaljević tako će, kao i ranije razmene optužbi sa Vučićem, biti polako “zatrpan” ili će se pronaći neki drugi elegantan način da se skine sa dnevnog reda.

Jedno od mogućih rešenja je da Srbija kasnije sama povuče Živaljevića iz Skoplja, ne pominjući incident u vezi sa njegovim odlaskom u makedonski parlament. Bivši funkcioner BIA-e Zoran Mijatović kaže da je reč o ozbiljnom prekršaju uobičajenih pravila ponašanja, da je šteta već načinjena i da bi za Srbiju bilo najbolje da što pre donese odluku o Živaljevićevom povlačenju. On smatra da nakon ovog incidenta Živaljević više ne može da se bavi operativnim radom.