Sezona godišnjih odmora u Srbiji se približava kraju iako nezapamćene vrućine ne popuštaju. Uprkos najavi predsednika parlamenta Olivera Dulića da će poslanici morati da se odreknu odmora zbog četvoromesečnog kašnjenja sa formiranjem vlade parlamentarci su ipak otišli na letovanja, a institucije su radile smanjenim intezitetom. I, sve bi bilo uobičajeno, dvomesečna letnja spora vožnja, tu i tamo poneki štrajk, redovni sastanci vlade, euforija oko Egzita i Guče, sve po redu i zakonu, da nam nije Kosova.

Beograd se, prema rečima zvaničnika, intenzivno sprema za nastavak pregovora o statusu Kosova. Srpska javnost nije upoznata sa novom pregovaračkom strategijom, baš kao što nije bila upoznata ni sa prethodnima, ali se zna da se krećemo u istim okvirima barem kada je u pitanju status. Posle višemesečnog očekivanja, početkom nedelje je potvrđeno da su predsednik Srbije Tadić i premijer Koštunica kopredsednici pregovaračkog tima. Sastav pregovaračkog tima biće poznat u narednim danima.

Posrednička trojka Evropske unije, Rusije i SAD koja ima mandat da obnovi pregovore i posreduje u pronalaženju rešenja, već je posetila Beograd i Prištinu i upoznala se sa sagovornicima sa druge strane stola, iako se radi o diplomatama od iskustva i znanja o Balkanu. U Beču su za 30. avgust najavljeni razgovori u novoj fazi pregovora o statusu Kosova. Iz Beograda će razgovorima prisustvovati ministar inostranih poslova Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić u pratnji svojih savetnika. Dnevni list Politika donosi da Jeremićevu izjavu da Beograd više neće zapadati u zamku nedefinisanosti tema i dnevnog reda, te da će sastav pregovaračkog tima biti određen tek onda kada bude sasvim „jasan način na koji će pregovori biti vođeni". Jeremić je dodao da je „važno ustanoviti pravila. Tek počinju konsultacije o tome kako ti pregovori treba da budu vođeni".

O Kosovu u Srbiji govore svi. Najnovija istraživanja javnog mnenja pokazuju da je stepen identifikacije građana sa Kosovom izrazito visok, dok istovremeno većina ispitanika tvrdi da je svesna mogućnosti da Kosovo u skorije vreme bude priznato kao nezavisna država. Ovakva konfuzija izazvana je delimično time što, od početka kosovskih pregovora, država, odnosno pregovarački tim, nije predočila građanima šta je strategija prema Kosovu. Osim sporadičnih Tadićevih upozorenja, niko od srpskih političara nije građanima priznao da je nezavisnost jedna od ponuda na stolu. Sa druge strane, intenziviranje ruskog uticaja u kosovskom pregovaračkom procesu, obnavljanje pregovora, pomeranje rokova za donošenje odluke, skrajnut Ahtisarijev plan, insistiranje da je Srbija dobila nekakvu „prvu rundu" uticalo je na stvaranje neobične atmosfere da je ipak moguće zadržati Kosovo u sastavu Srbije. Treće, najnoviji zaokret u odnosu prema SAD koji praktikuje jedan deo Vlade (ministri iz redova Demokratske stranke Srbije) uz prećutnu saglasnost Demokratske stranke, uz tek poneku packu koju izrekne šefica poslaničke grupe DS-a Nada Kolundžija i njen parnjak iz redova G17 plus, kod građana izazivaju zbunjenost. Kako navodi politički analitičar Jovo Bakić „jedan deo Vlade vodi aktivniju politiku u jednom segementu (Kosovo), a drugi deo ćuteći sledi. U drugim segmentima, recimo u ekonomskoj politici, ovaj drugi deo Vlade ima glavnu reč, a prvi deo to sledi. Tako su se oni prosto raspodelili po različitim pitanjima".

No, da pogledamo šta se dešavalo u zemlji u proteklih mesec dana, te da vidimo kakve su poruke poslate u svet kada je u pitanju Kosovo. Da krenemo od najsvežije. Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić napustio je večeru na svečanom otvaranju međunarodne konferencije Strateški forum Bled u Sloveniji. Jeremić je to učinio u znak protesta što mu nije omgućeno da replicira Marti Ahtisariju koji je izneo svoje dobro poznate stavove o statusu Kosova. Nešto kasnije, Jeremić je, kako prenosi B92 izajvio da je „korisnije provesti vreme u bilateralnim razgovorima, nego slušati Ahtisarija, jer je njegov plan za nas stavljen ad akta".

Početkom avgusta zaoštrena je retorika jednog dela političke nomenklature prema Kosovu. Niz političara okruženja premijera Koštunice svakodnevno su kritikovali politiku SAD i NATO, iznoseći tezu da SAD žele od Kosova da naprave NATO državu. Ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić pozvao je SAD na na početku novih pregovora odustanu od stvaranja „NATO države u vidu nezavisnog Kosova". Svi mediji su preneli i izjavu ministra unutrašnjih poslova Jočića da „se više ne može prikriti namera NATO da od Kosova napravi svoju marionetsku državu". Ministar rudarstva i energetike Popović u izjavi za Politiku je istakao da će kompromisno rešenje, „koje bi moglo da zadovolji interese srpske države i albanske manjine biti moguće ukoliko SAD odustanu od plana Marti Ahtisarija i stvaranja NATO države na Kosovu". Portparolka NATO Karmen Romero opovrgla je tvrdnje da NATO stvara bilo kakvu državnu tvorevinu na Kosovu, ali to nije uticalo na nastavak serije izjava DSS-ovaca sa istim optužbama.

Većina analitičara ocenila je ovakve izjave opasnom igrom visokog pritiska na NATO i SAD. U analizi koju su napravile Novosti, vojni analitičar Aleksandar Radić navodi da se Srbija vratila na politiku pretnje koja je karakterisala Miloševićev režim i koja Srbiji nikada nije donela korist. Drugi vojni analitičar Zoran Dragišić iznosi da „ne razume šta ministri iz DSS-a žele da kažu izrazom NATO država", dodajući da bi „brojne optužbe tog tipa svakako mogle da naruše deklarativne ciljeve Srbije o evroatlantskim integracijama". U istoj analizi, politički analitičar Jovo Bakić navodi da se „apsolutno slaže sa ministrom Samardžićem da nezavisno Kosovo ne bi bila ni prosperitetna država niti bi to bila država zasnovana na nekim evropskim standardima, ali šta je to NATO država, to bi trebalo da bude pojašnjeno, s obzirom da je već nekoliko puta iz Vlade ponovljeno". Bakić je dodao i to da su sve stranke u Vladi saglasne u vezi sa priključenjem zemlje EU, ali da je ulazak u NATO sasvim drugačije pitanje.

Inače, u DSS-a nisu lenjstovali te su smislili nekoliko starih / novih rešenja u vezi sa Kosovom. Jedna od originalnih ideja, osim protivljenja stvaranju „NATO države", jeste i povratak 1.000 vojnika iz Srbije na Kosovo. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković je rekao da nema ništa sporno u zahtevu da se bezbednosne strukture Srbije vrate u neke delove Kosova, jer je to u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kako prenosi B92 Proroković je istakao da „ukoliko KFOR nije u stanju da ispuni svoj mandat i zaštiti nealbansko stanovništvo i spreči dalje etničko čišćenje i nasilje, onda to mogu uraditi naše bezbednosne snage". NATO, UNMIK, SAD i EU su ovakvu ideju odbacili. Igranka se nastavlja.