Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev boravio je 20. oktobra u zvaničnoj poseti Srbiji tokom koje se sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, predstavnicima vlade, parlamenta, Srpske pravoslavne crkve i privrednicima. Dolazak Medvedeva upriličen je na 65.godišnjicu oslobađanja Beograda u kojem su učestvovale snage Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Crvene armije.

Medvedeva je ispred Palate Srbija dočekao srpski predsednik Tadić. Uz intoniranje himne dve države i najviše državne počasti, Medvedev je u Beogradu dočekan kao prijatelj i saveznik. U jednosatnom razgovoru dva predsednika su ocenili da su odnosi dve zemlje u usponu i istakli važnost ekonomske saradnje. Ruski predsednik ponovio je da se ne može dovoditi u pitanje teritorijalni integritet Srbije i podvukao da će Ruska Federacija nastaviti da pruža Srbiji svu pomoć u odbrani suvereniteta i nacionalnih interesa. Istovremeno, Medvedev je poručio da Rusija podržava nastojanje Srbije da postane punopravna članica Evropske Unije. Tadić i Medvedev su dogovorili detalje ruskog kredita u iznosu od milijardu dolara, ali će ti detalji biti saopšteni tek naredne nedelje. Kako prenose beogradski dnevnici, 200 miliona dolara je namenjeno budžetu Srbije, dok će raspodelu preostalog iznosa dogovoriti stručnjaci iz obe zemlje. Nezvanično se saznaje da će veliki deo kredita biti usmeren na infrastrukturne projekte u železnici. Tadić je rekao da je od ruskog predsednika dobio uveravanja da će Srbija učestvovati u projektu Južni tok, ali i da će Srbija dobiti isporuke gasa po povoljnijem režimu za strateški važna preduzeća u Srbiji.

„Odnosi Rusije i Srbije su u usponu. Veliki projekti koje smo dogovorili dokaz su strateškog karaktera naših odnosa" rekao je Medvedev nakon sastanka sa srpskim predsednikom. Predsednik Tadić je u obraćanju javnosti naveo da postoji niz oblasti u kojima dve države mogu da sarađuju. „Razmotrili smo niz pitanja iz domena bilateralnih odnosa i zaključili da oni već godinama idu uzlaznom linijom" rekao je Tadić i dodao da je Rusija danas „nezaobilazni faktor u međunarodnoj politici". Tadić je na konferenciji za novinare ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i zahvalio Medvedevu na doslednoj podršci srpskoj politici prema Kosovu.

Nakon razgovora u četiri oka, dva predsednika su položila vence na groblje oslobodiocima Beograda, koje je specijalno za tu priliku danima umivano i čišćeno. Medvedev je podsetio Beograd i Srbiju na antifašističku borbu koja je u zemlji gurnuta na margine, pa je posle dugog niza godina bilo politički korektno govoriti o partizanima i antifašističkoj borbi.

Srpski poslanici dočekali su aplauzom predsednika Ruske Federacije. Opozicija i pozicija, svi su bili jedinstveni u stavu da je poseta Medvedeva vrlo značajna za Srbiju, a „rusofili" u redovima političara (Srpska napredna stranka, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije) nisu krili egzaltaciju.

Medvedev je prvi strani predsednik koji je govorio u skupštini Srbije. Predsednik Rusije je poslanicima najpre čestitao dan oslobođenja Beograda i ocenio da se Srbija hrabro suprotstavila fašizmu. „Druge zemlje su se odlučile za kolaboraciju. Odgovornost tih režima je očigledna. Da nije bilo podrške, istorija bi bila drugačija. To moraju da pamte oni koji prekrajaju istoriju" rekao je Medvedev i dodao da ne može biti reči o izjednačavanju krivice Hitlera i SSSR za početak rata. „Lekcije iz prošlosti nas uče da ne ponavljamo greške, već da se suprotstavimo pretnjama koje stoje pred evropskim kontinentom. Zato je na nama da stvorimo novi sistem evropske bezbednosti. Mi nudimo nove obaveze na bazi međunarodnih principa. Priprema i potpisivanje Sporazuma o evropskoj bezbednosti trebalo bi da bude početak formiranja jedinstvenog bezbednosnog polja u evroatlantskoj zoni i osiguralo bi pouzdane i iste garancije tim zemljama, nezavisno od njihove pripadnosti vojnim savezima" rekao je Medvedev pred srpskim poslanicima. Ruski predsednik je istakao da ulazak Srbije u EU neće narušiti odnose sa Rusijom.

Beogradski dnevnik Blic objavio je, iz dobro obaveštenih izvora, nekoliko detalja ruskog predloga evropskog sistema bezbednosti. To je, u suštini, predlog po kojem nijedna država ili organizacija poput NATO ne bi trebalo da ima isključivo pravo da održava mir i sigurnost u Evropi. Pomenuti koncept sastoji se od četiri dela. Prvi deo obavezujućeg sporazuma posvećen je osnovnim principima međudržavnih odnosa i pre svega bi se odnosio na pitanja teritorijalnog suvereniteta i integriteta zemalja. Drugi deo predviđa da nijedna organizacija ne može da ima eksluzivno pravo na bezbednost, dok treći deo donosi pravila o miroljubivom rešavanju kriza, zasnovanom na povelji UN. Četvrti deo koncepta predviđa mere protiv svih oblika pretnji zajedničkog bezbednosti, uključujući i moguće formiranje zajedničkog raketnog odbrambenog sistema.

Dobro obavešteni izvori navode da Medvedev nije došao u Beograd po odgovor, već da „opipa" teren za ideju koju je već predočio svetskoj javnosti. Srbija bi, u tom novom evropskom sistemu bezbednosti, imala značajno mesto. „Odgovor Srbije je da je spremna da učestvuje u razgovorima o toj ideji, ali je za takav potez potrebna saglasnost svih" navodi Blic reči neimenovanog sagovornika.

Pored odobravanja kredita, u Beogradu se najviše govori o gasnim ugovorima između Srbije i Rusije. Predstavnici „Srbijagasa" i „Gasproma" potpisali su ugovor o zajedničkom preduzeću za skladište gasa „Banatski dvor" i aneks ugovora o gasovodu „Južni tok". Zajednička kompanija pod nazivom „Banatski Dvor UGS Joint Venture" će biti zadužena za izgradnju i upravljanje podzemnim skladištem kapaciteta 450 miliona kubnih metara gasa. Istovremeno, dve strane potpisnice će u roku od 30 dana osnovati kompaniju pod nazivom „Južni tok Srbija" koja će projektovati izgradnju deonice gasovoda kroz Srbiju.

Domaći i inostrani analitičari se slažu da je najveći deo posete ruskog predsednika bio posvećen ekonomskim temama. Ekonomista Goran Nikolić u izjavi za B92 navodi da su ključne ruske investije u Srbiji kredit od milijardu dolara i gasni aranžman. Analitičar Jakša Šćekić smatra da bi Srbija na isti način sledeće godine mogla da dočeka i predsednika Amerike Baraka Obamu. Šćekić podseća da spoljna politika Srbije počiva na četiri stuba, te da Beograd „igra" na kartu ulaska u Evropsku uniju, uz jačanje odnosa sa Vašingtonom, ali i sa drugim partnerima, pre svega Rusijom i Kinom. Pojedini analitičari navode da je neodrživo da Beograd ima četiri stuba spoljne politike, a drugi smatraju da je moguće ponoviti scenario sličan nesvrstanom i održati bliske odnose sa svim velikim silama.

I svi svetski mediji izveštavali su o poseti ruskog predsednika Beogradu. Dopisnik BBC Mark Loven rekao je da se odnosi dve zemlje značajno popravljaju i da se temelje na vrlo konkretnim interesima, pre svega u oblasti energetike.

Poseta Dmitrija Medvedeva završena je svečanom akademijom u Centru Sava. Program je bio posvećen antifašističkoj borbi dve zemlje i oslobađanju Beograda. Medvedev je iz Beograda, pored niza poklona, poneo i Orden Svetog Save prvog reda, najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve.