Poslanici Skupštine Srbije u sredu su najzad ratifikovali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, doduše, ne jednoglasno, nego većinom glasova, ali i to je veliki napredak, s obzirom da se doskora činilo da zbog protivljenja „narodnjačkog" bloka sporazum sa EU neće biti ratifikovan u dogledno vreme.

Proevropski orijentisane partije odmah su iskoristile priliku da najave koje sve konkretne dobrobiti očekuju naše građane od približavanja Uniji. Jedna od njih, na koju je posebno ukazao ministar ekonomije Mlađan Dinkić, jeste snižavanje carina na uvoz automobila sa tržišta EU, odnosno mogućnost pojevtinjenja uvoznih vozila od 1. januara 2009. godine.

A šta će biti sa domaćom proizvodnjom automobila, pre svega sa sudbinom kragujevačke „Zastave" koju bi trebalo da preuzme italijanski „Fijat", modernizuje i osposobi je da pravi 300.000 putničkih vozila godišnje? Poslednjih nedelja je u medijima bilo više natuknica o tome da dogovor o budućem strateškom partnerstvu u „Zastavi", vrednom milion evra, koji je sa italijanskom kompanijom potpisala Vlada Srbije, navodno neće biti ratifikovan sve dok u Skupštini Srbije ne bude ratifikovan SSP, jer italijanski automobilski gigant očekuje da novac namenjen investiranju u kragujevačku fabriku dobije iz evropskih fondova. A oni bi, valjda, ostali zatvoreni za ulaganje u zemlju koja odbija bliže odnose sa EU. (Setimo se, međutim, da su predstavnici „Fijata" doputovali na potpisivanje Memoranduma o razumevanju o strateškoj saradnji i zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku automobila "Zastava" sutradan nakon što je Srbija, 29. aprila ove godine, potpisala sporazum sa EU).

Posle „novinskih insinuacija" usledio je, dakle, demanti, kako iz Beograda, tako i iz Torina. Gualberto Ranijeri, direktor za štampu Grupe „Fijat" izjavio je da su takve tvrdnje „potpuno neosnovane", i da kompanija ostaje verna sporazumu sa Vladom Srbije, bez obzira na SSP.
Zašto, onda, „Fijat" još nije parafirao taj dokument?

Razloga je, kako prenose ovdašnji mediji, više. Obimna dokumentacija (na nekoliko hiljada strana) i ozbiljnost celog posla zahtevaju dodatno vreme jer „treba rešiti još neke manje tehničke detalje", rekao je Dejan Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Iz Kragujevca, međutim, potvrđuju da nisu rešeni ni svi imovinsko-pravni odnosi unutar „Zastave", što se pre svega odnosi na partnerstvo nekadašnje „Zastave transport" sa austrijskom kompanijom „Hedel Majer" i na redefinisanje odnosa sa preduzećem „Reomat" ( „Zastava Reomat" je 2006. godine prodata nemačkom „Šolcu").

Treći razlog je znatno povećanje prvobitno utvrđenih iznosa sa kojima u posao ulaze Vlada Srbije (300 miliona evra umesto ranijih 100 miliona) i „Fijat" (800 umesto 700 miliona evra). Sada bi, dakle, naša strana trebalo da obezbedi trostruko više para za rekonstrukciju i modernizaciju „Zastavinih" pogona i opreme, što bi zahtevalo dodatnu odluku o rebalansu budžeta u srpskoj Skupštini. A postavlja se i pitanje promene vlasničkog udela u novoj, zajedničkoj kompaniji, u kojoj bi „Fijatu" pripalo 70 odsto, a Srbiji 30 odsto. Dakle, još čekanja.

U međuvremenu su delegati kragujevačke fabrike (početkom septembra) učestvovali na zajedničkom sastanku sindikalnih predstavnika „Fijatovih" kompanija u svetu (iz Italije, Poljske, Turske, Brazila i drugih zemalja), na kojem je postignut dogovor o jednakim pravima svih radnika „Fijata", bez obzira gde se pogoni nalazili. „To ne znači da će radnici u budućoj Fijatovoj firmi u Kragujevcu imati iste plate kao zaposleni u Italiji, bitno je da ćemo biti izjednačeni u ostalim pravima", izjavio je Zoran Mihajlović, predsednik sindikata u „Zastavinoj" Fabrici automobila, dodajući da im je bila značajna i razmena sindikalnih iskustava u drugim zemljama nakon dolaska „Fijata".

Memorandumom o razumevanju, da podsetimo, italijanskom partneru i njegovim kooperantima osigurani su građevinsko zemljište i drugi preduslovi za proizvodnju automobilskih delova i komponenti. Sam ugovor, inače, sastoji se iz tri dela: prvim su utvrđeni oblici tehničke saradnje, drugim zajedničke investicije „Fijata" i srpske države, a treći je socijalni program, koji se odnosi na zaštitu prava radnika „Zastave". Za ovaj deo su se naročito zalagali sindikati kragujevačke kompanije, već poučeni iskustvima iz ne tako davne prošlosti.

Ratifikacijom SSP najzad je otklonjena ona, kako bi rekli partneri iz Torina, „fiktivna" prepreka da „Fijat" parafira ugovor o preuzimanju „Zastave". Ostaju, dakle, samo oni „stvarni" razlozi, u čijem središtu je, kako obično biva – pitanje novca.