Fijat ponovo u Srbiji

„Dobro došli kući!", pisalo je na plakatima kojima su oduševljeni radnici kragujevačke fabrike „Zastava automobili" pre neki dan dočekali svoje nekadašnje, a sudeći po najavama i buduće poslovne partnere iz Italije. Potpredsednik poznate automobilske kompanije „Fijat" iz Torina Alfredo Altavila i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović potpisali su 6. maja Memorandum o strateškoj saradnji, kojim se široko otvaraju vrata za povratak ove italijanske firme u Srbiju, kako bi ona pokrenula nove zajedničke poslovne poduhvate sa šumadijskim proizvođačima motornih vozila.

„Ovo je ostvarenje sna koji sanjamo više od pola veka", kazao je tom prilikom Stevanović.

Dokument predviđa da „Fijat" bude u narednih deset godina oslobođen svih lokalnih poreza i taksi, a u slučaju da buduća mešovita firma (kao rezultat novog srpsko – italijanskog strateškog partnerstva) poželi da proširi proizvodne kapacitete u Kragujevcu, koji inače dobija status slobodne carinske zone, građevinsko zemljište će joj biti ustupljeno besplatno. Ugovor o strateškom partnerstvu između „Fijata" i „Zastava automobila" očekuje se krajem ovog ili sredinom idućeg meseca, a fabrika iz Torina namerava da naredne godine u Kragujevcu započne proizvodnju dva nova modela automobila, koji će – nakon srpske premijere – krenuti da osvajaju svetsko tržište.

Poverenje u Kragujevčane

„Imamo puno poverenje da će automobili napravljeni u Kragujevcu biti istog kvaliteta kao sva naša vozila u svetu", objasnio je Altavila novinarima, dodavši da je sporazum sa „Zastavom" jedan od najvažnijih strateških projekata u globalnoj poslovnoj strategiji „Fijata".On je rekao da će njegova kompanija uložiti u „Zastavu" najmanje 700 miliona evra, čime bi se, uz dodatnu investiciju Republike Srbije od 100 miliona evra, obezbedila proizvodnja od najmanje 300.000 vozila godišnje. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je, međutim, još ambiciozniji: on smatra da bi, uz dolazak još dva velika strana proizvođača u zemlju (na čemu se, kaže, već uveliko radi) radnici kragujevačke fabrike mogli da naprave i do milion vozila godišnje.

I predsednik Srbije Boris Tadić, koji je prisustvovao svečanom potpisivanju u Kragujevcu, a nakon toga se, sa širokim osmehom na licu, provezao gradom u novom „fijatu 500", potvrdio je da bi u našu zemlju trebalo da dođu i druge evropske automobilske kompanije. „Moj posao je da ih ovamo dovedem", rekao je Tadić, ne precizirajući o kojim firmama je reč (u javnosti se najčešće pominje nemački „Folksvagen"), ali uveren da bi njihovim angažovanjem Srbija postala najveći proizvođač automobila po stanovniku, pravi centar automobilske industrije u Evropi.

Što je najvažnije, time bi bilo otvoreno na hiljade novih radnih mesta. Samo bi posao sa „Fijatom" trebalo da donese barem 10.000 novih radnih mesta, ocenio je predsednik Srbije.

Najzad isplata dugova

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, propratio je događaj potpisivanjem protokola sa predstavnicima sindikata „Zastave" o dugo iščekivanoj isplati otpremnina i zaostalih zarada u svim preduzećima ove kragujevačke kompanije (ima ih pet). Zahvaljujući dogovoru sa „Fijatom", svi radnici koji dobrovoljno napuste „Zastavu" dobiće otpremninu od po 300 evra po godini radnog staža, a onima koji odustanu od tužbi i kamata na zaostale plate (od 1997. do 2001.godine) biće u potpunosti isplaćen dug (u iznosu od deset miliona evra).

Dinkić je, inače, najavio da će, kako je dogovoreno sa predstavnicima „Fijata", od 1. januara naredne godine u Srbiji biti prepolovljene carine na uvoz svih vozila, a za dve godine i sasvim ukinute.

Strateško partnerstvo sa Italijanima ne bi ugrozilo saradnju sa drugim stranim proizvođačima, izjavio je direktor „Zastava automobila" Zoran Radojević, pre svega misleći na pregovore sa „Opelom" o sklapanju „astre klasik" u Kragujevcu. On je naglasio da bi sporazum sa „Fijatom" bio 16. takav dokument tokom 55 godina poslovne kooperacije, i da je on posledica višegodišnjih razgovora sve strane.

„Fijat" bi u zajedničkoj kompaniji kontrolisao 70 odsto kapitala, dok bi manjinski vlasnik, Republika Srbija, nadzirala preostalih 30 odsto.

Strah od „nameštaljke"

Nisu, međutim, svi u Srbiji jednako oduševljeni ugovorom sa italijanskim „Fijatom". Kako prenosi beogradski „Kurir", ima i onih koji veruju da je reč o „nameštaljki" od koje će najveću korist imati Italijani. Neimenovani sagovornik ovog beogradskog tabloida, naime, smatra da se preko dogovora sa partnerom iz Srbije „Fijat", u stvari, na lak način domogao – ruskog tržišta.

Računica koju iznosi izvor „Kurira" polazi od toga da, na osnovu postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini između vlasti u Beogradu i Moskvi, Srbija može da izvozi u Rusiju 98 svojih proizvoda bez carine, a na toj listi su i automobili. Kako „Fijat" namerava da za rusko tržište proizvede oko 200.000 vozila godišnje, po ceni od 10.000 evra, ako ih plasira preko Srbije ostaće mu onih 2.000 evra po automobilu koje bi inače morao da izdvoji za carine. „Kada se tih 2.000 evra pomnoži sa 200.000, dolazi se do fantastične ciftre od 400 miliona evra zarade za 12 meseci", zaključuje „Kurirov" sagovornik.

Ono što je, međutim, u ovom „prostom matematičkom proračunu" izostavljeno, odnosi se na činjenicu da taj iznos ne bi uzela kompanija iz Torina, već bi ostao zajedničkoj mešovitoj firmi iz Kragujevca. A to i ne bi bilo tako loše. Naprotiv.