Dve oprečne stvarnosti na Kosovu i Metohiji su još jednom izbile u prvi plan nakon poslednjih kosovskih lokalnih izbora 15. novembra.

Južno od reke Ibar, izbori su danima bili glavna vest, a posebnu pažnju lokalne i medjunarodne javnosti privlačilo je to što su ovo bili prvi izbori koje su kosovske vlasti samostalno organizovale, dve godine nakon što su proglasile nezavisnost pokrajine. Medjunarodni predstavnici na Kosovu su ove izbore ocenili uspešnim.

Severno od reke, u četiri opštine u kojima Srbi čine apsolutnu većinu, Srbi su u nedelju, 15. novembra, oplakivali smrt Patrijarha Pavla. Da se ‘u susedstvu’ održavaju izbori, mnogi su saznali tek iz izveštaja beogradskih medija.

U danima koji su usledili, kosovski Albanci su se bavili postizbornim temama – koalicijama, neregularnostima, drugim krugom. U danima žalosti, autobusi i vozila sa Srbima na severu, ali i iz svih ostalih delova Kosova i Metohije su krenuli ka Beogradu, da bi se kosovski Srbi, uz stotine hiljada drugih gradjana, poklonili na odru Njegove Svetosti.

I da se nekoliko izolovanih albanskih sela i etnički mešovitih kvartova geografski ne nalazi na teritoriji severnih opština, biračka mesta u ovom delu Kosova se i zvanično ne bi otvorila 15. novembra, pošto Srbi u ovim opštinama nisu učestvovali u izborima.

Severni Srbi ne vide interes za učešće u kosovskim izborima. Oni nisu deo novog kosovskog društva i žive u potpuno drugačijem administrativnom i političkom sistemu od kosovskih Albanaca. Različiti svetovi dva naroda su i dodatno podeljeni paralelnim sistemima koji godinama postoje. Na severu funkcionišu srpske institucije i gradjani su im u potpunosti lojalni. Dodatni razlog zašto je priča o kosovskim izborima protekla potpuno nezapaženo kod severnih Srba jeste i odsustvo uobičajene antikampanje lokalnih političkih lidera, čiji je uticaj značajno oslabio u proteklih godinu i po, a nakon izborne promene vlasti u Beogradu.

Iako su prištinski predstavnici optužili Beograd da vodi antikampanju, nje na severu nije bilo, ako se izuzme ranija ocena srpskih zvaničnika da se nisu stekli uslovi za učešće Srba na ovogodišnjim izborima.

I same kosovske vlasti su indirektno priznale nemoć da ‘integrišu’ sever, time što su odložile održavanje izbora u severnoj Kosovskoj Mitrovici za proleće, uz još jednu manju srpsku sredinu – selo Parteš.

Južno od severa, u onoj drugoj stvarnosti, Srbi su, posle dužeg vremena, izašli na izbore. Od ukupno 74 prijavljenih partija i nezavisnih kandidata, udruženja građana i koalicija, 22 su bile iz srpske zajednice. Tako je i dodatni razlog za medjunarodne i albanske predstavnike da ocene izbore uspešnim, bilo učešće Srba i to nakon više bojkota ranijih kosovskih izbora, te formiranje 3 nove, seoske opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.

Najveća medijska pažnja bila je usmerena na Gračanicu, selo nadomak Prištine, gde je najviše političkih stranaka i pojedinaca prijavilo učešće, medju kojima i oni koji su zaposleni pri srpskim državnim institucijama i to na rukovodećim mestima.

Nema preciznih podataka koliko je Srba, južno od Ibra izašlo na ove izbore. Od oko 700,000 izašlih birača, procenjuje se da je oko 8 000 Srba i drugih nealbanaca, što je negde oko 5% srpskog biračkog tela. Na lokalnim izborima Srbi su dobili vlast u tri novoformirane opštine, ali su je izgubili u dve u kojima čine većinu – u opštinama Štrpce i Novo Brdo.

Prema podacime Centralne izborne komisije Kosova, u Gračanici je glasalo oko 3.500 glasača, odnosno 23,62 % upisanih birača.

Srbi su pobedili i u dve nove opštine sa srpskom većinom u okolini Gnjilana, iako je i tamo odziv bio slab. U selima Ranilugu i Klokotu, a sad opštinama, glasalo je 13,89%, odnosno 25,39% birača.

U Štrpcu, gde Srbi čine 70% stanovništva, na birališta je izašlo ukupno 30,91% birača, i to više Albanaca od Srba, čime su Srbi izgubili lokalnu vlast. Za manje od nedelju dana se ipak očekuje drugi krug. Slična situacija se desila i u još jednoj većinski srpskoj opštini, Novom Brdu, gde je glasalo 25,64% glasača, ali su Albanci dobili većinu među odbornicima.

Izbori u srpskim sredinama su pokrenuli lavinu optužbi protivnika izbora, ali i samih kandidata, na račun svojih političkih protivnika za neregularnost izbora i samog toka glasanja.

Grupa političkih predstavnika Srba, učesnika lokalnih izbora u Gračanici, saopštila je da će žitelje centralnog Kosova pozvati na građansku neposlušnost ukoliko Centralna izborna komisija ne poništi izborne rezultate za novu opštinu Gračanica, zbog "izvršene neviđene krađe i javne kupovine glasova", Samostalne liberalne stranke, koja je pobedila u ovoj opštini.

Srpski načelnik kosovskog okruga Goran Arsić naglašava da je bilo dosta neregularnosti, kao i da je veliki broj ljudi koji su glasali potkupljen: "Glasači su bili pod pritiskom, glasovi su kupovani za 200 do 450 evra po porodici, a po članu glas je koštao 50 evra, deljena su drva, brašno, šećer, ulje, čak je u Štrpcu zabeležen slučaj da je Albanac sa ličnom kartom Albanije glasao. Imamo snimke kako su ljudi podmićivani, a sve to predstavlja dokaz nelegitimnosti izbora".

Formiranje novih opština je predvidjeno Ahtisarijevim planom, koji su Srbi odavno odbacili. Uprkos tome, lokalnim izborima, predhodila je skoro dvogodišnja promotivna kampanja o decentralizaciji, snažno usmerena ka srpskim sredinama, koju je predvodila Medjunarodna civilna kancelarija, takodje formirana u skladu sa Ahtisarijevim planom za Kosovo. Očigledno, kampanja nije dala rezultate na severu.

Mnogi Srbi smatraju da to što je ovoga puta bilo Srba koji su izašli na birališta, nije rezultat uspešne izborne kampanje i promocije decentralizacije, već odsustvo jasnog ohrabrenja i strategije iz Beograda za budućnost kosovskometohijskih Srba, artikulisanim kroz aktivan rad na terenu, i to pre svega za Srbe južno od Ibra. Iz straha da ih je ‘Beograd ostavio’, Srbi ne vide drugu mogućnost opstanka osim da sačuvaju sela u kojima žive tako što će pokušati da osvoje lokalnu vlast.

Ovo se dešava godinu i po dana od održavanja srpskih lokalnih izbora u ovim opštinama i formiranja lokalnih samouprava na srpskom budžetu.

I oprečne reakcije iz Beograda unele su dodatnu zbrku. Državni sekretar ministarstva za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanović, neposredno posle objavljivanja preliminarnih rezultata, ocenio je da je izlaskom Srba na lokalne izbore „značajno poljuljan autoritet srpske vlade u pokrajini i politika na Kosovu će morati da se menja". „Nastaće pukotina između Srba na severu i Srba na jugu Kosova i Srba na jugu Kosova i vlasti u Beogradu", rekao je Ivanović, ističući da na malom prostoru ne mogu biti dve lokalne samouprave, od kojih jedna podržava Prištinu, a druga Beograd, te da je sukob na vidiku.

Srpski ministar za Kosovo i Metohiju, Goran Bogdanović, ocenio je medjutim, da se radi o neznatnom broju birača u poredjenju sa više od 120 000 registrovanih srpkih birača na Kosovu i Metohiji, te da su novi srpski predstavnici nelegitimni:

„Ogromna većina Srba je poslušala preporuku Vlade i prepoznala državni i nacionalni interes, a pre svega svoj životni interes. Neće biti revanšizma za one koji su odlučili da učestvuju na izborima. Jedinu kaznu koju će morati da trpe izrekao im je sam narod svojim neizlaskom na birališta, oduzevši im tako legitimitet i pravo da bilo koga drugog predstavljaju osim sami sebe".

Broj izašlih Srba na poslednjim izborima je svakako nekoliko puta veći od onog koji je zabeležen u vreme kada su ovi srpski zvaničnici, a nekadašnji kandidati na kosovskim izborima, pozivali srpsko stanovništvo da glasa za njihovu opciju. Učešće njihovih birača na tim izborima se merilo na nivou statističke greške. Sadašnji Ministar i Sekretar u srpskoj vladi su više godina boravili u prostorijama kosovskog parlamenta.

Izborni rezultati, kontradiktorni stavovi i oprečna mišljenja simbolišu duboku podeljenost srpske zajednice i najavljuju nove probleme. Srbi su sada i dodatno oslabljeni u svojim suprotstavljenim pozicijama, severno i južno od reke. Smešteni u dva rama, prepoznaju ipak jednu potrebu, da ostanu tu gde jesu.