Pod sloganom „1998 – 2008 -10 godina – Pametniji?" protekle nedelje u Beogradu i Srbiji obeležena je desetogodišnjica pokreta Otpor koji je odigrao važnu ulogu u mobilizaciji građana za demokratske promene 2000. godine.

Nostalgično putovanje za sve koji su devedesete godine prošlog veka proveli na ulicama, u šetnjama i nenasilnom otporu Miloševićevom režimu, još jednom su inicirali ljudi koji su pre deset godina imali petlju da pokrenu autentičan pokret i hrabro kažu – Otpor do pobede.

Ponovo su iznenadili javnost. U tajnosti, baš kako je i nastajao pokret, grupa osnivača, rešila je da obeleži desetogodišnjicu osnivanja i da podseti na ulogu Otpora u rušenju autoritarnog režima. Aktivnosti su smenjivale jedna drugu, nekadašnji otporaši dozirali su kampanju pojavljivanjem u medijima, da bi kulminacija usledila krajem protekle nedelje kada su otporaši „umarširali" kod predsednika Srbije Borisa Tadića, a zatim i „osvojili" skupštinu grada Beograda u kojoj je organizovana izložba plakata i simbola Otpora, a koju je otvorio prvi čovek glavnog grada Dragan Đilas.

Otporaši su nedelju obeležavanja desetogodišnjice okončali žurkom koja je održana u prestoničkom Movie baru. U petak uveče su se „prvoborci" i pioniri otpora, zajedno sa onima koji su lepili plakate, nosili bedževe i pružali individualni otpor, što je i bio motiv Otpora, uverili da je borba bila vredna truda i da je Srbija bolje i lepše mesto za život i zbog toga što su neki mladi ljudi imali kuraži da nenasilno napadaju režim. Danas je, kako kažu otporaši, vreme da drugi klinci, menjaju sistem, bore se za bolje uslove, za pravednije društvo i jednake šanse, za Srbiju u Evropi i svetu. „Više nema potrebe za Otporom. Hvala Bogu. Neka se mladi danas ujedinjuju zbog boljih uslova studiranja, zbog lakšeg putovanja, zbog borbe protiv korupcije. Danas smo slobodni. To često zaboravljamo. Mi smo se za to borili" kaže Nenad Konstantinović, jedan od osnivača Otpora.

Obeležavanje deset godina od osnivanja Otpora, smatraju osnivači ovog pokreta, važno je i simbolički i suštinski. „Nismo se mi skupili ponovo zato što nemamo pametnija posla, već zato što je vreme da podsetimo Srbiju gde smo bili pre samo deset godina" kaže Milja Jovanović, jedna od osnivačica pokreta. „Rekli smo – dosta je u Srbiji proslava poraza (poput Kosovskog boja), dosta je mitoloških predstava, vreme je da slavimo svoje pobede. E, Otpor, to je bila pobeda. Pobeda građanske svesti, pojedinca, skup energija ljudi koji su verovali u Srbiju. Zato smo odlučili da podsetimo građane, da ne zaboravimo, da budemo ponosni i da kažemo, dobro, stvari nisu najbolje, ali polako se menjamo, ne živimo više u strahu, ne prete nam zatvorom, nemamo redove i hiperinflaciju, ne vodimo ratove". Osnivači Otpora su istovremeno hteli da poruče sadašnjem sistemu – zahtevamo da nas prepoznate i uvrstite u deo tekovina 5. oktobra 2000. godine.

Baš zbog toga, simbolično i suštinski, je bilo važno „osvojiti" pravo na istoriju. Petnaest osnivača Otpora, predsedniku Srbije preneli su svoje viđenje sadašnjeg trenutka Srbije i podsetili ga na aktivnosti Otpora. Tom prilikom, otporaši su predsedniku uručili raritet – crno beli plakat iz 2000. godine na kojem piše „Otpor: 2000 – ovo je ta godina".

Predsednik Tadić je nakon zajedničkog fotografisanja sa osnivačima Otpora izjavio da je ta organizacija imala veliku ulogu u demokratizaciji zemlje. Kako prenosi Blic, Tadić je rekao da „deset godina nakon formiranja Otpra, koji je imao veliku ulogu u demokratizaciji Srbije kada su ovi mladi ljudi preuzeli velike životne rizike na sebe, boreći se za demokratske vrednosti, možemo da kažemo da su oni uspeli". Tadić je naveo da nekadašnji otporaši sada uglavnom hrabrim korakom marširaju kroz sistem i menjaju srpsko društvo. Tadić je dodao da ne zna da li je misija Otpora do kraja ispunjena, te da o tome sud moraju da donesu mladi ljudi u Srbiji. Predsednik je na kraju dodao da se mnoge od osnivača Otpora sreće u političkom životu, a da je možda u grupi koja je bila kod njega na sastanku budući predsednik Srbije. Podsećamo da je svojevremeno, početkom 2000. godine Boris Tadić učestvovao u akcijama Otpora.

Slobodan Đinović, osnivač Otpora, je naglasio za Danas da „normalan i prijateljski dijalog s predsednikom Srbije predstavlja pobedu Otpora i pokazuje koliki je napredak ostvaren u Srbiji u proteklih deset godina". Đinović je dodao da „glavni cilj nje bila smena vlasti, već promena sistema, a to znači poštovanje zakona, a ne volju pojedinca. Promena sistema podrazumeva i promenu svesti, a to je dug put, koji aktivisti Otpora, kao tada mladi i emotivni studenti, nisu mogli brzo da ostvare. Nadam se da će uskoro i ta promena biti potpuna".

Boris Tadić je posetio i izložbu u Skupštini grada, čime je još jednom ukazao na značaj pokreta Otpor. Izložbu je otvorio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji se u ime sugrađana zahvalio svim bivšim otporašima na hrabrosti koju su pokazali u borbi za demorkatske promene i tako omogućili građanima Srbije da žive u normalnoj i slobodnoj zemlji. „Kreativnošću, energijom, idejama, istrajnošću i ličnom žrtvom članovi Otpora su promenili tok istorije i zadužili čitavu Srbiju" poručio je Đilas. Otvaranju izložbe prisustvovale su brojne ličnosti iz političkog i javnog života Srbije, među kojima je bilo mnogo onih koji su podržavali Otpor od osnivanja. Posetioci su se podsetili plakata, bedževa, majica, nalepnica sa prepoznatljivom stisnutom pesnicom koja je bila simbol Otpora.

Otpor je nastao novembra 2008. godine. Osnovala ga je grupa studenata beogradskog i novosadskog univerziteta koja je bila aktivna u studentskom protestu 1996/1997. godine. Na početku je to bio studentski pokret, da bi kasnije prerastao u svenarodni pokret sa jednim, jasno formulisanim ciljem – smena režima Slobodana Miloševića. Otpor je aktivnosti zasnivao na nenasilnim oblicima borbe, uz isticanje važnosti pojedinačne borbe i ličnog primera. Otpor se protiv režima borio lucidno, uz ironiju i smeh, ali ozbiljno i posvećeno. Koristili su otporaši metode nenasilne borbe, učili i od stranih učitelja, ali su naučeno prilagođavali srpskom kontekstu, oblikovali prema srpskoj stvarnosti i uspeli da od Otpora stvore autentičan i neponovljiv pokret. Drznuli su se da poruče „Gotov je!", da preuzmu odgovornost od tada razjedninjene opozicije, da poruče opozicionim liderima „ko izda p….", da marširaju kilometrima, da budu hapšeni i da se, pre svega i iznad svega, rugaju režimu.

Vrednost Otpora sažeo je Boško Jakšić, kolumnista Politike, tvrdnjom da su duhovite i opore poruke Otpora produbljavale revolt protiv Miloševićevog režima. „Otpor je na talasu nacionalinog zanosa poručio: Otpor, jer volim Srbiju". Slave se pobede. Konačno.