Srbija nije u potpunosti zadovoljna odlukom Saveta EU da se prva pristupna konferencija sa Evropskom unijom (EU) održi u januaru iduće godine, ali će i takva formulacija omogućiti vladajućem bloku predvođenom Srpskom naprednom strankom (SNS) Aleksandra Vučića da nastavi politiku koja je vođena u proteklih godinu dana. Čak ni činjenica da je početak pregovora uslovljen ispunjavanjem svih odredaba sporazuma koji je potpisan sa Kosovom ne narušava slavljeničku atmosferu.

Gotovo euforično zadovoljstvo koje se oseća u Beogradu omogućeno je zahvaljujući jednom na oko sitnom detalju – neposredno je pomenut  datum (odnosno mesec) početka pregovora, umesto „zelenog svetla“ ili nekog drugog sličnog rešenja koje bi podrazumevalo da se pred kraj godine ponovo raspravlja i donosi odluka o datumu, u zavisnosti od efikasnosti primene sporazuma sa Kosovom.

U osnovi, i jedno i drugo rešenje svode se na isto – biće datuma ukoliko budu ispunjeni postavljeni uslovi, što će Brisel veoma pomno nadgledati. Ali, konkretizacija za koju se Beograd izborio omogućava vladajućem srpskom bloku da na domaćoj političkoj sceni na velika zvona oglasi istorijsku pobedu. Uslovi  bez čijeg nedvosmislenog ispunjavanje neće biti stvarnog početka pregovora sa EU će ostati u zasenku pobedničkog slavlja.  

Vučić i njegov ključni koalicioni partner, srpski premijer Ivica Dačić, koji je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), uložili su ogromne napore kako bi privoleli članice EU da se opredele za formulaciju o početku pregovora koja njima trenutno više odgovara. U tome su imali uspeha prevashodno zato što je većina evropskih zemalja razumela da su, kako stvari sada stoje, njih dvojica jedini u stanju da u praksi  sprovedu zaokret u politici prema Kosovu i prema EU. Sada se očekuje da isporuče rezultat.

Potpuno okretanje EU

Određivanjem uslovnog datuma početka pregovora Brisel je načinio novi korak u pretvaranju srpskih vlasti u pouzdanig partnera na čije odluke i poteze će se moći bitno uticati tokom celog procesa pregovora. Ispunjavanje obaveza preuzetih dogovorom sa Kosovom sada postaje izvesnije, a sa priličnom dozom optimizma se može očekivati da će taj veliki regionalni konflikt biti zatvoren u dogledno vreme, na način na koji to žele Brisel i Vašington, a bez velikih politickih potresa i bez nasilja.

Vladajuća SNS i njen lider Vučić, koji je neosporno najuticajnija politička ličnost u Srbiji, odavno su odlučili da naprave oštar rez u srpskoj politici i okrenu se realnosti. Za njih više nema povratka nazad i ponovne konfrontacije sa Briselom i Vašingtonom, a s obzirom na rastuću ekonomsku i socijalnu krizu, u potpunosti su zavisni od brzine kojom napreduju u evrointegracijama. Uslovi koje Srbija treba da ispuni verovatno nisu zadržani zbog sumnje i stvarne namere srpskih vlasti, nego zbog sumnje u njihovu sposobnost da posao obave na vreme.   

Vučić i Dačić su put od političkih lidera na čije se krajnje namere u Briselu i Vašingtonu gledalo sumnjičavo do glavnog oslonca u primeni politike koja treba da dovede do stabilizacije regiona na novim osnovama, prešli za manje od godinu dana. Austrijski ministar spoljnih poslova Mihael Špindeleger je predložio da Dačić i kosovski premijer Hašim Tači dobiju međunarodno priznanje „Karlo Veliki“, a spekulacijama skloni srpski mediji počeli su nakon toga čak da pominju i Nobelovu nagradu za mir.

Za srpske vlasti je od velikog značaja činjenica da Srbija, nakon suštinskog zaokreta u politici i sve očiglednijeg napretka u „pacifizaciji“ radikalno raspoloženih Srba na severu Kosova, postaje ravnopravan partner od poverenja. U Beogradu se sve manje govori o tome da međunarodna zajednica snažno favorizuje Prištinu. To je doskoro bila neka vrsta političke mantre na srpskoj političkoj sceni, budući da je osnovno polazište bilo da je Kosovo neodvojivi deo Srbije i da je podrška kosovskoj nezavisnosti udar na teritorijalni integritet Srbije.

Izbori

Promena koju su osmislili SNS i SPS, a koja je sa dobijanjem (istina uslovnog) datuma pregovora sa EU zapečaćena, u očaj baca kako nacionalističku, tako i proevropski opredeljenu opoziciju. SNS, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, ima više od 40 odsto podrške, dok su ultranacionalisti marginalizovani i gurnuti ispod cenzusa od pet odsto, ili se zadržavaju na nešto više od pet odsto podrške birača.

Doskoro vladajuća Demokratska stranka (DS) je sa dominantne pozicije skliznula na ispod 15 odsto, ali je i dalje popularnija od Dačićeve SPS, dok se Liberalno demokratska partija drži iznad cenzusa. Te dve stranke, koje slove kao izrazito proevropski orijentisane, u okolnostima nastalim nakon prošlogodišnjeg izbornog poraza DS-a i proevropskog zaokreta SNS-a nisu uspele da se snađu. DS je suočena sa unutrašnjim raskolima i nije u stanju da pruži iole čvrst otpor sve izraženijoj dominaciji SNS-a.

Vučić i SNS na domaćoj političkoj sceni sada imaju izrazitu dominaciju koju će moći da uvećavaju sve dok uspevaju da održe socijalnu i ekonomsku stabilnost. Pošto je kriza sve izraženija, Vučić ima razloga da veruje da nikada neće biti toliko jak koliko je jak u ovoj godini, što ga samo po sebi tera da razmišlja o vanrednim izborima. Ideja je prosta – iskoristiti ubedljivu prednost i na talasu pozitivnih očekivanja stanovništva od dobijanja datuma početka pregovora sa EU učvrstiti vlast na svim nivoima.

Odluku o eventualnim izborima SNS verovatno neće ni donositi ni saopštavati pre jeseni. Do tada, sadašnja vlada baviće se krupnim poslovima koji se tuču primene sporazuma sa Kosovom, počev od veoma osetljivog pitanja demontiranja takozvanih srpskih paralelnih institucija, pa do priprema novih kosovskih izbora koji će biti organizovani u okviru kosovskog sistema vlasti. Otpora radikalno raspoloženih Srba na Kosovu i radikalnih grupa i stranaka u samoj Srbiji će svakako biti, ali će ih vlada bez većih problema držati pod kontrolom.

SNS će se svakako truditi da eventualni vanredni izbori u što je moguće većoj meri budu vezani za evropsku perspektivu, a da kosovsko pitanje bude marginalizovano. Otuda Vučić ima interesa da predano i uporno radi na brzoj primeno dogovora sa Kosovom, sa ciljem da ključne i najteže probleme reši do jeseni. Sa njegovog stanovnšta, idealno vreme za održavanje novih izbora moglo bi da bude neposredno nakon zvaničnog početka pregovora sa EU. Ako zaista uspe sve to da usaglasi, Vučić s pravom može očekivatu relativno dugu i ubedljivu dominaciju SNS na svim nivoima vlasti u Srbiji.