Nakon dve i po godine pregovora, u utorak je u Luksemburgu potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Beograda i Brisela. Za jedne golub na grani, za druge istorijski dan u Srbiji. SSP je pocepao i ono malo jedinstva što je bilo među političkim predstavnicima.

Nakon dve i po godine pregovora, u utorak je u Luksemburgu potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Beograda i Brisela. Sporazum su potpisali potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić i predsedavajući Evropske unije Dimitrij Rupel. Potpisivanju Sporazuma su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.

Svega nekoliko dana pre zasedanja Saveta ministara u Luksemburgu činilo se da Sporazum neće biti ponuđen Srbiji pre juna meseca. Stav Holandije po pitanju pune saradnje Srbije sa tribunalom u Hagu bio je najveća prepreka potpisivanju Sporazuma. Čak je i ministar inostranih poslova u vladi Zorana Đinđića i visoki funkcioner Pakta za stabilnost, Goran Svilanović čvrsto verovao da je Srbija daleko od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Šta se događalo iza zatvorenih vrata u Luksemburgu ostaje da bude otkriveno. Izvesno je da je sastanak evropskih ministara trajao do kasno u noć, te da je, na kraju višečasovnih pregovora Holandija pristala da se Srbiji ponudi Sporazum uz uslov da on ne bude primenjivan ukoliko Srbija u potpunosti ne sarađuje sa Haškim tribunalom. Da će Sporazum biti potpisan videlo se već u utorak u podne kada je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić trijumfalno izjavio da je Srbija odnela veliku diplomatsku pobedu.

Čin potpisivanja građani Srbije su pratili u prenosu iz Luksemburga. Nekoliko minuta pre potpisivanja SSP-a predsedavajući Savetu Evropske unije Dmitrij Rupel izjavio je da je „ovo srećan dan, kako za Evropsku uniju, tako za Srbiju. Evropa je otvorila vrata za srpske političare i za narod Srbije".

Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić je nakon što je potpisao Sporazum rekao da „samo jaka Srbija koja se hrabro bori protiv svih nepravdi koje su joj učinjene, biće u stanju da se izbori za sopstvene interese. Glas Srbije će se čuti. Srbija i identitet Srbije će biti poštovani". Đelić je dodao da Sporazum potpisije kao srpski patriota i da potpis stavlja na ćirilici što govori o očuvanju identiteta Srbije u porodici evropskih naroda.

Na konferenciji za novinare upriličenoj nakon potpisivanja Sporazuma predsednik Srbije Boris Tadić nije krio zadovoljstvo. Tadić je naglasio da je SSP proizvod rada vlada Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. U izjavi koju su prenele Novosti Tadić navodi da „mi u Srbiji Evropsku uniju smatramo najvećim dostignućem i garantom mira na kontinentu". Tadić je naglasio da je za Srbiju veoma važno što Evropa štiti identitete različitih naroda jer smo „mi veliki narod po dostignućima, ali ne po brojnosti". Tadić je građanima Srbije poručio da potpisani SSP omogućava ekonomski prosperitet i uvodi Srbiju u ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Tadić je još jednom podvukao da potpisivanje SSP nema veze sa određivanjem budućeg statusa Kosova i odbacio optužbe da je potpisivanje SSP čin izdaje Kosova, naglašavajući da se za legitimne interese Srbije i očuvanje Kosova unutar Srbije može boriti samo ukoliko Srbija bude ravnopravni član EU.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je da je potpisivanje SSP „veliki dan za Srbiju i Evropsku uniju". Solana je poručio mladima u Srbiji da je Evropa njihova kuća.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren sa zadovoljstvom je konstatovao da su se višegodišnji napori da se potpiše SSP sa Srbijom isplatili i dodao da je poslat jasan signal Srbiji da ima evropsku perspektivu. Praznično izdanje Politike donosi Renovu čestitku građanima Srbije u kojoj se kaže da je „ovo prekretnica u odnosima Srbije i EU, a potpisivanjem se otvaraju vrata za kandidaturu Srbije za članstvo u EU". Ren je naglasio da je SSP neutralan kada je reč o statusu Kosova i da je Vlada Srbije prihvatila mandat da pregovara o SSP znajući da u članu 135 Sporazuma jasno stoji da on ne uključuje Kosovo. U izjavi koju su iz Luksemburga prenele Novosti Ren kaže da „je Sporazum statusno neutralan, a svi koji govore drugačije, ne govore istinu".

U zaključcima Saveta ministara navodi se zadovoljstvo zbog potpisivanja SSP, uz naglasak da je to važan korak na putu Srbije u EU. U zaključcima se navodi da je puna saradnja sa Hagom, uključujući sve moguće napore da se uhapse i isporuče optuženici ključan element ovog sporazuma. Tekst SSP će biti poslat parlamentima na ratifikaciju, a Privremeni sporazum će biti primenjen kada Savet bude konstatovao da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.

Za jedne golub na grani, za druge istorijski dan u Srbiji. SSP je pocepao i ono malo jedinstva što je bilo među političkim predstavnicima.

Proevropski orijentisane stranke očekuju da će im potpisivanje Sporazuma biti „vetar u leđa", baš kao i potpisivanje Memoranduma o strateškom partnerstvu sa Fijatom koji je potpisan u sredu. Potpisivanje SSP pozdravile su sve stranke manjina, kao i Liberalno demokratska partija (LDP) čiji je lider Čedomir Jovanović rekao da će zaštititi predsednika Tadića od optužbi i udara.

Sa druge strane, salve nezadovoljstva, teških reči i optužbi pljuštale su iz narodnjačke koalicije premijera Koštunice i ministra Ilića. Iz tabora Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije (DSS – NS) čule su se reči ravne retorici iz Miloševićevog doba. Izdajnici, prevaranti, kriminalci koji su prodali Kosovo, samo su neke od reči kojima su narodnjaci zasuli predsednika Srbije i potpredsednika Vlade.

Premijer Koštunica u izjavi za Politiku navodi da je potpisivanje SSP protivustavan i antidržavan čin i samim tim protivpravan i potpuno nelegitiman. Koštunica navodi da predsednik Srbije „svojim potpisom na Solaninom sporazumu neće obrukati Srbiju, već isključivo samoga sebe" i poručio da će ga nova vlada i skupština odmah poništiti, jer „nikada i nikome nećemo dozvoliti da u ime Srbije potpiše nezavisnost Kosova".

Vezu između Kosova i SSP još plastičnije je objasnio ministar kapitalni Velimir Ilić. U zapaljivom govoru na predizbornom mitingu narodjačke koalicije Ilić je iz sveg glasa Tadića nazvao izdajnikom.

Ministar prosvete Zoran Lončar (DSS), u izjavi koju su prenele Novosti kaže da sa „prezirom odbacuje ovaj Judin pečat koji je Tadić stavio na Solanin papir i za koji će da odgovara. Neće Srbijom upravljati Solana, NATO ili njihovi momci Tadić, Čanak i Dinkić.

Srpska radikalna stranka (SRS) takođe smatra da je sporazum izdaja Srbije. Dragan Todorović, potpredsednik stranke, kaže da je potpisivanje SSP isto što i potpisivanje pakta sa silama Osovine u Drugom svetskom ratu. Todorović je najavio da će novi parlament poništiti SSP i pokrenuti postupak za smenu predsednika Tadića.

Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić smatra da niko nema ovlašćenja da potpiše bilo kakve sporazume sa EU dok se ne razreši da li EU Srbiju smatra celovitom državom. Dačić se ipak uzdržao od teških reči i naveo da on načelno nije protiv evropskih integracija, ali da potpisivanje SSP smatra predizbornim trikom.

Crvena linija je pređena, smatra većina analitičara. Sve je izvesnija mogućnost postizborne saradnje DSS-NS i SRS. Predstavnici ovih političkih partija u izjavama navode da će potpisivanje SSP biti poništeno u skupštini, što implicitno govori o verovatnom savezu takozvanih patriotskih snaga.

Zoran Lučić iz Centra za slobodne izbore i demokratiju smatra da će od SSP imati korist i jedan i drugi blok, ali da će to zavisiti od uspešnosti stranaka da tu informaciju medijski artikulišu i eksploatišu. Lučić navodi da će potpisivanje SSP i uzavrela atmosfera uticati na podizanje procenta birača koji će izaći na izbore 11. maja.

Dan potpisivanja SSP na neke je bio vrlo radostan. Centralnim gradskim ulicama Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca kružili su automobili sa zastavama Demokratske stranke, G17, LDP i Evropske unije, a na trgovima i ispred stranačkih prostorija tokom popodneva su se okupljale pristalice evropskih integracija Srbije. Protivnici ovog Sporazuma juče nisu bili na ulicama srpskih gradova, pa nije bilo ni napete atmosfere ni sukoba.

Za kraj, dajemo zanimljivu paralelu koju je gostujući u Kažiprstu izrekao Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove. Drašković kaže da su se početkom 20. veka u Srbiji protivili potpisivanju Sporazuma o železnici, govoreći da je lokomotiva đavo i da će Srbiji doneti sva zla sa zapada. Najveći otpori stizali su od Srpske radikalne stranke. Vek kasnije, ista meta, isto odstojanje.