Uvereni u krivicu Haradinaja

Bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuš Haradinaj na Kosovo se vratio u petak 04. aprila, dan pošto ga je Haški tribunal oslobodio optužbi za ratne zločine. Takva presuda naišla je na brojne oštre kritike u Beogradu i srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.

Haradinaja je na aerodoromu u Prištini dočekalo više hiljada građana uz zvuke bubnjeva i zurli, albanskih i kosovskih zastava, a bilo je i onih koji su igrali u albanskim narodnim nošnjama, preneli su albanski elektronski mediji. Medju okupljenima na aerodromu u Prištini bili su i komandanti Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK), kao i članovi najvišeg rukovodstva Haradinajeve stranke, Alijanse za budućnost Kosova (AAK).

Albanski mediji prenose i da su simpatizeri i članovi Haradinajeve partije zamerili odsustvo zvaničnika kosovskih institucija, iako su na dočeku bili prisutni i pojedini zvaničnici vladajućih partija Kosova – Demokratske lige Kosova (LDK) i Demokratkse partije Kosova (PDK).

Ramuš Haradinaj je ubrzo po dolasku, posetio i porodice poginulih Albanaca u ratu, u različitim delovima Kosova i Metohije, grobove poginulih, kao i grob bivšeg predsednika Kosova Ibrahima Rugove.

Haradinaj je čestitao gradjanima Kosova, institucijama i medjunarodnoj zajednici "na napretku koji je učinjen na Kosovu".

"Veliko dostignuće je nezavisnost Kosova, podrška i priznanje Kosova kao nezavisne i suverene države i spremnost da Kosovo krene napred ka svojim integracionim ciljevima", rekao je Haradinaj.

On je uputio i poruku kosovskim Srbima da je Kosovo zemlja koja se treba "zajednički graditi, zemlja sa mnogo mogućnosti za sve nas".

Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća za Kosovo i Metohiju (SNVKiM) Rada Trajković, organizacije koja okuplja Srbe južno od reke Ibar, kaže da bez obzira ne presudu, kosovskometohijski Srbi treba da znaju da je Haradinaj zločinac.

"Ono što je najstrašnije jeste da će naša budućnosti biti svedena na saradnju sa ljudima koji su ubijali Srbe", kaže Trajković u izjavi za Osservatorio. Ona dodaje da uprkos tome što su Srbi žrtve, oni će morati da prave kompromis sa "ubicama da bi fizički opstali na Kosovu i Metohiji".

Za Radu Trajković posebno razočaranje oslobadjajućom presudom Haradinaju predstavlja i to što je i sama medjunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji dobro upoznata o umešanosti bivšeg premijera Kosova u zločine počinjene nad srpskim, romskim, ali i albanskim civilima u Metohiji, u oblasti Orahovca.

Osim najnovije knjige bivše haške tužiteljke Karle del Ponte, koja ovih dana potresa javnost, a u kojoj, izmedju ostalog piše i o transportu kidnapovanih Srba u Albaniju, trgovine njihovim organima i kasnijoj egzekuciji srpskih taoca, Rada Trajković pominje i knjigu bivšeg komandanta KFOR-a, Fabija Minija, "Rat posle rata" iz 2002. god.

U svojoj knjizi ovaj italijanski general navodi severnu Albaniju kao mesto gde ima grobova kosovskometohijskih Srba.

Milorad Trifunović, 59, raseljeno lice iz Vučitrna, mesta nadomak Kosovske Mitrovice, u kome danas više nema Srba, za Osservatorio kaže da je bio u šoku kada je čuo da je Haradinaj oslobodjen.

"Čovek koji je klao, ubijao, kidnapovao, mučio, prodavao ljudske organe je pušten. Kakva farsa i tragedija! Zločinci ne smeju da se dele po veri i naciji", ogorčen je Trufunović.

Njegov brat Miroslav, rudar, kidnapovan je 22. juna 1998. sa još osmoricom kolega dok su radili na kopu Belaćevac.

Milorad je danas koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih za sever Kosova. Trifunović navodi da su porodice nestalih i kidnapovanih Srba do oslobadjanja albanskih zatvorenika iz srpskih zatvora 2001. dobijale jasne signale sa albanske strane da su njihovi voljeni živi, te da bi mogli biti na severu Albanije.

"I danas kada oslobadjaju Haradinaja, oni nas opet ubijaju. Ubijaju naše porodice", naglašava Trifunović.

Sekretar ovog udruženja Olgica Božanić, iz Orahovca, zone kojom je tokom rata komandovao Ramuš Haradinaj, za Osservatorio navodi da se na spisku Udruženja danas nalazi 551 lice sa nepoznatom sudbinom.

U masovnoj grobnici Volujak, u oblasti Orahovca, koja je otkrivena 2005. godine, medju identifikovanim posmrtnim ostacima 21 ubijene osobe iz obližnjih sela Opteruše i Retinja, identifikovani su i ostaci 11 Kostića, iz porodice Olgice Božanić, devojačko Kostić i 4 Božanića, iz porodice njenog supruga.

Olgica je danas raseljeno lice. Živi kao podstanar u Pančevu, nadomak Beograda. Ona još uvek traga za tri preostala člana svoje porodice i svo svoje vreme provodi u prostorijama Udruženja u Beogradu, skupljajući informacije o sudbinama i ostalih lica sa spiska nestalih Srba.

U svom pismu avgusta 2005. upućenom tadašnjoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte, a nekoliko meseci nakon pronalaska masovne grobnice Volujak, Božanić je tražila proširenje optužnice Ramušu Haradinaju. Iz Tribunala je stigao odgovor da se mandat Haškog tribunala završio, pa je ta mogućnost bila isključena. Udruženje se nakon toga obratilo Misiji Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK) sa zahtevom da ispita odgovornost Haradinaja za zločine koji su počinjeni u zoni njegove odgovornosti.

"Mi smo ipak očekivali neku minimalnu kaznu, znajući koliko je lobi za Haradinaja bio jak tokom čitavom procesa sudjenja, ali ne i da bude oslobodjen! Baš su ga počastili", ogorčena je Božanić i dodaje da se porodice nestalih i ubijenih Srba osećaju veoma poniženo, te da ne znaju šta još trebaju da urade da bi pravda bila zadovoljena.

Reakcije na oslobadjanje Haradinaja ne jenjavaju ni medju Srbima koji su ostali da žive u enklavama. U srpskoj Velikoj Hoči, selu nadomak Orahovca, poznatom po dobrim vinima i velikom broju starih crkava, od 1800 Srba pre rata, danas je ostalo još 700. Oni su zastrašeni zločinima koji su se desili u reonu Orahovca.

Jovan Djuričić, 56, kaže da je bio zatečen vešću iz Haga. Djuričić je ispred beogradskih institucija načelnik opšte uprave ovog sela. On veruje da je Haški Tribunal ovom oslobadjajućom presudom "potvrdio da je institucija za kažnjavanje Srba i da šalje poruku da nema pravde."

"Ipak sam se nadao da će Haradinaj biti makar malo osudjen, a on u ‘novoj’državi postaje heroj. Skandalozno", dodaje Djuričić i naglašava da su ljudi u selu ogorčeni, kao i celokupna srpska javnost.

Tokom čitavog procesa sudjenja Ramušu Haradinaju, srpska javnost se pripremala za mogući ishod, zbog snažne i skupe odbrane, podrške iz pojedinih uticajnih medjunarodnih krugova, te zastrašivanja, odustajanja i smrti pojedinih svedoka pod nerazjašnjenim okolnostima. Uprkos tome, Srbi na Kosovu i Metohiji, kao ni porodice nestalih i ubijenih nisu očekivale oslobadjajuću presudu za čoveka koji je i sam, u svojoj autobiografskoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio:

"Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce…"