Na izborima u beogradskim opštinama Zemun i Voždovac Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je najviše glasova, dok je u Kosjeriću pojedinačno najjača Demokratska stranka (DS) Borisa Tadića. U Zemunu, nekada najčvršćem uporištu radikala, SNS je osvojila 33,99 posto glasova, koalicija Za evropsku Srbiju (ZES) koju predvodi DS 27,71 posto, Srpska radikalna stranka (SRS) 10 posto, koalicija Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) 7,7 posto glasova birača, koalicija Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija – Narodni pokret (DSS-NS-NP) 7 posto, a Lista za toleranciju Rasima Ljajića 2,21 posto glasova.

Voždovačku lokalnu skupštinu će činiti 18 naprednjačkih odbornika, 17 iz Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, 7 odbornika DSS-NS-NP, šestoro iz koalicije SPS-PUPS-JS. U parlament su ušli i radikali sa tri odbornika, Liberalno demokratska partija (LDP) takođe sa tri odbornika i Lista za toleranciju sa dva odbornika.

U Kosjeriću DS ima 8 odbornika, SNS 4, Nova Srbija 4, Demokratska stranka Srbije 4, koalicija SPS-PUPS-JS 4, SPO 2, G17 plus 1, a ispod crte su ostali radikali i LDP.

Lokalni izbori u svega tri opštine u Srbiji ne bi bili posebno zanimljivi da nije nekoliko faktora.

Prva važna karakteristika je jasan primat dve političke partije u Srbiji. Jedna je vladajuća Demokratska stranka, a druga je nova po imenu, a stara po akterima, Srpska napredna stranka. Demokratska stranka stožer je takozvanog proevropskog bloka, a Srpska napredna stranka najjača je partija bloka koji sebe naziva patriotskim. Međutim, ta dva bloka nisu oštro suprotstavljena, pa je moguće, ako ne i izvesno, u budućnosti očekivati razne matematičke kombinacije i koalicije, recimo, demokrata i naprednjaka ili podršku SPS-a jednom ili drugom bloku. Samo dva dana posle izbora i demokrate i naprednjaci najavljuju da je moguće postići dogovor o saradnji, jer je bez te dve partije skoro nemoguće formirati većinu u ovim opštinama.

Dve stranke čiji stavovi ostaju tvrdi, Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića negde nisu prešle izborni prag, a negde su ostvarile vrlo loše rezultate. Ove dve partije ostaju na marginama političkih dešavanja, a njihov koalicioni potencijal opada sa svakim novim izborima. Radikali su potvrdili da odlaze u opoziciju. Bilo je indikativno čuti u Beogradu vrlo poznatu simpatizerku radikala koja je po završetku izbora samo rekla „pukli smo". Čedomir Jovanović će, ako želi da na narednim izborima pređe cenzus, morati da preispita politiku svoje stranke.

Druga karakteristika nedeljnih izbora je (ne)očekivani uspeh Srpske napredne stranke. Pobede u Zemunu i Voždovcu donekle predstavljaju iznenađenje, naročito ako se ima u vidu da je Voždovac tradicionalno uporište demokrata, a Zemun radikalska tvrđava. SNS se na ovim izborima legitimisala, prvi put samostalno nastupila otkada je pre deset meseci Nikolić sa nekolicinom istomišljenika napustio SRS. Nije tajna da Nikolić i njegov mlađi saradnik Aleksandar Vučić znaju kako da pridobiju birače. Taj je dvojac bio kormilar svih uspeha radikala u poslednjih nekoliko godina, ali zahvaljujući Šešelju i tvrdoj struji, nikada nisu uspeli da formiraju republičku vlast.

Aleksandar Vučić ovoga puta kaže da se ne može desiti da naprednjaci ne kapitalizuju svoj uspeh. Još nešto, Nikolić je za kratko vreme ne samo preoteo glasače radikalima, već pridobio i nove pristalice, najviše iz redova onih koji se deklarišu kao patriote. Umereni, nacionalni, otvoreni prema Evropskoj uniji, uz zadršku – ne u Uniju po svaku cenu – a cenu će odrediti oni, postali su prihvatljivi mnogim biračima kojima je šovinistička retorika dosadila, baš kao i osećaj gubitništva, jer nikako da skinu „žute" (DS) sa vlasti od 2000. godine. Ako je verovati čaršijskim pričama da je Boris Tadić kumovao raspadu radikala, sigurno mu danas nije sasvim svejedno zbog rezultata naprednjaka.

Treći važan momenat je relativan neuspeh DS. Prvi čovek demokrata u Beogradu Dragana Đilasa očekivao je bolji rezultat. Đilas je po objavljivanju rezultata čestitao naprednjacima i kritikovao vrh DS, jer niko od DS-ovih ministara nije pomogao u kampanji. Da podsetimo, u sve tri opštine DS je izgubila od četiri do sedam mandata. Najveći problem te stranke, čini se, jeste upravo beogradski odbor, a za utehu im je vrlo loš odziv na Voždovcu i u Zemunu, gde je na birališta izašlo 33, odnosno 36 posto birača, pa je teško uopštavati rezultate.

Pred beogradskim DS-om je analiza rezultata i apatije birača, a očekivati je i oštru kritiku predsednika Tadića. U Kosjeriću je situacija malo drugačija, pa bi tu DS mogla da bude zadovoljnija. U ovoj opštini na zapadu Srbije izlaznost je bila skoro kao na republičkom nivou prošle godine (68 posto) i u tom mestu, bez obzira na četiri mandata manje, DS može da formira vlast preslikanu onoj na republičkom nivou. Po kuloarima se govori da će naprednjaci ponuditi koalicionu vlast DS-u u Zemunu za ulazak u koaliciju u Kosjeriću. Iako u ukupnom zbiru lošije, DS, baš kao i vladajuća koalcija, može da bude relativno zadovoljna rezultatima. U godini krize, bez ispunjenih obećanja o bržem priključivanju EU, sa još uvek blokiranim prelaznim sporazumom, birači nisu mnogo kaznili vladajuću koaliciju. Ukoliko se obistine najave da će Srbija početkom naredne godine na belu šengen listu, te ako sila diplomatske inicijative omogući umekšavanje stava Holandije, moguće je da će to biti novi zamajac politici Borisa Tadića. Tada će sve biti moguće, uključujući i nove izbore, ukoliko predsednik proceni da je to dobro vreme da obezbedi stabilnu vlast i u narednom periodu.

Tadiću je potreban partner. Strateški izbor je pao na Ivicu Dačića i SPS, a ova, skoro marginalizovana partija, svoj novi život pre svega može da zahvali lideru demokrata. Sve bolji rejting SPS još je jedna karakteristika vanrednih lokalnih izbora. Socijalisti su u sve tri opštine značajno poboljšali rezultat i to pre svega zahvaljujući imidžu pomenutog Dačića, ministra policije, koji u Briselu dobija najviše ocene za rad u resornom ministarstvu i kojem su otvorena vrata svih evropskih prestonica.

Mudro je sačekao Vojislav Koštunica da vidi kako stvari stoje pre nego što prihvati poziv na ujedinjavanje patriotski nastrojene opozicije. Nije znao da li da se privoli carstvu radikalskom ili carstvu naprednjačkom, sve čekajući da vidi od koga će više da profitira. Ostaje da se vidi kako će reagovati Koštunica, sa kim će pristati da sklapa saveze, i najvažnije, hoće li moći da prihvati da Nikolić bude lider opozicije. DSS stoji u mestu, ni gore ni dole, a nije im pomoglo ni to što su u kampanju uključili razne poznate ličnosti, od reditelja i glumaca do pevača i sportista.

Rezultati su poznati. Ko je dobitnik a ko gubitnik znaćemo kada opštine formiraju vlast, a najinteresantnje će biti u Zemunu.