Izjasnivši se na referendumu za Lisabonski ugovor, irski glasači su otvorili vrata za Evropsku uniju u kojoj će biti prostora za sve evropske narode, uključujući i Zapadni Balkan, rekao je srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nakon dobrih vesti iz Dablina, dodajući da je „centralni strateški prioritet Srbije članstvo u EU". A predsednik Srbije Boris Tadić je ovaj događaj nazvao „ohrabrujućim za proces proširenja EU" i za evrointegraciju Srbije i regiona.

Ulazak Srbije u Evropsku uniju su, doduše, predsednik Tadić i ministar Jeremić i ranije imenovali kao jedan od stubova spoljne politike Srbije. Ali, od „zamrzavanja" Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, odnosno od početka jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma u Srbiji, on se nekako zagubio među ostalim arhitektonskim potpornjima naše diplomatije, pa se Brisel, kao jedan od tri glavna „magistralna pravca" koja spajaju našu zemlju sa svetom, našao iza Vašingtona, Moskve i, od nedavno, četvrtog – Pekinga.

Ubrzavanje procesa evropske integracije Srbije sad je ponovo u vrhu Jeremićeve liste (na kojoj su još i „borba za očuvanje ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta zemlje, poboljšanje dobrosusedskih odnosa u regionu, neutralnost, saradnja sa državama članicama Pokreta nesvrstanih i vraćanje ugleda koji smo nekada imali") a uslov da se ovaj cilj i ostvari je poznat. Puna saradnja sa Tribunalom u Hagu.

Vrata EU se otvaraju, ali uslovi za Srbiju ostaju

Predsednik Tadić je izjavio da je Holandija za sada jedina od 27 zemalja članica EU koja uslovljava dalju evrointegraciju Srbije, i ponovio da Srbija čini sve što je u njenoj moći da pronađe Ratka Mladića i da on bude izveden pred haški tribunal.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je ocenio da je uspeh irskog referenduma podsticaj za evropski put Srbije, jer će biti prevaziđen petogodišnji institucionalni vakuum na našem kontinentu. A kad i predsednici Poljske i Češke potpišu već ratifikovane sporazume, primetio je Đelić, Evropa će napokon biti spremna da se uhvati u koštac sa izazovima 21. veka i da ponovo krene u proširenje. „Sada smo veoma blizu tog cilja, i možemo očekivati da će godine koje dolaze biti pozitivnije za evropsku perspektivu zapadnog Balkana i Srbije nego prethodne dve", ocenio je. I on je, međutim, priznao da usvajanje Lisabonskog ugovora u Irskoj ne znači da će „pozicija Holandije biti relativizovana po pitanju primene prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije i Evropske unije". Bez konsenzusa među svim članicama EU neće biti ni pozitivne odluke po Srbiju.

Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, trezveno je zaključila da će "usvajanjem Lisabonskog ugovora okruženje za integracije u EU biti svakako povoljnije, ali svi unutrašnji poslovi koje bi Srbija trebalo da dovrši na ovom putu ostaju na snazi". Na isti način je reagovao i Krister Bringeus, ambasador Švedske, zemlje koja je aktuelni predsedavajući EU, rekavši da „pozitivan ishod referenduma u Irskoj daje podsticaj daljem širenju EU i pridruživanju Srbije, ali to ne može biti zamena za reforme koje je neophodno sprovesti u samoj Srbiji.

Jelko Kacin, poslanik Slovenije u Evropskom parlamentu i izvestilac za Srbiju, kazao je da pozitivan ishod irskog referenduma predstavlja novi podstrek za zapadni Balkan u približavanja Evropskoj uniji. On će povećati očekivanja i ambicije u javnosti regiona.

„Možemo očekivati veću dinamiku, jačanje proevropskih snaga i takođe, prelazak sa reči na prave strukturne i druge promene u ovim zemljama", dodao je Kacin, ali je istovremeno upozorio da u novim okolnostima najavljeno ukidanje šengenskih viza za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju više neće biti dovoljno.

Naime, objašnjavaju neki drugi stručnjaci za zapadni Balkan, kad Lisabonski ugovor bude konačno usvojen čelnici EU više neće moći da odlažu pripreme za dalje širenje Unije pod izgovorom da za to nisu institucionalno spremni.

Dobra vest iz Dablina, loš primer iz Beograda

Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju, smatra da je ishod irskog referenduma veoma povoljan i za EU, i za zapadni Balkan i Srbiju, jer znači da proces proširenja Unije može da se nastavi. On je podsetio na izjave više zvaničnika EU – od italijanskog šefa diplomatije Franka Fratinija, do ministra spoljnih poslova Švedske Karla Bilta i Slovačke Miroslava Lajčaka – koje jasno ukazuju na opredeljenje da se čitav zapadni Balkan što pre uključi u evropske integracije.

Strani komentatori su oprezniji u tumačenju posledica irskog referenduma, odnosno usvajanja Lisabonskog ugovora po „evropsku budućnost" zapadnog Balkana i Srbije. Tako, na primer, agencija Rojters, iako uverena da bi irska podrška Reformskom sporazumu EU mogla dati novu nadu ovim zemljama na njihovom komplikovanom putu do članstva, ukazuje i da bi nedavni incidenti, koji podsećaju na etničke podele i ksenofobiju u regionu iz ranijih godina, mogli da predstavljaju nove prepreke na putu država zapadnog Balkana ka „najvećoj i najuspešnijoj regionalnoj integraciji na svetu".

Upravo kad bi izgledi za približavanje Srbije Uniji trebalo da rastu, primećuje dopisnik Rojtersa iz Beograda, atmosfera u regionu postaje mračnija, s obzirom na spor tempo promena, lošu privredu i, posebno, nedavne incidente koji podsećaju na nasilnu prošlost. Primera je više: nove etničke tenzije u Makedoniji, produbljivanje jaza između dva entiteta u BiH i premlaćivanje na smrt francuskog fudbalskog navijača, prošlog meseca, u jednom beogradskom kafiću, nakon čega je usledilo i otkazivanje gej parade u srpskoj prestonici, pošto su zapretile nasiljem (uz prećutnu podršku Srpske pravoslavne crkve) iste one desničarske grupe koje su pretukle mladog Francuza.

Kako se čini, Lisabonski ugovor će ovoga puta biti usvojen. Evropska unija će tad moći da odahne, pristalice proširenja će dobiti novi podstrek, balkanski pretendenti na članstvo u EU će najzad morati da prestanu da se izgovaraju „blokadom iz Brisela" i da ozbiljnije pristupe unutrašnjim reformama koje bi trebalo da ih uvedu u Uniju. Kad će Srbija ući u EU možda je još neizvesno, ali je sigurno da prebijanje i pretnje nasiljem nikako ne spadaju u „evropske vrednosti" za koje se većina njenih građana zalaže.