Dokle se ide u ovom opasnom nadmetanju govori i to da je (zlo)upotrebljen čak i najbolji svetski teniser Novak Đoković. Jedan od ovdašnjih eksperata za prebrojavanje krvnih zrnaca bavio se naime Đokovićevim precima. Na osnovu imigracionih dokumenata njegovog pradede iz 1906. i 1914. godine, zaključuje se da je Nole zapravo Crnogorac.

Gotovo u isto vreme pojavljuju se i bilbordi sa jasnom porukom „Ako ne znaš ko si, pitaj đeda“, a predstavnici oba tabora se svakodnevno nadgornjavaju oko toga da li popis, predviđen da se sprovede od 1. do 15. novembra, treba da se održi ili odloži.

Čini se da je najjača opoziciona stranka, Demokratska partija socijalista (DPS), najglasnija u nameri da se popis odloži. U DPS smatraju da u ovom trenutku nema uslova za održavanje popisa te da se “mora odložiti do ispunjenja svih uslova koji se odnose na zakonske procedure, tehničke uslove, ambijent i sve što čini potrebne preduslove za njegovo sprovođenje”.

U DPS kao razloge za odlaganje popisa ističu nejasnu proceduru, nepostojanje jasnih razgraničenja opština, nedostatak monitoringa, činjenicu da će popisnom komisijom jedne opštine da rukovodi lice koje je u pritvoru. Svi ovi elementi, tvrde socijalisti, ukazuju da će “popis biti sproveden u krajnje neregularnim uslovima, i da će posledično informacije koje slijede iz ovako nakaradne procedure biti nerelevantne".

Novoosnovana Crnogorska evropska partija (CEP) sličnih je stavova. “Ovakav nameravani popis praktično da nam je režim nametnuo i to tako da on može biti svojevrsna omča oko vrata Crnoj Gori i Crnogorcima/Crnogorkama, kao i drugim nesrbima u Crnoj Gori”, kazao je istoričar Novak Adžić, predsednik ove stranke.

Nešto radikalniji bio je profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanja Zlatko Vujović. “Predstojeći popis stanovništva u Crnoj Gori politički je projekat zvaničnog Beograda koji bi, već kroz nekoliko godina, rezultirao ustavnom redefinicijom Crne Gore, odnosno ukidanjem građanske države”, kazao je Vujović.

Predstavnici Srba u Crnoj Gori su, sa druge strane, zagovornici održavanja popisa. “Mislim da nije nerealno da procent onih koji se izjašnjavaju kao Srbi po nacionalnosti bude najmanje 40 odsto. Onih koji će odabrati srpski jezik za maternji će biti još više – iznad 60 odsto. Znam da je, prema istraživanjima koja su radile agencije iz Beograda, procent Srba bez ikakve kampanje išao na 36 odsto. Uz kampanju će taj procent biti i veći”, pojasnio je očekivanja ove nacionalne zajednice ili bar njenih predstavnika istoričar Aleksandar Raković.

Predstavnici manjina imaju pak zamerke na popisnu procedure. Bošnjačko vijeće traži da se popis odloži za 30 dana. Mirsad Rastoder, predsednik Izvšnog odbora Bošnjačkog vijeća, upozorava da je popis vrlo ozbiljan i nadasve osetljiv proces u kome sve institucije, prevenstveno Uprava za statistiku, ali i Opštinske popisne komisije, moraju biti svesne odgovornosti i “zato nije trebalo žuriti i biti nespreman u bilo kojem segmentu”.

Predstavnici Albanaca u Crnoj Gori imaju isti zahtev, doduše s drugačijim obrazloženjem. Nik Đeljošaj, predsednik Skupštine Opštine Tuzi, rekao je da “opštinska popisna komisija na čijem sam čelu ne može da na zakonit način sprovede procedure za popis”. Na prošlonedeljnom sastanku političkih vođa Albanaca u Crnoj Gori, koji je organizovao Faik Nika, predsednik Nacionalnog savjeta, uz zahtev da popis treba odložiti, rečeno je i da će od ovog izjašnjavanja “direktno zavisiti nacionalni interes Albanaca u Crnoj Gori”.

“U ovom procesu važno je da se izjasnimo da smo Albanci i da nam je maternji jezik albanski. Pozivamo vas da se s ponosom izjasnite o svom nacionalnom i jezičkom identitetu”, poručile su albanske vođe.

Premijer Dritan Abazović je međutim odlučan. “Od 1. do 15. novembra je popis i to je to”, poručuje Abazović.

Održao se popis ili ne, ovakva atmosfera dovoljno govori o situaciji u crnogorskoj državi i to je ono što nikoga ne ostavlja ravnodušnim.