Od 1. januara naredne godine stupa na snagu Prelazni trgovinski sporazum Evropske unije sa Srbijom. Šefovi diplomatija EU doneli su ovu odluku 7. decembra u Briselu nakon pozitivnog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, da su vlasti u Beogradu u poslednjih šest meseci nastavile da unapređuju saradnju sa ovim Sudom. Ministri spoljnih poslova 27 zemalja EU su ocenili da Srbija uspešno sprovodi ključne evropske reforme i da su se stekli uslovi za "odmrzavanje" trgovinskog sporazuma koji ova zemlja jednostrano primenjuje od 30. januara 2009. Oni su pozdravili predanost koju Srbija ostvaruje u evropskoj integraciji i ponovili da poseduje "jake kapacitete državne uprave" kojima može ubrzati napredak ka EU, uključujući dobijanje statusta kandidata za članstvo u EU, čim svi uslovi budu ispunjeni.

Pre odluke o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji su Srbija i EU potpisale još 29. aprila prošle godine, ali je ostao "na papiru" zbog zahteva Holandije da se prethodno oba "haška optuženika" nađu pred sudom u Hagu, većina stručnjaka za evropske integracije u Srbiji je smatrala da bi podnešenje zahteva za članstvo u EU bilo neosnovana, preuranjeno, možda i kontraproduktivno. Sada, međutim, i oni – kao i vladajuće stranke i proevropski orijentisani političari – preporučuju da Srbija požuri ka sticanju statusa kandidata, mada sam period do početka procesa pregovora o članstvu može potrajati.

Pre svega, tek predstoji ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u svim državama članicama EU (za šta če biti potrebno verovatno bar godinu dana, a možda i duže), a tu je i onaj večiti "haški uslov" na koji Holandija stalno podseća. Holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen je i ovoga puta, prenoseći novinarima vest o "odmrzavanju" trgovinskog sporazuma sa Srbijom, istakao da je "neophodno nastaviti pritisak na Beograd da bi tamošnje vlasti nastavile da istim intenzitetom sarađuju s tribunalom u Hagu", i upozorio da, ukoliko u međuvremenu ne budu uhapšeni preostali optuženici, "onda će za dalju saradnju Srbije i EU u junu 2010. osnova biti ocena haškog tužioca Bramerca". Šef holandske diplomatije je naveo da smatra da je zato "preuranjeno" da Srbija podnese zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU pre nego što počne ratifikacija SSP i dobije dobru ocenu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Jelko Kacin smatra da je EU ovom odlukom "nekim svojim članicama posredno poručila da nisu ovlašćene da u njeno ime Srbiji nude nerealna i u ovom trenutku neostvariva obećanja, kojima je podstiču na preuranjene ocene, odluke i poteze na njenom putu ka EU". On je takođe pozvao sve političke snage Srbiji da ubuduće "bolje i više sarađuju u strateškom nacionalnom projektu približavanja i pune integracije Srbije u EU".

Javnost u Srbiji je veoma zadovoljna najavljenom primenom trgovinskog sporazuma sa EU, ocenjujući da je to ne samo veliko ohrabrenje na "evropskom putu" zemlje, već i garancija za srpske izvoznike da i dalje mogu da izvoze svoje proizvode bez carina, a za ostale privrednike podsticaj da se brže prilagođavaju propisima EU i uslovima na zajedničkom tržištu. Odmrzavanjem sporazuma mogu biti zadovoljni i poljoprivrednici koji su u EU do sada izvozili polovinu od ukupnog izvoza Srbije u oblasti poljoprivrede, a dvostrana primena sporazuma će, očekuje se, zbog sigurnosti izvoza iz Srbije u EU, povoljno uticati i na privlačenje stranih investicija. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da bi prvi efekat primene Sporazuma moglo biti smanjenje trgovinskog deficita sa Unijom.

Građani Srbije su vest da će i EU početi da primenjuje Trgovinski sporazum dočekali kao potvrdu da su "na dobrom putu" i da Unija ne odustaje od namere da ih primi u svoje članstvo, ali sa manje entuzijazma nego prethodnu odluku Brisela da ukine vize za srpske državljane. Dugo očekivan prelazak sa "crne" na "belu" šengensku listu veoma je obradovao žitelje Srbije, koji su, suočeni sa dubokom ekonomskom i socijalnom krizom i izvesnim padom "evroentuzijazma", to videli ne kao nagradu ili poklon od EU, već pre svega kao ispravljanje 20-godišnje nepravde i vraćanje statusa koji im je davno oduzet – da slobodno putuju Evropom i da se osećaju ravnopravnima sa ostalim Evropljanima.