Istoga dana kada je srpski premijer Aleksandar Vučić u oštro intoniranom saopštenju optužio OEBS da protiv njega vodi “najprljaviju kampanju” i pozvao tu organizaciju da “ponudi dokaze” za ocenu da je u Srbiji u porastu cenzura, predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović rekla je da je razgovarala sa srpskim premijerom i da je od njega dobila uveravanja da će se  vlada Srbije i on lično pozabaviti pitanjem blokiranja sajtova i komentara na internetu.

Mediji su opširno preneli Vučićevo saopštenje, kao i stav Dunje MIjatović, ali se nisu previše bavili ozbiljnim raskorakom koji postoji između ta dva teksta. U Vučićevom saopštenju je navedeno da on "ne želi da veruje" da je Dunja Mijatović informacije pokupila sa jednog od sajtova koji vode "uobičajeno prljavu kampanju protiv svoje vlade", niti da je to uradila jer su joj te "lažne informacije" davali predstavnici "takozvanih nezavisnih institucija" u Srbiji, a da ih ona nije ni proverila.

U razgovoru sa Dunjom MIjatović ove optužbe nisu bile prioritet, pa se nameće zaključak da je premijer morao da “spusti loptu”. Motivi za takav potez postaju jasniji kada se pogleda stav Evropske komisije (EK) objavljen dan kasnije, u utorak, 3. Juna u kome je navedeno da EK "ima na umu" razmenu poruka izmedju OEBS-a vlade Srbije o cenzuri u medijima i da će "veoma, veoma veliku pažnju posvetiti pitanju slobode medija i izražavanja u postupku i pregovorima o članstvu" koje Srbija vodi sa EU.

Peter Stano, portparol evropskog komesara Štefana Filea, je istakao da će jedan od partnera u tom procesu biti OEBS, da je "stav Evropske komisije da su sloboda medija i izražavanja veoma važna, ključna načela u procesu za ulazak u članstvo u EU" i da EK smatra da ima dokaza za tvrdnju OEBS-a o cenzuri u medijima u Srbiji. Vučić je, dakle, zauzeo pragmatičan stav, shvatajući da je u optužbama na račun OEBS-a i u ocenama vezanim za cenzuru otišao predaleko.

Cenzura

Protesti zbog cenzure na internetu su dostigli vrhunac početkom ove nedelje, pošto je informatskim napadom DDoS oboren sajt “Peščanik ”, koji objavljuje oštre kritike na račun srpskih vlasti. Sajt je oboren nakon što je objavljen tekst grupe naučnika u kome se tvrdi da je doktorska disertacija ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića u nekim delovima plagijat. Obaranje sajta je samo doprinelo širenju informacije, budući da je pre toga tekst kopiran i objavljen na velikom broju drugih sajtova i na blogovima.

Ograničavanje slobode izražavanja na internetu eskaliralo je povodom katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju. Vlasti su prošle nedelje uhapsile troje ljudi pod optužbom da su na društvene mreže postavili poruke koje izazivaju paniku. Njima je određen pritvor od mesec dana ali su, nakon snažnih reakcija dela domaće javnosti i OEBS-a, pušteni da se brane sa slobode. Tokom poplava hakerskim napadima je oboreno nekoliko sajtova koji su kritički govorili o merama vlade.

Način na koji je vlada ušla u polemiku oko cenzure pokazuje da su vlasti pošle od toga da funkcija OEBS, kao i “takozvanih nezavisnih institucija” u Srbiji, treba da bude da dostavljaju vladi dokaze o cenzuri, a da ih ona onda procenjuje. Vlasti, dakle, nisu smatrale da je jedan od važnijih poslova vlade da se brine o medijskim slobodama i slobodi javnog govora, niti su mislile da ocene različitih tela, uključujući i OEBS, treba da budu povod da se vlada zabrine i učini sve kako bi popravila situaciju.

Ovakav pristup može se svideti populistički nastrojenoj biračkoj većini sklonoj da razloge za nevolje traži u “domaćim izdajnicima” i neprijateljski raspoloženim “inostranim krugovima” koji te “izdajnike” plaćaju. Ali, OEBS novinarska udruženja i veliki deo civilnog sektora razumeju da već i sama činjenica da vlada u reagovanju na ocene o cenzuri traži dokaze, u praksi funkcioniše kao neka vrsta preteće poruke koja obeshrabruje svaku pomisao na žalbu na cenzuru.

Politika

Kada se sve sabere, kampanja koju je lično Vučić poveo protiv društvenih mreža i sajtova je bila “pucanj u sopstvenu nogu”. Mere koje se odnose na cenzuru i izuzetno oštri javni nastupi premijera Vučića, naročito tokom poplava, uznemirili su veliki broj ljudi. „Počinjem da se bojim“, rečenica je koju sve češće ponavljaju pripadnici relativno tankog obrazovanog sloja ljudi. To osećanje ugroženosti neće nestati preko noći, pa se može reći da su SNS i vladajući blok podstakli zbijanje redova među političkim oponentima.

Način na koji su Vučić i SNS reagovali na poplave u Srbiji je u političkom smislu potpuno nemotivisan, budući da stranka koja ima dvotrećinsku većinu u parlamentu nema nikakvih razloga da se upušta u kampanjsko rešavanje kriznih situacija ili da vuče rizične cenzorske poteze. Sa tog stanovišta nema ubedljivog političkog objašnjenja za pretvaranje nekoliko postova na društvenim mrežama u vanserijsku opasnost po društvo.

U osnovi, reč je o tome da SNS još nije na pravi način shvatila ni značaj institucija ni medija i da uopšte nije ni pokušala da ih reformiše i učini delotvornim. Umesto toga, stranka se drži ustaljene populističke šeme na kojoj je dobila izbore – neprekidno „okupira“ medije i javnost zatrpava video klipovima, fotografijama i tekstovima o neprekidnim aktivnostima vlade i funkcionera vladajućih stranaka na terenu. U predizbornoj kampanji to može da bude efikasno, ali u ozbiljnim krizama kakve su katastrofalne poplave preti da do kraja ogoli nesposobnost i nefunkcionalnost vlasti.