Srpski parlament je 9. aprila, nakon 13 sati rasprave, usvojio Leks specijalis kojim je omogućen početak realizacije dugo najavljivanog projekta „Beograd na vodi“. Vladajuća Srpska napredna stranka ništa nije prepustila slučaju – svih 13 sati u parlamentu su bili lider te stranke i srpski premijer Aleksandar Vučić, kao i većina ministara, čime su pokazali da projekat o kome je reč za njih ima prvorazredni značaj.

Na površini od čak 177 hektara neposredno uz reku Savu, udaljenom samo kilometar od strogog centra grada, treba da se gradi više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata vrtića, škola, ustanova kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina.

Leks specijalis rešio je vlastima dva problema – omogućio je direktnu pogodbu sa investitorom, kompanijom “Igl hils” i stvorio uslove za relativno brzo raseljavanje objekata na prostoru na kome treba da se realizuje projekat. To znači da tendera za objekte neće biti, da će rešenja biti onakva kakva se dogovore sa investitorom i  da će procedure za raseljavanje biti pojednostavljene kako bi država izbegla ili odloži eventualne sudske sporove povodom vlasništva nad postojećim objektima.

Zaobilaženje tendera i pojednostavljenje eksproprijacije omogućeni su tako što je Leks specijalisom definisano da postoji javni interes za gradnju “Beograda na vodi”. Pravni eksperti kažu da osnova za to nije jasna jer  se “Beograd na vodi” mahom odnosi na poslovni i stambeni prostor, tržne centre, hotele i slično, koji će biti u vlasništvu kompanija i individualnih vlasnika, a ne grada. Vlasti su ignorisale takve primedbe, nudeći prilično uopšteno i rastegljivo pravno tumačenje prema kome je projekat u javnom interesu jer treba da podstakne razvoj Srbije.

Neprekidno prisustvo premijera i ministara tokom rasprave u parlamentu imalo je za cilj da utiša očekivane kritike iz redova opozicije, a Leks specijalis je na kraju usvojen dvotrećinskom većinom, odnosno glasovima svih poslanika vladajuće većine u srpskom parlamentu. Tokom rasprave pred zgradom parlamenta, u znak podrške vlastima, okupila se grupa građana koji su tvrdili da su došli spontano. Ali, na internet portalima su se pojavile fotografije na kojima su neki od okupljenih snimnjeni na stranačkim skupovima SNS-a.

Jedan od najupadljivijih transparenata glasio je “Vučiću uhapsi ih sve”, što opozicija “čita” i kao poruku onima koji su protiv “Beograda na vodi”, uključujući i poslanike opozicije. Opozicione strane najavile su da će nastaviti da se bore, upozoravajući potencijalne investitore da ulaze u nelegalan posao, budući da su prekršeni Ustav i čitav niz zakona. Ali, stav opozicije neće moći ništa da promeni, a investitor za koga se ceo posao i priprema će svakako umeti da zaštiti svoje interese u slučaju da u narednim godinama zaista dođe do promene vlasti i da Srbija zatraži reviziju sporazuma o Beogradu na vodi.

Investitor

Većina detalja vezanih za projekat i dalje je nepoznata. Ugovor sa “Igl hilsom” tek treba da bude potpisan, a za sada se zna da će zemljište na kome će se graditi objekti biti iznajmljeno na 99 godina, bez tendera. Vlasti kažu da se očekuju ulaganja od više od tri i po milijarde evra, ali preciznih podataka o tome još nema, budući da nema ugovora. Javnosti takođe nije saopšteno koliko novca Srbija treba da dobije od iznajmljivanja tog prostora, da li će svih 177 hektara biti iznajmljeno odmah, ili će se ići po fazama.

Očekuje se da će najpre da budu izgrađene dve zgrade (kule) čiji crteži su objavljeni. Ali, tih zgrada nema na maketama i bilbordima “Beograda na vodi” predstavljenim javnosti pre skoro dve godine, iz čega se može zaključiti da je u međuvremenu došlo do nekih izmena. Srpske arhitekte koje se protive “Beogradu na vodi” kažu da valjane projektne dokumentacije uopšte i nema i da se sve zasniva na maketama i crtežima podložnim promenama.

Nepoznanice o kojima je reč dodatno podstiču sumnje u sprovodivost samog projekta, pa čak i sumnje u dobre namere onih koji ga promovišu. Pojedini analitičari skloni su da kažu da je Leks specijalis, zapravo, otvorio prostor za korupciju i da će omogućiti različite oblike manipulacija, dok vlasti tvrde da će sve biti transparentno i da je reč o projektu koji će pokrenuti srpsku privredu, angažovati kapacitete srpskog građevinarstva i stvoriti uslove za otvaranje 13.000 novih radnih mesta.

Gradski menadžer Goran Vesić u saopštenju objavljenom na sajtu gradske uprave navodi da će u novom gradu koji će se graditi na obali Save živeti oko 17.000 ljudi a da će  svakog dana na gradnji objekata raditi od 3.500 do 5.000 radnika koji će godišnje za plate dobijati više od 40 miliona evra. Iz toga bi trebalo zaključiti kako se već zna koliko će biti plaćani građevinski radnici i da će na gradilištima raditi gotovo isključivo srpski građevinari. S obzirom na nedostatak drugih važnih podataka, taj stav zvuči kao projekcija, a ne kao relevantan podatak.

Otpor

Ogroman prostor na kome treba da se gradi “Beograd na vodi” ima ekskluzivnu poziciju, ali su na njemu Glavna železnička stanica, skladišta, barake, olupine brodova… On je potpuno zapušten jer gradske vlasti decenijama ne uspevaju da obezbede novac za izmeštanje železničke stanice, eksproprijaciju i komunalno i infrastrukturno opremanje zemljišta. Sadašnje vlasti u odbrani projekta “Beograd na vodi” insistiraju upravo na tome da žele da urede do sada neuređeni deo grada, optužujući opoziciju i druge protivnike projekta da se protive modernizaciji.

Srpske arhitekte već decenijama su frustrirane zbog toga što Beograd sporo izlazi na obale dve reke (Save i Dunava), a naročito zbog zapuštenosti prostora na kome sada treba da se gradi “Beograd na vlodi”. Ali, upravo oni su danas najogorčeniji protivnici projekta. Akademija arhitekture Srbije, u kojoj je i 17 profesora univerziteta, pozvala  srpsku vladu da odmah obustavi projekat, upozoravajuči da bi zbog njegove realizacije mogao da “nastane haos”.

Arhitekte su besne zbog toga što je izostala stručna javna rasprava o uređenju ekskluzivnog prostora u Beogradu i što stručnoj javnosti nisu predočeni detalji, osim makete koja se svakodnevno pojavljuje u medijima. "Ponižavajuća činjenica da je jedna maketa kojoj se ne zna ni autor ni poreklo, postala glavna matrica dalje razrade prostornog plana, za najvredniji deo grada, umesto urbanističkog plana", navela je ta akademija u saopštenju.

Stručnjaci se, u osnovi, protive izgradnji visokih zgrada od betona i stakla u ovom delu grada, smatrajući da takvim objektima nije mesto u prečniku od jedan kilometer od strogog centra grada. Ali, investitor sa kojim će se sklapati direktna nagodba ima drugačiji koncept, blizak modernoj arhitekturi u Ujedinjenim arapskim  emiratima i drugim zemljama tog regiona i neće obraćati previše pažnje na stav srpske stručne javnosti.

Arhitekte imaju podršku velikog broja intelektualaca, ali to nije zaustavilo pripreme za gradnju. Ugovor sa “Igl hilsom” u dogledno vreme će biti potpisan i gradiće se objekti kakve je ta kompanija predvidela. Kako stvari sada stoje, prilično je izvesno da će najpre početi gradnja dve višespratne kule. Šta će dalje biti sa ogromnim prostorom od 177 hektara, tek će se videti.