Ako bi se moralo u nekoliko reči opisati šta se protekle nedelje zbivalo na Kosovu, ali i u Srbiji, možda bi najadekvatniji izraz bio ”teatar apsurda“. U skladu sa ovim žanrom, samo u nekoliko dana bili smo svedoci gotovo neverovatnih obrta koji su se kretali od pucnjave, ranjenih ljudi, ratnih pokliča, više ili manje jeftinog patriotizma, do izbora koji su protekli bez ikakvih incidenata ili etničkih sukoba.

Na Kosovu, moglo bi se zaključiti, ništa novo. Rat i mir su se gotovo fizički dodirivali ali se suštinski ništa nije promenilo.

Zaplet je počeo u sredu, 13. oktobra. Prema tumačenju Petra Petkovića, šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pripadnici kosovske policije su suzavcem i šok bombama rano ujutru toga dana intervenisali protiv građana koji su se u severnom delu Kosovske Mitrovice okupili u znak protesta zbog njihove akcije.

On je rekao da ima na desetine povređenih Srba, a da je u Zvečanu jedan Srbin upucan i da se nalazi u teškom stanju.

"Povreda je naneta vatrenim oružjem. Povređena mu je lopatica i rebro, spremamo se za operacionu salu kako bi mu izvadili metak. On se nalazi u intenzivnoj nezi i u teškom je stanju", rekao direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek.

Ispostaviće se da je reč o Srećku Sofronijeviću i da je on, kako su preneli srpski mediji, pogođen u leđa vatrenim oružjem nakon što su pripadnici kosovske policije otvorili vatru na okupljene građane u Zvečanu.

Odmah je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vojska Srbije je podigla borbenu gotovost a predsednik se sa predstavnicima Srba sa Kosova sreo u gradiću Raška, blizu granice sa Kosovom.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić je rekao da će, ukoliko se ponovo dogodi tako nešto, uslediti opšti otpor srpskog naroda.

Ma šta to značilo, branićemo se svim i svačim raspoloživim. Branićemo se, ne znam da li će nas proterati, pa da ostanemo u Raški, rekao je Rakić na sastanku.

Jedna žena prekinula je Rakića i rekla da je predsednik najavio prošli put da će poslati vojsku na Kosovo, ako bude ispaljen i jedan metak, na šta je Vučić rekao da je zapravo rekao da neće dozvoliti da se ”ponovi pogrom iz 2004. godine“.

Predsednik Srbije poručio je Srbima sa Kosova i Metohije da će država, šta god da se desi, biti uz svoj narod na KiM i da će podržati njihovu odluku, ali ih i zamolio da razmisle kolika je cena koju ćemo svi morati da platimo.

"Formulišite to kako hoćete, mi smo uz vas. Priština neće da ispuni sporazum, a ovde će za nas Briselski sporazum da bude spas. Nemojte da reagujete na nenasilje, ali ako krenu u nasije, vi zaštite narod, a mi ćemo biti uz vas. Samo imajte u vidu, kolika je cena koju ćemo svi morati da platimo i zašto je moja molba da to pokušamo da izbegnemo", poručio je Vučić na sastanku sa Srbima u Raški.

On je nakon posete Raški obišao bazu Žandarmerije u Kraljevu.

”Daćemo sve od sebe da ne budete u takvoj situaciji i da ne dođete u tu poziciju, ali ukoliko vas država pozove da štitimo naš narod i da čuvamo naš narod, ja znam da ćete se vi, ne samo odazvati, već znam da ćete svoju svetu dužnost, svoju svetu obavezu obaviti na najčasniji mogući način. Na tome vam beskrajno hvala“, rekao je Vučić.

Dodao je da će Beograd čuvati mir i stabilnost ”gotovo po svaku cenu“, ali ”ako ne budemo imali izlaza, ako nas napadnu, ako nam budu ubijali ljude, kao što su to danas zamalo učinili, onda ćemo morati da zaštitimo naš narod“.

”A ono što vam ja kažem, to da zaštitimo naš narod značiće da ćemo da pobedimo. Nema predaje , nema povlačenja“, rekao je predsednik Vučić, koga su pripadnici kraljevačkog Odreda Žandarmerije pozdravili himnom jedinice „Hriste Bože“.

U medjuvremenu, premijer Kosova Aljbin Kurti je podvukao da je akcija Policije Kosova, zbog koje je u sredu, 13. oktobra, protestovalo stanovništvo na severu Kosova, usmerena protiv krijumčarenja robe u Prištini, Peći, Severnoj i Južnoj Mitrovici.

Kurti je u objavi na svom Facebook nalogu istakao da se ove akcije vode u koordinaciji sa nadležnim tužilaštvima i sudovima, te dodao da je prethodno vođena istraga.

“Neće se tolerisati zločin i kriminalne grupe. Protiv njih će se voditi borba. Borićemo se i sprečiti šverc”, napisao je Kurti.

On je pozvao građane u Severnoj Mitrovici, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, da ne nasedaju na informacije koje plasiraju srpski mediji “koji štite kriminal, korupciju i šverc i žele da dovedu do politizacije situacije”.

Policija Kosova saopštila je da je tokom akcije protiv krijumčarenja robe šest policajaca povređeno, a tri osobe uhapšene na severu Kosova.

U drugim gradovima na Kosovu policijska akcija protekla je bez problema, ali se policija na severu Kosova “suočila s otporom i napadima građana”, rekli su iz Policije Kosova.

Situacija tokom dana se smirila. Kosovski policajci su napustili sever Kosova, a okupljeni gradjani su se razišli.e

To, ipak, nije bio kraj ove, reklo bi se, klasične kosovske storije. Vučić i Kurti su morali da se vrate svojim redovnim aktivnostima jer su se u nedelju, 17. oktobra, dakle samo četiri dana kasnije, održavali lokalni izbori.

Za predsednika kosovske Vlade to je bio važan test nakon ubeljive pobede na nedavnim parlamentarnim izborima. Vučić i provladina Srpska lista su, sa druge strane, morali da mobilišu kosovska Srbe kako bi zadržali političku kontrolu.

Kao da se ništa nije dešavalo, i Srbi i Albanci su se uputili ka glasačkim mestima i obavili svoju građansku dužnost.

U prvom krugu glasanja za predsednike opština i opštinske skupštine, Kurtijevo Samoopredeljenje nije osvojilo više od 50 odsto glasova ni u jednoj od 38 opština na Kosovu iako je na parlamentarnim izborima imalo 50,3 odsto glasova.

Daleko uspešnije bile su tradicionalne stranke na Kosovu – Demokratska partija Kosova (PDK), Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Demokratski savez Kosova (LDK) – koje su posle prvog kruga pobedile u ukupno devet opština, kako pokazuju preliminarni rezultati Centralne izborne komisije.

Devet sigurnih predsednika opština obezbedila je i Srpska lista, koja je objavila da računa i na deseto mesto – koliko je i opština sa srpskom većinom.

Na Kosovu, dakle, ništa novo. Jedino se povećao strah kod svih građana uz pitanje koje se sve češće čuje: dokle više.