U kakvoj su vezi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji (SSP), energetski sporazum Beograda i Moskve, supruga bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj i ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Verhagen? Sve postaje jasno dok se neočekivano isprepletane niti "srpske priče" polako razotkrivaju, kao u kakvom dobrom trileru, da bi sve očiglednije vodile napetom i neizvesnom razrešenju: da li će ova usamljena balkanska zemlja najzad privesti (srećnom) kraju svoje "evropsko putovanje", ili će ponovo potonuti u (samo)izolaciju?

Aktuelnu vladu Srbije srušio je razdor oko pitanja da li bi trebalo nastaviti pregovore sa Briselom uprkos njegovom stavu o nezavisnosti Kosova ili odbiti svaki sporazum sa EU u kojem nema izričitih garancija da se neće priznati promena granica nastala otcepljenjem Kosova. Pristalica prvog stava je predsednik Srbije Boris Tadić (Demokratska stranka – DS), dok se za drugi zalaže premijer Vojislav Koštunica (Demokratska stranka Srbije – DSS).

U sve oštrijoj preizbornoj retorici, Tadić, nosilac liste „Za evropsku Srbiju", podseća da je većina građana još na predsedničkim izborima potvrdila da želi u EU, i da će upravo građani i država imati najviše koristi od SSP, jer 80 odsto tog sporazuma podrazumeva ragulisanje ekonomskih odnosa sa EU. On je izjavu predsednika vlade Vojislava Koštunice, lidera DSS, da ne treba potpisivati SSP ocenio kao „tužnu", budući da dolazi iz stranke koja je, prema njegovim rečima, imala evropski karakter i koja je kao jedan od prioriteta imala evropske integracije. Tadić je istakao da investitori neće ulagati novac u zemlju u kojoj vlada „svađalačka atmosfera" i iz koje se u inostranstvo upućuju neprijateljski tonovi, i da je zato „svaka antievropska poruka zadiranje u džep svakog pojedinačnog građanina i otimanje novca od građana".

Koštunica, međutim, smatra da iako je „Srbiji mesto u EU", ona tu ne treba da uđe „četvoronoške", već uspravno, kao što su to učinile i sve druge članice. Objašnjavajući svoje protivljenje potpisivanju SSP u sadašnjim okolnostima, on je rekao da se pre potpisivanja mora "nedvosmisleno utvrditi u kojim granicama EU vidi Srbiju". Prema njegovim rečima, član 135 parafiranog sporazuma, doduše, zaista govori o Srbiji kao celini u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ali "nije poznato da li će sporazum u istom obliku biti ponuđen i na potpisivanje", a čak i da se njime garantuje teritorijalna celovitost Srbije, naša zemlja bi trebalo da traži dodatne garancije svog integriteta. Koštunica pored ostalog zamera koalicionim partnerima DS i G17 plus što nisu želele da se pokrenu tužbe protiv država EU koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Pristalice Koštuničine politike su, posle podrške nekih članica EU jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, dobile novi razlog da posumnjaju u dobronamernost "zapadnoevropskih prijatelja" nakon što je Haški tribunal izrekao oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju, odgovornom za smrt najmanje 40 civila (najviše Srba, ali i Roma i Albanaca) tokom rata na Kosovu. Za ovako sraman ishod suđenja dobrim delom je zaslužan i tim skupih britanskih advokata angažovanih da zastupaju Haradinaja, iz kancelarije čiji je jedan od partnera supruga Toni Blera, bivšeg premijera zemlje koja se od samog početka zalagala za nezavisnost Kosova.
Otuda istraživanje javnog mnenja agencije „Politikum", napravljeno za potrebe Ministarstva za Kosovo i Metohiju, pokazuje da, iako dve trećine građana Srbije (63,9 odsto) i dalje podržava ulazak Srbije u EU, čak 71,3 odsto smatra da to ne bi trebalo prihvatiti ukoliko je uslovljeno priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Solanin predlog

U najnovijem nastavku "srpske priče" na scenu stupa Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. On se ovih dana javno založio da se Beogradu ponudi da potpiše SSP po ubrzanom postupku, pre izbora (raspisanih za 11. maj), a po mogućstvu na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja EU 28. aprila. Proevropski orijentisani Srbi ovo su radosno dočekali kao potvrdu podrške i naklonosti EU, drugi, skloniji tešnjim vezama sa Rusijom, Kinom i Indijom su to odbili kao licemerje posle „kosovskog debakla", a deo srpske političke javnosti je čak ocenio da je ovako tempirana ponuda pokušaj mešanja u unutrašnje stvari Srbije.
Premijer Koštunica je, čak, primetio da „ako Tadić i koalicija Čanak, DS, G17 podržavaju Solanin sporazum koji treba da pomogne ovoj koaliciji na izborima, to može predstavljati partijski interes Čanka, DS i G17, ali taj sporazum svakako nije u interesu države Srbije i srpskog naroda", i ocenio ga "pokušaj potpisivanja nezavisnosti Kosova".

Doris Pak, šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, međutim, tvrdi da je netačno da je Solanina ponuda mešanje u unutrašnje stvari Srbije, ili pokušaj da se utiče na ishod prestojećih izbora. "Ludost je doživljavati ovu izjavu na takav način. Solanina izjava je u funkciji naše želje da pomognemo srpski narod, posebno mlađe generacije i njihovu bolju budućnost. Mi nikome ne sugerišemo za koga treba da glasa i ne podržavamo političke lidere, već narod i ideje", rekla je Pak u intervjuu listu „Danas". Ona je ipak dodala da u EU znaju „ko od srpskih političara jeste za Srbiju u EU, a ko je za približavanje Rusiji i distanciranje od EU". Pak je uverena da potpisivanje SSP ne bi predstavljalo opasnost za uspostavljanje pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom, na kojoj insistiraju pojedine članice Unije, pre svih Holandija, jer „hapšenje Ratka Mladića i ostalih optuženika… može biti odloženo i za period nakon izbora u Srbiji, s obzirom na to da je posle potpisivanja sporazuma neophodno da on bude i ratifikovan u Evropskom parlamentu, koji uvek može sprečiti ratifikaciju ukoliko Srbija ne bude želela da sarađuje s Hagom". Takvo je mišljenje izneo i Oli Ren, evropski komesar za proširenje.

Holandska zbrka

Popriličnu pometnju u srpskim medijima izazvale su protivrečne izjave iz Holandije. Po jednima, ova zemlja neće insistirati na „haškom uslovu" pri potpisivanju SSP, već će njime usloviti primenu sporazuma, dok po drugima nema ni govora o ublažavanju „tvrdog" stava Holandije koja na taj način, kažnjavajući nas, kako tvrdi predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim LJajić, „pere svoju nečistu savest zbog zločina u Srebrenici".

Ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Verhagen izjavio je državnoj radio-televizji Srbije da je njegova zemlja spremna da odobri potpisivanje SSP pod uslovom da se Beograd obaveže da ga neće ratifikovati i primeniti pre nego što ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom. I Verhagen je tom prilikom potvrdio da je prva prilika za potpisivanje sporazuma ministarski sastanak EU 28. aprila u Luksemburgu.

Nova nedoumica je ukoliko nam SSP zaista tada bude ponuđen, ko će ga potpisati? Vlada je pre raspisivanja izbora za to ovlastila potpredsednika Božidara Đelića (za tu odluku glasali su svi ministri, uključujući i premijera Koštunicu), a predsednik Tadić bi se, s druge strane, mogao pozvati na Bečku konvenciju, po kojoj kao šef države ima pravo da potpisuje međunarodne sporazume. Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović smatra da "predsednik ima pravo da potpiše SSP i treba da učini sve kako bi, zajedno sa Evropom koja razume naše probleme, obezbedio građanima Srbije sigurniju evropsku budućnost". I stranka G17 plus smatra da bi bilo najbolje da sporazum lično potpiše predsednik države. „Građani Srbije nisu zaslužili i ne mogu da izdrže ni novu izolaciju, niti da godinama čekaju na ulazak u EU", izjavio je agenciji Tanjug šef informativne službe G17 plus Nikola Papak, dodajući da „samo ako što pre nastavimo pridruživanje EU, možemo da obezbedimo i stabilnost dinara, veće investicije i nove poslove…Evropska perspektiva za građane Srbije znači sigurnu budućnost za našu decu, putovanje u Evropu bez viza, jak i stabilan dinar, a iznad svega, više investicija i više posla".

Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić se, međutim, zalaže da odluka vlada kojom je Đelić bio ovlašćen da potpiše SSP bude povučena. On je najavio da će, u slučaju da Srbija sada potpiše SSP, biti pokrenuta inicijativa za opoziv predsednika Tadića. „Odobravanjem potpisivanja tog sporazuma sa EU predsednik države bi prekršio ustav sopstvene države i rezoluciju Skupštine Srbije", rekao je Ilić. Boris Tadić je na to odvratrio da je takvu odluku moguće opovrgnuti jedino stvaranjem nove većine u vladi.

Predsednik Srbije je sa rezervom prihvatio mogućnost da SSP bude potpisan pre 11. maja, kako to predlažu neki zvaničnici EU.

„Niko nikada nije rekao da ćemo 28. aprila dobiti sporazum na potpisivanje, nego je tada samit na kome je najranije moguće potpisati takav dokument", rekao je Tadić, iskoristivši priliku da ponovi da Srbija neće prihvatiti, kao uslov za prijem u EU, da prizna jednostrano proglašenu nezavinost Kosova, ako to neko od nje zatraži i naglasio da se takav zahtev ne može postavljati, posebno zato što ne postoji opšta saglasnost u EU o Kosovu, jer ima država članica Unije koje nisu i neće priznati nezavinost pokrajine.

Šreder, Kosovo i ruski gasovod

Zanimljivo je da je i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ocenio da je odluka vodećih država EU da priznaju nezavisnosti Kosova "bila greška", i da bi Unija još ovog meseca trebalo da ponudi Beogradu potpisivanje SSP. „Trebalo je sačekati sa odlukom o priznanju Kosova, a dotle pomoći srpskim političarima orijentisanim ka Evropi. Sada, kada je EU već učinila grešku, nadam se da će shvatiti da ima dug prema Srbiji i da srpski narod neće ostaviti na cedilu", rekao je Šreder. Njegov je stav da bi druga greška bila usloviti budućnost i stabilnost Zapadnog Balkana saradnjom s Haškim tribunalom. "Evropska politika ne može da bude rob Haga. Pitanje je jednostavno: Da li nam treba Srbija u Evropi? Mislim da nam treba, kao što nam nam je potrebna i Turska", rekao je Šreder, čiju su velikodušnu opasku neki zlonamernici protumačili kao posledicu činjenice da je on u upravi mešovite nemačko-ruske firme koja rukovodi gasovodom postavljenim na dno Severnog mora. A ruski gas je "zajednički imenitelj" i jedan od glavnih likova i u srpskoj priči.

Naime, predizborni sukob "proevropskih" i "proruskih" političara u Srbiji, koji bi mogao da dugoročno opredeli sudbinu zemlje, sad se koncentrisao na energetski aranžman Srbije i Rusije, odnosno budući ruski gasovod kroz Srbiju. Ovi prvi ga koče, kao da bi time mogli da razuvere protivnike sporazuma sa EU, oni drugi ga predstavljaju kao rešenje svih naših problema i svojevrsnu "zamenu" za SSP. Vojslav Koštunica tvrdi da je koalicija oko DS, pod izgovorom da je vlada u tehničkom mandatu, sprečila potvrđivanje energetskog sporazuma sa Rusijom, „a sada, kada im Solana nudi sporazum za koji ne znamo da li ruši našu državu, onda vlada nije u tehničkom mandatu!".

Pametni ljudi u ovoj zemlji znaju da, u suštini, ne postoji dilema "SSP ili ruski gas", kao što nije postojao ni izbor "Kosovo ili Evropa", i kao što, ako bolje razmislimo, neće biti boljeg opredeljenja za prosperitet Srbije i miran život na Balkanu od onog kojem su se već priklonile sve države iz našeg neposrednog okruženja.