U sredu 23. maja izricanjem presude optuženima završen je proces za ubistvo srpskog premijera dr Zorana Đinđića. Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) optužen za organizovanje atentata i Zvezdan Jovanović, bivši zamenik komandanta JSO optužen za neposredno izvršenje ubistva osuđeni su na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina.

Glavni pretres je otvoren 23. decembra 2003. godine, dokazni postupak završen 23. marta 2007., a završne reči iznošene do 04. maja 2007. Prema podacima Okružnog suda u Beogradu, tokom postupka je saslušano 89 svedoka, četiri svedoka saradnika, 18 veštaka, spisi sa glavnog pretresa su smešteni u 46 registratora, a pismeni dokazi i transkirpti zauzimaju više od 12.000 stranica.

Svi optuženi koji su izricanje presude sačekali u sudnici Specijalnog suda za organizovani kriminal proglašeni su krivima. Sud je zatvorsku kaznu od 35 godina izrekao pripadnicima zemunskog klana Aleksandru Simoviću, Vladimiru Milisavljeviću Budali, Ninoslavu Konstantinoviću i Sretku Kaliniću. Na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić, Dušan Krsmanović, Branislav Bezarević i Željko Tojaga, dok je Saša Pejaković, nekadašnji pripadnik JSO osuđen na osam godina zatvora.

Inače, Milorad Ulemek je do sada, u tri prvostepena postupka osuđen ukupno na 95 godina zatvora (ubistvo Ivana Stambolića, ubistvo premijera i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali), ali na robiji ne može da provede duže od 40 godina, jer srpsko pravosuđe ne poznaje sabiranje kazni kao što je to slučaj, recimo, u američkom pravosudnom sistemu.

Presudu u „procesu veka", kako su ga nazvali domaći i inostrani mediji donelo je tročlano sudsko veće kojim je predsedavala sudija Nata Mesarović, a uz pomoć sudija Radmile Dragičević Dičić i Milimira Lukića. Sudija Nata Mesarović je presudu čitala 35 minuta tokom kojih je vladala apsolutna tišina. Mesarović je prilikom čitanja presude rekla da je najteže saznanje da u jednoj zemlji predsednika vlade može da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija. Kako je prenela B92 Mesarović je obrazložila da je „ubistvo Đinđića političko ubistvo upereno protiv države u kojem je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića".

Mesarović je navela da je presudu donela na osnovu velikog broja izvedenih dokaza, na osnovu izjava ubijenog zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka koji je svedočio da su Legija i Spasojević planirali ubistvo Đinđića, i izjava nekadašnjeg šefa obezbeđenja Legije Nenada Šarea o kretanju Ulemeka između 8. i 14. marta. Takođe, sud je smatrao relevantnim izjavu drugoptuženog Jovanovića koji je tokom istrage naveo da je „premijera Đinđića lično likvidirao".

Mesarović je navela da je odbrana Ulemeka neubedljiva i kompromitovana, dodavši da je prvooptuženi doprineo da jedna kriminalna organizacija postane moćna. Predsedavajuća sudskog veća smatra da su Ulemek i Spasojević organizovali ubistvo premijera usled straha da će biti uhapšeni i da će im biti suđeno za brojne kriminalne aktivnosti. Prema njenim rečima, primarni motiv ubistva nije bio strah od izručenja haškom tribunalu, jer do danas, ni protiv jednog pripadnika JSO nije podignuta optužnica u Hagu.

Nakon izricanja presude, svi otpuženi su napustili sudnicu, odbivši da saslušaju obrazloženje. Na licima Ulemeka i Jovanovića bio je primetan ironičan osmeh. Ulemek je, kada je čuo presudu, salutirao. Pomenuta dvojica su nakon izricanja presude namignuli svojim suprugama, mahnuli rodbini i sa osmehom napustili sudnicu. Rodbina osuđenih je iskazivala nevericu i uznemirenost zbog presuda, ali u sudnici nije bilo većih incidenata.

Izricanje presude su, na gornjoj galeriji pratili predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik vlade Božidar Đelić, nekoliko novoizabranih ministara iz redova Demokratske stranke, Dragan Šutanovac, Milan Marković, kao i nekoliko ministara iz Đinđićeve vlade, Vladan Batić, Zoran Živković i Žarko Korać. Izricanju presude nije prisustvovala supruga ubijenog premijera Ružica Đinđić, kao ni advokati Danilović i Popović koji su zastupali porodicu Đinđić u ovom procesu. Predsednik Tadić je iz suda izašao na službeni izlaz i nije se obratio okupljenim novinarima.

Tužilac i advokati odbrane su najavili žalbe. Specijalni tužilac Radovanović najvaljuje žalbu jer je očekivao maksimalne kazne za sve učesnike u atentatu na premijera. Pravni zastupnik Ulemeka, Slobodan Milivojević u izjavi za Politiku kaže da će „uložiti žalbu jer za ovakvu presudu nema materijalnih dokaza" i dodaje da će „pravdu potražiti u Strazburu". Milivojević smatra da je na sud izvršen stravičan medijski pritisak, ocenjujući da bi jedino pravedno bilo da je otvoren novi dokazni postupak.

Kako prenosi B92, neposredno po izricanju presude, advokat Zvezdana Jovanovića, Nenad Vukasović je izjavio da je zadatak obavljen, te da je ono što je trebalo da bude „aura prava postalo pravni krematorijum". Vukasović je završio obraćanje novinarima rečima „Bože, oprosti im, ne znaju šta čine". Advokat Rajko Danilović, jedan od zastupnika porodice Đinđić rekao je da je zadovoljan presudom, naglasivši da je ona jedina očekivana i pravedna.

U saopštenju kabineta predsednika Tadića navodi se da je presuda prelomni momenat za srpsko pravosuđe i da otvara put za izgradnju stabilnog pravnog poretka kao pretpostavke evropskih integracija Srbije. U izjavi za agenciju Beta, predsednik Vlade Koštunica je ocenio da presuda „ima posebnu važnost za državu, celo društvo i za funkcionisanje pravnog sistema zemlje", dodavši da je „ubistvo premijera Đinđića bio veoma težak udarac za zemlju" te da se ovom presudom poručuje da će „ruka države i pravde stići sve koji su počinili zločine". Demokratska stranka izrazila je zadovoljstvo izrečenim presudama i radom pravosuđa, posebno Specijalnog suda za organizovani kriminal koji je, uprkos brojnim pritiscima uspeo da stavi pred lice pravde organizatore i izvršioce atentata na premijera Đinđića.

Šef Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović je saopštio da presuda za ubistvo Đinđića predstavlja prvi korak u rasvetljavanju svih činjenica u vezi sa atentatom. U izjavi za B92, Jovanović ističe da „za LDP kraj sudskog procesa ubicama Zorana Đinđića nije kraj borbe za istinu o 12. martu" i dodaje da „do sada nije bilo moguće otkrivanje političke pozadine ubistva, jer Srbijom, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, vladaju ljudi u koje kriminalci imaju poverenja". Tomislav Nikolić iz Srpske radikalne stranke smatra da u ovom slučaju nedostaje još pet ili šest ljudi koji su organizovali ubistvo i koji se kriju u senci, rekavši novinarima da oni dobro znaju ko su ti ljudi.

Izricanje presude ispred zgrade Specijalnog suda sačekali su omladinci DS-a i G17 koji su organizovali skup „I 40 godina je malo". Članovi LDP-a su nosili transparente sa natpisom „za ubistvo 12. marta odgovorni su oni. Za istinu o 12. martu smo odgovorni mi. Nije gotovo!". Svi okupljeni su glasno zviždali kada su zgradu suda napuštali prijatelji i članovi porodica optuženih, a najglasnije negodovanje upućeno je mladiću iz rasformirane JSO koji je na majici imao crvenu ružu, jedan od simbola ove jedinice. Bilo je i nekoliko zastava sa već poznatim pobesnelim vukom, nekoliko puta su okupljeni kao odgovor na zvižduke dobili „srednji prst", ali većih incidenata nije bilo.