Srbija, bokser koji izaziva režim
Miša Bačulov je prvak u tajlandskom boksu, filantrop, aktivista, a od 2024. godine i odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Danas je jedno od najistaknutijih lica opozicije protiv Vučića. Susreli smo se sa Bačulovim neposredno pre njegovog hapšenja
Miša Bačulov © Privatna arhiva Miša Bačulov
Miša Bačulov © Privatna arhiva Miša Bačulov
Na prvi pogled, Miša Bačulov ne izgleda kao osoba s kojom biste razgovarali o politici. Kosa mu je kratko ošišana, nosi crnu kožnu jaknu ispod koje se naziru mišićave, istetovirane ruke i snažne i hrapave šake. Ipak, dok sedimo za stolom sa ovim prvakom tajlandskog boksa, rođenim 1982. u Novom Sadu, razgovor skreće na teme vezane za Aleksandra Vučića, studentske proteste i sadašnjost i budućnost Srbije. Susreli smo se sa Bačulovim u Novom Sadu 31. oktobra neposredno pre njegovog iznenadnog hapšenja (prema tvrdnjama medija bliskih režimu, planirao je da se otruje, da bi potom okrivio predsednika Vučića).
Pre nekoliko dana, televizijske stanice bliske stranci Aleksandra Vučića objavile su video na kojem se vidi kako hodate u blizini železničke stanice u Novom Sadu nekoliko sati pre pada nadsrešnice 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo šesnaest osoba. Sam Vučić je između redova sugerisao da ste mogli aktivirati eksploziv mobilnim telefonom…
Način na koji je taj video korišćen jasno pokazuje kako režim funkcioniše. Stanica je puna kamera: sigurno znaju da sam jednostavno ušao da uhvatim voz. Nema ništa čudno u tome što prolazim pored stanice zadubljen u svoj telefon. Nažalost, danas smo svi zadubljeni u telefone. Aluzije na potencijalnu bombu koju sam navodno aktivirao su čista fantazija.
Prošla je godina dana od urušavanja nadstrešnice – bez ikakve presude za odgovorne – i sad su se uhvatili za taj video, pričaju o terorizmu i mogućoj eksploziji, a uzrok urušavanja svima je poznat: loša gradnja, odnosno održavanje nadstrešnice.
Kako danas funkcioniše Vučićev režim u Srbiji?
Kao i svi autokratski režimi. Nije važna istina, već ono što oni govore. Svako ko ne radi ono što kažu predstavljen je kao neprijatelj zemlje. Pazite: kažem neprijatelj zemlje, a ne njihove stranke, jer se oni poistovećuju sa zemljom. Ali ja se ne bojim i nisam prodana duša. S obzirom da to da poznajem mnogo ljudi i da sam nepredvidiv, vlast me doživljava kao problem.
Ovo nije prvi put da vas lično napadaju mediji bliski vlasti…
Nije. Samo tokom poslednje godine, od kada su počeli protesti, optužili su me da sam narkodiler – iako ljudi znaju da se bavim sportom i humanitarnim radom – a onda su rekli da sam nasilan jer imam boksersko iskustvo i radio sam u obezbeđenju. Ali kako se nižu laži, tako gube poverenje naroda. Da je Vučiću iole stalo do ove zemlje, objavio bi dokumente vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, i došlo bi se do nekih presuda.
Zašto vlast nije objavila ugovore o rekonstrukciji stanice (obnovljene između 2021. i 2024. godine) kako su studenti tražili?
Zato što su verovatno svi umešani. Svi bi pali. Tako funkcioniše Vučićeva kriminalna organizacija: svi su povezani, zavise jedni od drugih. Niko ne može reći “ne” niti otići na drugu stranu. Ali Vučić je pogrešio kad je pobrkao ulogu političara i kriminalca. Bilo je ljudi koji su mu verovali iz ideoloških razloga, a koji su sada razočarani. Pandorina kutija je otvorena.
Živeli ste u inostranstvu, u Češkoj i Holandiji, od početka 2000-ih do 2012. godine, potom ste se vratili u Srbiju. Godinama ste se bavili humanitarnim radom, a ne politikom…
Tako je. Konkretno, već petnaestak godina pomažem deci sa invaliditetom i paralizom. Prikupljam novac putem sportskih dešavanja i turnira koje organizujem, a deo prikupljenih sredstava koristim za kupovinu lekova, proteza i svega ostalog što je ovoj deci potrebno. Moja organizacija se zove “Budi heroj” zato što sam ubeđen da u svakodnevnom životu nisu potrebne supermoći da biste bili heroj. Ako pomognete svom komšiji kada mu je potrebno, već to vas čini herojem.
U svakom slučaju, nakon pet godina humanitarnog rada, shvatili smo da je deci više od lekova i medicine nege bila potrebna hrana. Bili su gladni. I to u 21. veku u Vojvodini, koja sama može nahraniti pola Evrope, toliko je bogata obradivom zemljom. Do te mere su uništili ovu zemlju.
Da li vas je to podstaklo da se pre dve godine uključite u politiku?
Da. Nemam fakultetsku diplomu, tako da ne mislim da sam kvalifikovan da se bavim politikom na državnom nivou. Ali Novi Sad poznajem kao svoj džep. Zato sam se pre dve godine kandidovao za gradonačelnika i tri puta sam izabran za odbornika u gradskoj skupštini.
Poslednjih godina bilo je puno protesta protiv vlasti, ali nijedan nije urodio plodom. Zašto bi ovaj put bilo drugačije?
Godinama sam ostajao po strani, nisam hteo da se mešam u politiku. Bio sam ubeđen da mogu promeniti stvari u Novom Sadu i Srbiji pomažući pojedincima. Ali to nije moguće. Moramo promeniti sistem, a za to je potrebno da se uključimo u politiku. Mnogi ljudi su razmišljali na isti način i tek su se sada aktivirali.
Kada je reč o prethodnim protestima – “1 od 5 miliona”, “Srbija protiv nasilja”, “Ne damo Jadar” – mislim da je skupštinska opozicija u velikoj meri odgovorna za njihov neuspeh. Opozicija je svaki put u izvesnom smislu apsorbovala proteste, doprinoseći njihovom gašenju i održavanju Vučića na vlasti.
Šta očekujete da će se desiti u narednim mesecima?
Budućnost je nepredvidiva. Ako dođe do raspisivanja prevremenih izbora, i ako ih Vučić opet pokrade, ništa se neće rešiti. Nema vraćanja unatrag. Jedino što režim može učiniti jeste da spreči daljnje žrtve. Bojim se da je Vučić spreman zapaliti zemlju samo da bi ostao na vlasti, ali ne znam da li to zaista može učiniti u ovom trenutku. Mnogo ljudi ga je već napustilo.
Srbija, bokser koji izaziva režim
Miša Bačulov je prvak u tajlandskom boksu, filantrop, aktivista, a od 2024. godine i odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Danas je jedno od najistaknutijih lica opozicije protiv Vučića. Susreli smo se sa Bačulovim neposredno pre njegovog hapšenja
Miša Bačulov © Privatna arhiva Miša Bačulov
Miša Bačulov © Privatna arhiva Miša Bačulov
Na prvi pogled, Miša Bačulov ne izgleda kao osoba s kojom biste razgovarali o politici. Kosa mu je kratko ošišana, nosi crnu kožnu jaknu ispod koje se naziru mišićave, istetovirane ruke i snažne i hrapave šake. Ipak, dok sedimo za stolom sa ovim prvakom tajlandskog boksa, rođenim 1982. u Novom Sadu, razgovor skreće na teme vezane za Aleksandra Vučića, studentske proteste i sadašnjost i budućnost Srbije. Susreli smo se sa Bačulovim u Novom Sadu 31. oktobra neposredno pre njegovog iznenadnog hapšenja (prema tvrdnjama medija bliskih režimu, planirao je da se otruje, da bi potom okrivio predsednika Vučića).
Pre nekoliko dana, televizijske stanice bliske stranci Aleksandra Vučića objavile su video na kojem se vidi kako hodate u blizini železničke stanice u Novom Sadu nekoliko sati pre pada nadsrešnice 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo šesnaest osoba. Sam Vučić je između redova sugerisao da ste mogli aktivirati eksploziv mobilnim telefonom…
Način na koji je taj video korišćen jasno pokazuje kako režim funkcioniše. Stanica je puna kamera: sigurno znaju da sam jednostavno ušao da uhvatim voz. Nema ništa čudno u tome što prolazim pored stanice zadubljen u svoj telefon. Nažalost, danas smo svi zadubljeni u telefone. Aluzije na potencijalnu bombu koju sam navodno aktivirao su čista fantazija.
Prošla je godina dana od urušavanja nadstrešnice – bez ikakve presude za odgovorne – i sad su se uhvatili za taj video, pričaju o terorizmu i mogućoj eksploziji, a uzrok urušavanja svima je poznat: loša gradnja, odnosno održavanje nadstrešnice.
Kako danas funkcioniše Vučićev režim u Srbiji?
Kao i svi autokratski režimi. Nije važna istina, već ono što oni govore. Svako ko ne radi ono što kažu predstavljen je kao neprijatelj zemlje. Pazite: kažem neprijatelj zemlje, a ne njihove stranke, jer se oni poistovećuju sa zemljom. Ali ja se ne bojim i nisam prodana duša. S obzirom da to da poznajem mnogo ljudi i da sam nepredvidiv, vlast me doživljava kao problem.
Ovo nije prvi put da vas lično napadaju mediji bliski vlasti…
Nije. Samo tokom poslednje godine, od kada su počeli protesti, optužili su me da sam narkodiler – iako ljudi znaju da se bavim sportom i humanitarnim radom – a onda su rekli da sam nasilan jer imam boksersko iskustvo i radio sam u obezbeđenju. Ali kako se nižu laži, tako gube poverenje naroda. Da je Vučiću iole stalo do ove zemlje, objavio bi dokumente vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, i došlo bi se do nekih presuda.
Zašto vlast nije objavila ugovore o rekonstrukciji stanice (obnovljene između 2021. i 2024. godine) kako su studenti tražili?
Zato što su verovatno svi umešani. Svi bi pali. Tako funkcioniše Vučićeva kriminalna organizacija: svi su povezani, zavise jedni od drugih. Niko ne može reći “ne” niti otići na drugu stranu. Ali Vučić je pogrešio kad je pobrkao ulogu političara i kriminalca. Bilo je ljudi koji su mu verovali iz ideoloških razloga, a koji su sada razočarani. Pandorina kutija je otvorena.
Živeli ste u inostranstvu, u Češkoj i Holandiji, od početka 2000-ih do 2012. godine, potom ste se vratili u Srbiju. Godinama ste se bavili humanitarnim radom, a ne politikom…
Tako je. Konkretno, već petnaestak godina pomažem deci sa invaliditetom i paralizom. Prikupljam novac putem sportskih dešavanja i turnira koje organizujem, a deo prikupljenih sredstava koristim za kupovinu lekova, proteza i svega ostalog što je ovoj deci potrebno. Moja organizacija se zove “Budi heroj” zato što sam ubeđen da u svakodnevnom životu nisu potrebne supermoći da biste bili heroj. Ako pomognete svom komšiji kada mu je potrebno, već to vas čini herojem.
U svakom slučaju, nakon pet godina humanitarnog rada, shvatili smo da je deci više od lekova i medicine nege bila potrebna hrana. Bili su gladni. I to u 21. veku u Vojvodini, koja sama može nahraniti pola Evrope, toliko je bogata obradivom zemljom. Do te mere su uništili ovu zemlju.
Da li vas je to podstaklo da se pre dve godine uključite u politiku?
Da. Nemam fakultetsku diplomu, tako da ne mislim da sam kvalifikovan da se bavim politikom na državnom nivou. Ali Novi Sad poznajem kao svoj džep. Zato sam se pre dve godine kandidovao za gradonačelnika i tri puta sam izabran za odbornika u gradskoj skupštini.
Poslednjih godina bilo je puno protesta protiv vlasti, ali nijedan nije urodio plodom. Zašto bi ovaj put bilo drugačije?
Godinama sam ostajao po strani, nisam hteo da se mešam u politiku. Bio sam ubeđen da mogu promeniti stvari u Novom Sadu i Srbiji pomažući pojedincima. Ali to nije moguće. Moramo promeniti sistem, a za to je potrebno da se uključimo u politiku. Mnogi ljudi su razmišljali na isti način i tek su se sada aktivirali.
Kada je reč o prethodnim protestima – “1 od 5 miliona”, “Srbija protiv nasilja”, “Ne damo Jadar” – mislim da je skupštinska opozicija u velikoj meri odgovorna za njihov neuspeh. Opozicija je svaki put u izvesnom smislu apsorbovala proteste, doprinoseći njihovom gašenju i održavanju Vučića na vlasti.
Šta očekujete da će se desiti u narednim mesecima?
Budućnost je nepredvidiva. Ako dođe do raspisivanja prevremenih izbora, i ako ih Vučić opet pokrade, ništa se neće rešiti. Nema vraćanja unatrag. Jedino što režim može učiniti jeste da spreči daljnje žrtve. Bojim se da je Vučić spreman zapaliti zemlju samo da bi ostao na vlasti, ali ne znam da li to zaista može učiniti u ovom trenutku. Mnogo ljudi ga je već napustilo.
