Četvrti put od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. godine u Srbiji se održavaju vanredni parlamentarni izbori. Samo jednom za ovih 11 godina narodni poslanici su imali pun mandat u republičkoj Skupštini. Kada se u ovom periodu saberu izbori na raznim nivoima, ovo će biti sedmi put da građani Srbije izlaze na birališta.

Ovoga puta, osim parlamentarnih, biće održani i pokrajinski izbori u Vojvodini, kao i izbori u 53 opštine i 12 gradova, uključujući i Beograd.

Šta navodi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da neprestano proverava svoju popularnost i moć?

Izbori kao kontrola štete

Vučić još jednom pokušava da napravi atmosferu referenduma u kojoj je on večita žrtva raznih spoljnih i unutrašnjih zavera. Iako više nije predsednik SNS, on je, kao predsednik Srbije, prvo ime njihove kampanje što je kršenje zakona . To može da bude pokušaj da spasi svoju stranku, koja sve više i sve očiglednije tone usled brojinih afera i korupcije, ali isto tako jača kult svoje ličnosti.

Svima u Srbiji je potpuno jasno da je on iznad Vlade i parlamenta, da samo on donosi odluke. Ne postoji nesklad u odlukama ovih institucija niti nestabilna većina, što je uobičajen razlog prevremenih izbora.

Vučić raspisuje izbore onda kada njemu to odgovara, kada oseti pad popularnosti ili kada pretpostavlja da će budućnost doneti neke nepovoljne okolnosti za njegovu vlast. To mu daje prostor da odlaže neke bitne odluke, a to je do sada po pravilu bio problem Kosova, još uvek nije došlo do političkog rešenja koje priznaju i Beograd i Priština. Takođe, Vučićeva praksa je da spaja izbore, parlamentarne i lokalne, a ovoga puta vanredni lokalni izbori se održavaju samo u nekim gradovima i opštinama, tamo gde misli da ima sigurnu vlast.

Prednost je na njegovoj strani, kontroliše sve glavne medije, najgledanije i najtiražnije, kontroliše apsolutno sve institucije, a lojalnost “kupuje” klijentelističkim vladanjem gde su ljudi na različite načine ucenjeni da ga podržavaju.

Ono što ne može da kontroliše je sve teža ekonomska situacija, kriza na Kosovu koja je eskalirala sukobom grupe Srba sa kosovskom policijom i nasilje koje se sa režimskih televizija prelilo i do školskog dvorišta.

Opozicija između ostalog kritikuje vlast da je opštom atmosferom nekažnjene agresije dovela u maju ove godine do masovnih ubistava u osnovnoj školi u centru Beograda i dan kasnije u selima u okolini Mladenovca. Ovi tragični događaji izveli su stotine hiljada ljudi širom Srbije na ulice. Pod sloganom Srbija protiv nasilja, građani su protestovali mesecima.

Utakmica neravnopravnih

U izbornu trku opozicija ulazi u nekoliko kolona. Jedna od njih okupljena je u koaliciju koja je nastala tokom protesta i nosi ime Srbija protiv nasilja . To su proevropske stranke, partije centra i levice. Desničari nisu uspeli da se dogovore i okupe u jednoj listi. Njihova zajednička politika je izričito neprihvatanje nezavisnosti Kosova. Niz drugih stranaka i koalicija kreću se u tom spektru, od stranaka koje se zalažu za Srbiju u EU i NATO do krajnje ekstremnih desničara.

Do ponoći 26. novembra, kada je istekao rok za prijavu, potvrđeno je 13 lista za republičku skupštinu . Velika su očekivanja od izbora u Beogradu, gde je i najjače opoziciono uporište. Članovi izbornih komisija koji zastupaju opoziciju ukazuju na brojne nepravilnosti tokom procesa kandidovanja, na fantomske stranke i falsifikovane potpis. Karakterističan primer je stranka koju je pred izbore osnovao bivši ministar u vladi SNS, prijavio se za beogradske izbore sa listom na kojoj su otkriveni falsifikovani potpisi i kao stranka bunjevačke manjine čime ostvaruje pravo na niži izborni cenzus.

Posmatrači iz Saveta Evrope su nakon boravka u Srbiji objavili da je predizborna kampanja obeležena "nezabeleženim nivoom negativne kampanje i izazivanja straha, napada protiv opozicije i novinara i ozbiljnih pitanja u vezi sa medijima". Najnoviji primer je poruka koju je dobio Đorđe Miketić iz opozicione stranke Zajedno. Sa nepoznatog broja poslata mu je fotografija , delom zamagljena, u kojoj se nazire initmni odnos sa ženom. Miketić je tu poruku objavio na X mreži i naveo da mu je pre godinu dana obijen stan i ukraden kompjuter i hard diskovi. Da sve ovo može da ima veze sa ucenom vlasti ukazuje izjava predsednika Vučića koji je dan ranije nazvao Miketića „ljudskom sramotom“ i insinuirano da „on (Miketić) zna šta ja znam“ ali da o detaljima ne sme da govori.

U kampanju je prvi krenuo Vučić kao prvo lice koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke. Moglo bi se reći da je on u kampanji neprestano. Prema istraživanju organizacije CRTA u prvih 10 meseci ove godine imao je 248 nastupa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje su sve pod njegovom kontrolom. Sada je otvorio i TikTok nalog na kojem peče palačinke i preporučuje dobra vina. U privlačenju mladih glasača otišao je i korak dalje, najavio je da će u periodu do izbora svim srednjoškolcima u Srbiji biti isplaćeno 10.000 dinara , što je nešto manje od 100 evra. Takođe je najavio da će studenti preko studentskih kartica dobiti po 1.000 dinara. Ni penzionere nije zaboravio, još uoči izbora obećao im je pomoć od 20.000 dinara. Svi ovi predsednikovi “pokloni” isplaćuju se iz budžeta.

Nevolje mu zadaju poljoprivrednici, poštari, advokati, prosvetni radnici, zaposleni u privatnim vrtićima, zdravstveni radnici. Svi oni traže da Vlada ispuni njihove zahteve, kako je obećala u prethodnim pregovorima. Neki su blokirali saobraćajnice, neki obustaviljali rad i premijerka Ana Brnabić ima pune ruke posla da ih do izbora primiri I spreči neku novu pobunu u narednim danima.

Ono što neće moći da utišaju je inicijativa koju je pokrenula grupa akademika, profesora, novinara, umetnika, među kojima je i jedan sudija.

ProGlas

Oko 150.000 građana je do sada potpisalo ProGlas ispred koga stoje ugledne i popularne javne ličnosti. Ideja ove inicijative je da se što više građana pozove na izbore, da glasaju za bilo koju opozicionu stranku (ne i za one koje „proizvodi“ vlast) jer je što veća izlaznost prvi korak ka mogućoj promeni vlasti. Počela su okupljanja na tribinama širom Srbije a istovemeno i opstrukcije. U nekim mestima, organizatori tribina nisu mogli da nađu prostor gde bi ih održali, a režimski mediji ne pominju čak ni postojanje ProGlasa. Poruke sa ovih tribina posebno su usmerene ka apstinentima i ka mladima, pozivaju se da kao odgovorni građani izađu na izbore.

Opozicione stranke, za razliku od vlasti, još uvek nisu u punom zamahu, dugo su trajali dogovori ko će s kim u koalicije, kampanja se i dalje vodi više kroz kritiku nepravilnosti dosadašnjeg predizbornog procesa i tek se očekuje prava politička borba. Pretpostavlja se da će najžešća biti u Beogradu gde opozicija ima najviše glasača i gde su nezavisni mediji dostupniji građanima za razliku od informativnog mraka koji je odavno prekrio neke delove zemlje.

Jedno je izvesno, Aleksandar Vučić neće lako predati vlast, ali su izbori jedini način da se njegova vlast kontroliše i ograniči, a 17. decembar je prilika za to.